Протокол о интегрисаној контроли административне линије са Косовом још један је у низу аката који недвосмислено води ка признању независности тзв. Косова. Према речима Дејана Павићевића, директора канцеларије за стручне и административне послове у преговарачком процесу „највећи проблем може бити одредба о присутности косовских цариника на свим прелазима“ (1) али је такође објаснио да ће, и поред многих других одредаба које нису нимало повољне за Србију, Влада морати да почне да га примењује јер га је 24. фебруара у Бриселу парафирао (његов доскорашњи шеф) Борислав Стефановић-иначе тадашњи овлашћени Владин представник.
Ово, такође, недвосмислено указује само на једно, а то је: да садашња Влада у континеитету наставља „посао“ претходних ЕУ лобиста у извршној власти. И то је сада неспорна чињеница. Како тада, тако и сада, уиграни тим с једне стране говори да ни под којим условима неће признати тзв. Косово; док, са друге стране, уз изговоре типа „криви су претходни“ настављају процес дезинтеграције Србије. Јер, како иначе последње догађаје разумети?
Чињенице су неумољиве:
1. 8. новембра 2006. године на Другој ванредној седници Народне скупштине Републике Србије донета је одлука о проглашењу Устава Републике Србије. У преамбулиlexsuperior(a) државе Србије, да подсетимо стоји:
2. „Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији,
3. Полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав Републике Србије…
4. Члан 1: Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права…
5. Члан 2, став II: Ниједан државни орган, политичка организација група или појединац не може присвојити сувереност од грађана…
6. Члан 3: Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.
7. Члан 4 став I: Правни поредак је јединствен.
8. Члан 8: Територија републике Србије је јединствена и недељива.Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.“ (2)
Дакле, Србијом влада политичка елита која је (ипак) по налогу Брисела (читај: Вашингтона) извршила удар на Уставни поредак државе Србије. Како другчије назвати чин којим се ствара држава у држави, којом Косово одређује границу према Србији-до једино како је могуће-рушењем уставног поретка Србије. Или је Устав опозван, али нам то још нико није саопштио. Оно што је било за (не)очекивати и чему су се многи, који и даље верују у предизборна обећања, надали било је: да ће нова власт раскинути све споразуме са Бриселом по питању Косова и Метохије и тако обуставити све активности које проистичу из њих. Сада схватају да су (по ко зна који пут) били бахато преварени. Преварени на начин да се сада опстанак Срба на КиМ доводи у питање. Лидери са севера Космета, упозоравају власт да ће реакције уследити, а крајње исходиште може да буде исељавање Срба са тог дела територије: „Тај потез је суштински различит од онога што су Српска напредна странка и њен тадашњи председник Томислав Николић говорили и у шта су се клели на митингу у Косовској Митровици“, рекао је Срни Марко Јакшић председник скупштине заједнице српских општина и насеља на Космету. Он је подсетио садашњег предсeдника Србије Николића да је обећао такође да ће „поништити све споразуме које је Борислав Стефановић потписао са Едитом Тахири у преговорима о решењу статуса Косова и Метохије“. (3)
И шта сада?
Уместо очекиваних испуњења предизборних обећања и реакције Уставног суда Србије за оцену уставности свих аката које је претходна власт у име свих нас потписала па сходно томе и конкретних заокретања на спољнополитичком плану-„званична“ Србија је своју вековну територију предала неолибералним олигарсима и то без гримасе на лицу. Уз оправдање, морамо да испунимо преузете обавезе?! Да је шала, била би неукусна. Овако, ево већ одјекују исписане странице поглавља српске историје под називом „Да се не понови“. Међутим, лако ћемо ми за историју, она ионако сјајно (на крају) салдира поступке свих нас затечених у несретно време на несретном попришту интереса великих сила.
Ово време чији смо савременици, бележиће да нам је Запад:
1. Санкцијама обогаљио привреду и врaтио у средњи век;
2. Експортовао грађанске ратове, који се овде тако лако „калеме“
3. Бирао и рушио режиме по сопственом нахођењу. Па је, тако по њиховом признању, Отпор за рушење Милошевића од 1998. године преко надалеко чувених невладиних организација ИРИ, УСАИД-а и НЕД-а добио десетине милиона долара: од НЕД-а (National Endowment for Democracy) преко три милиона долара; УСАИД-а (United States Agency for International Development) и, то само, у једној години 25 милиона долара; од ИРИ-ја (International Republican Institute) је, такође, само у једној години добио 1,8 милиона долара; (4) Пошто су обавили „задатак“ неки од лидера Отпора направили су фирму под називом КАНВАС (Center for Applied Non Violent Action and Strategies) и тако од Минска до севера Африке (5) наставили да „извозе“ револуције. Они који су се бавили праћењем тзв. грађанске мобилизације, према писању страних медија, процењивали су да је за петооктобарску „револуцију“ утрошено око 45 милиона америчких долара који су из Вашингтона и неких европских центара (моћи) редовно долазили на иностране рачуне опозиционих и лидера Отпора. (6)
Управо из ових, сада познатих разлога, први човек Руске Федерације је поменуте невладине организације за ширење „демократије“ замолио да оду из његове земље на начин да је јасно да им је повратак немогућ, бар у првих сто година.
4. Коначно, да нам је отео око петнаест одсто територије Косова и Метохије, тако што је под изговором „хуманитарне катастрофе“ агресијом у којој су учествовале најразвијеније земље Запада, изменио етничку структуру јужне српске покрајине, направио НАТО државу (тзв. Косово) и коначно натерао српску политичку елиту да свему томе да и легитимитет.
То што је Брисел извршио удар на уставни поредак Србије, и није за чудити јер им је то modusoperandi. Међутим, то што је српска власт саучествовала у томе равно је колективном самоубиству. Држава Србија не постоји! Уставни поредак је срушен и нема назад, бар за оне који су у томе учествовали. Сада можемо да очекујемо да попут Косова и Метохије редом полако оду и остали делови територије Србије. Уосталом, захтеви од стране тзв. европских емисара попут Јелка Кацина (7) да Устав Србије мора да се промени наговештавају да се пакао у којем се Србија нашла не завршава са Косовом и Метохијом.
Само… Кацину морамо да поручимо-закаснили сте, овај пут. Устав Србије не постоји, па тако и нема шта да се мења. Посао је завршен, и пре вас.Треба да се само зна да је у том послу у КОНТИНУИТЕТУ, нажалост, учествовала српска политичка елита и никакви бесмислени изговори неће је оправдати! Уосталом, њима оправдања нису ни потребна. Они су нам јасно рекли: И Европа и Косово (читај: ЕУ нема алтернативу), и за то су добили подршку већинске Србије!
Уколико, којим случајем мислите да нема даље и горе од овога-полако. У држави без државе, каква је Србија сада-све је (не)могуће.
Па, ко преживи…
_________________
Извори:
(1) http://akter.co.rs/25-politika/15815-pavi-evi-nepovoljan-protokol.html
(2) http://www.parlament.gov.rs/upload/documents/Ustav_Srbije_pdf.pdf
(3) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/257185/Vlast-pogazila-obecanja-Napustamo-Kosovo
(4) http://www.nytimes.com/2000/11/26/magazine/who-really-brought-down-milosevic.html?pagewanted=all&src=pm
(5) http://www.foreignpolicy.com/articles/2011/02/16/revolution_u&page=full
(6) http://www.nowtoronto.com/news/story.cfm?content=134615
(7) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=23&nav_category=11&nav_id=645404
Марина Рагуш / Фонд стратешке културе
