Бриселу важнија Украјина од западног Балкана

Независно од најаве Федерике Могерини о преиспитивању суседске политике ЕУ, Маја Ковачевић, доцент на ФПН-у, упозорава да треба да се припремимо да ће наш процес приступања Унији трајати дуже него што мислимо

Недавна најава из Брисела да ће се Европска унија до јесени бавити преиспитивањем своје политике суседства овде је поново у први план избацила дилему да ли ће онда западни Балкан, па и Србија, отићи у засенак. Из Брисела тврде да неће, а посматрачи у Београду исказују различита мишљења. Они су, пак, сагласни у једном – да се процес придруживања с нашом земљом развлачи и да је тешко претпоставити до када би придруживање могло да траје.

На наше питање да ли ће се западни Балкан у наредном периоду наћи у другом плану интересовања, будући да има проблеме на свом истоку, Маја Коцијанчич, портпаролка Федерике Могерини, високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност, одговара да се то неће догодити. „Европска политика суседства бави се односом ЕУ са 16 земаља на нашем истоку и југу. Земље западног Балкана имају европску перспективу и део су процеса проширења. Те две политике су паралелне и обе добијају сву неопходну пажњу”, истиче Коцијанчичева у изјави за „Политику”.

Међутим, Никола Јовановић, програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, указује да је за ЕУ данас „приоритет утврђивање источне границе своје зоне утицаја, што подразумева, пре свега, рад на Украјини и Молдавији”.

„Према тој логици, Балкан неспорно спада под ЕУ, али је проблем што се она још није одлучила да ли ће се задовољити доминантним утицајем овде, или ће се ићи на пуноправно чланство. Зато се растежу приступни преговори”, каже Јовановић, који оцењује да би, уколико Србија успешно изврши фискалну консолидацију и уђе у озбиљне инфраструктурне пројекте са суседима, озбиљни преговори могли да крену у 2017. години.

Невезано с политиком суседства, Маја Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука у Београду, мисли да регион Балкана треба да се припреми на то да ће процес приступања трајати веома дуго – „дуже него што мислимо”. „У наредним годинама ће ЕУ – која већ сада има еврозону као посебан део, али се и у оквиру те еврозоне ствара посебно језгро водећих земаља – да се прекомпонује тако да ће заиста бити Европа концентричних кругова. У моменту кад се с нама буде озбиљније разговарало о приступању велико је питање у који ћемо круг ми приступати. Дакле, мислим да је прича о приступању сада сасвим другачија и да се потпуно разликује од онога што је било двехиљадитих година и да ми тога треба да будемо свесни и да реално сагледавамо ситуацију”, истиче Ковачевићева.

С друге стране, мишљења да ЕУ већ сада показује мање пажње земљама у процесу приступања него неким суседима, мада се та два процеса формално не искључују, поткрепљују се и ставом да се то могло предвидети јесенас, када је назив функције комесара „за проширење” промењен у комесар „за суседску политику и преговоре о проширењу”. Свеједно што је из ЕК тада објашњавано да је овај ресор тако назван због тога што је јасно да приступања нових чланица неће бити у следећих пет година, ипак се могло предвидети на шта ће пажња ЕУ превасходно бити усмерена до краја ове деценије.

Иначе, Европска унија покренула је, како се чује, промену своје политике суседства на ободима, после оптужби неких да је пробудила агресивност Русије, што је потом довело до рата у Украјини. Суседство ЕУ чине: земље Источне Европе (Молдавија, Украјина, Белорусија), земље Јужног Кавказа (Јерменија, Азербејџан, Грузија) и медитеранске земље (Мароко, Алжир, Тунис, Либија, Египат, Либан, Јордан, Израел, Сирија, Палестина).

У новој суседској политици биће, како јављају извештачи из Брисела, дато и више „флексибилности” суседним земљама. „Треба учинити да земље нису приморане да бирају између Истока и Запада, него да могу да бирају свој вид сарадње”, рекла је Могеринијева, а Јоханес Хан, комесар за суседску политику и преговоре о проширењу, објаснио је да ће се заправо утврдити шта је досад шкрипало у односима Уније са суседима и шта би биле промене набоље. Он је предочио да „постоје јако ваљани разлози” за то, почев од кључних изазова енергетске безбедности, имиграције, па до битке против тероризма и организованог криминала.

Неке промене се можда већ назиру. „Еуобзервер” преноси да је Димитрос Аврамопулос, европски комесар за миграције – који је у Београду минуле среде разговарао с премијером Александром Вучићем о миграционим токовима са Косова и затражио да Србија појача надзор границе с Мађарском – новинарима у Бриселу пре неколико дана рекао да људи треба да буду у стању да се пријаве за азил из своје домовине.

Ковачевићева, која је својевремено написала и научни рад под називом „Европска политика суседства: изневерена очекивања?”, каже, пак, да је у овом тренутку ипак тешко закључити шта је то што ЕУ заправо треба да промени у својој суседској политици, с обзиром на украјинску кризу и неке погрешне кораке који су повучени. „Суштина суседске политике била је да се покуша да се потпуно преслика политика проширења без проширења – дакле да се преслика условљавање које се награђује уступцима, у смислу потписивања споразума о придруживању, потписивања разних преговора о визним олакшицама, потписивања различитих споразума о сарадњи и да се ствара мрежа блиских односа. Међутим, после грешака које су се десиле у Украјини, у којој се догодио парадокс да је споразум о придруживању практично постао тачка расцепа, и за ЕУ и за Украјину и за односе с Русијом, нисам сигурна да ли ће ЕУ сада уопште изаћи с неком заиста стратешки новом идејом или с бирократски написаним новим документом, који би се прогласио као нови корак”, каже Ковачевићева, која не очекује неке велике стратешке промене у том домену.

Биљана Чпајак, Политика