Британске специјалне службе реформишу МУП Србије

Брутални обрачун Вучићевог режима са српском полицијом, почео је знатно пре децембра 2015. године, кад је његов ресорни министар Небојша Стефановић најавио отпуштање више од 1.400 полицајаца. Много пре овог драконског поступка, чим је ушао у Владу Србије, Вучић је кренуо да разара полицију, сталном монтажом интрига пласираних у његовим хушкачким билтенима, производњом кланова у МУП-у и њиховим сукобљавањем. Америчко-британски протектори, још 2012. године, дали су Вучићу у задатак да „полицију или смањи или стави под контролу“. Вођен тим задатком, злосрећни српски премијер само се поклонио доласку наметнутог „реформатора“ српске полиције, Амадеа Воткинса, двополног бића састављеног од нечувеног амалгама, хрватско-енглеског гена. Свему је претходило низ убистава и самоубистава полицијских службеника али и бројна неразрешена криминална дела која је прикривао министар Стефановић зарад интереса свога Вође. Расплет може бити и крвав

Мале Швајцарце у школи уче да је њихова држава мала и сиромашна и да сви, када порасту, морају да уче и напорно да раде, да би преживели. И они и држава им. На сваком месту земљине кугле, где се затекну, Јевреји мисле на своје порекло, веру, корене. Бацају чашу под ноге и говоре да ће се вратити у Јерусалим.

Срби (а и сви остали грађани који живе у Србији, и сматрају је домовином, или отаџбином) морају да уче децу да је Енглеска опасна држава по Србију, да су све њене владе злочиначки настројене према нашој малој балканској држави. И да су се тако и у прошлости према Србији односили, увек са циљем да нам сломе кичму, да нас потуре да поднесемо жртве, уместо њих.

И од Немачке владе треба да зазиремо, и да је презиремо. И Немци и Енглези, као народ, заслужују сво поштовање: радни су, марљиви, њихов начин живота и организација рада, људска права и освојене слободе могу да служе за узор свим другим народима. Али, срећом, немачка влада, која управља економским џином, подсећа на евнуха. Уштројена је у Вашингтону, и сама служи другима. Иначе би нас све сатрла, укључујући и Србију, којој увелико ради о глави, и сурово је пљачка.

Ових дана један Енглез, Амадео Воткинс, из потаје, “реформише“ и српску полицију, у име Европске уније.

Далеко му лепа кућа.

Они, који ће у полицији, као новогодишњу честитку добити решење о отказу, треба да знају ко је кривац. И где се крије тај човек. Он је пружио пуну заштиту министру унутрашњих послова Србије Небојши Стефановићу, а затим га нахушкао на грађане, а потом и на полицију.

Кога љуби и убија Јана?

Око 1.470 запослених у Министарству унутрашњих послова Србије добило је, прошле недеље, решења којим се распоређују на фиктивна радна места! Улогу ликвидатора добила је Комисија за координацију провера о испуњености услова рада…Која је наложила начелницима полицијских управа да обраде досијеа и тако, без суда, криминализовала запослене, припремајући их за отказ. Почетком јануара биће им уручен отказ. Без права на жалбу. На решења о распоређивању на фиктивна радна места, дозвољена је жалба, али она не одлаже извршења! Према одредбама Закона о полицији, против сваког решења о распоређивању дозвољена је жалба Комисији за жалбе Владе Србије, а потом Управном суду Србије.

Поред пензионисања три генерације полицијских службеника, масовно отпуштање полиције треба да уруши безбедност Србије. Мистер Воткинс, коме је мајка Хрватица, а отац Енглез, правећи се Енглез, сурово је напао Србију, и њену безбедност.

Министар полиције је у 2014. години примио у радни однос у МУП Србије 1.600 службеника, а у 2015. још 715. Сви примљени су чланови СНС-а. „Реформатор“ Амадео Воткинс се сагласио са пријемом, уз обавезу министра Стефановића да из полиције отера онолико колико је и примљено.

Упућени тврде да је господин Воткинс примио као “мали знак пажње“ , у кешу, милион долара, да покрије овај злочин!

Закон о полицији јасно прописује права и дужности запослених у Министарству унутрашњих послова. Отказ се уручује запосленом на основу одлуке о утврђивању дисциплинске одговорности, или осуде на казну затвора у трајању дужем од шест месеци. Процедура је прописана, и запослени имају право на судску заштиту.

Али, Вучићева влада контролише и судство, и они верују да ће све то и судови покрити. Све уз сагласност господе из мисије Европске уније и ОЕБС-а у Београду.

Полицијски службеник С.Ж из Полицијске управе у Београду, дипломирани економиста, тек је у 50. години живота. Има укупно 41. годину пензијског стажа! Уручено му је решење, без права на жалбу, на радно место које ће у јануару укинути. Он има увећан пензијски стаж јер је био распоређен и у војне јединице. Уписан му је ратни стаж, у двоструком трајању. Разболео се. Има леукемију. Неће моћи да оде на биро рада, јер већ има преко 40 година пензијског стажа. Неће моћи ни у пензију, јер нема довољно година живота! Мораће да чека док не напуни 65 година живота. Неће моћи да користи ни социјалну помоћ, јер има пензијски стаж! Мораће да се суди, а ту је већ Вучићева камарила.

А, све је почело 27.октобра, када је државни секретар и шеф кабинета министра унутрашњих послова Јана Љубичић донела решење којим се образује Комисија за координацију вршење провера о испуњености услова за рад. Председник комисије је био (и сад је) помоћник министра полиције Милош Опарница. Он је проследио захтев свим начелницима полицијских управа, са наредбом да доставе спискове запослених који не испуњавају услове.

Закон о полицији прописује услове које радник мора испуњавати при пријему у радни однос. Ако је осуђен на казну већу од шест месеца, може му престати радни однос.

Али, будући да не постоји основ за отпуштањем, Воткинс је примио милион долара, које му је исплатило подземље које финансира министра и куповину некретнина за њега. Министар је одлучио да запослене прво распореди на измишљена радна места, а потом их прогласи технолошким вишком! У међувремену он води кампању о наводној “декриминализацији полиције“. Што значи, да су сви отпуштени криминалци. Та етикета треба да их прати до краја живота! А, нико није крив док му се кривица не докаже правоснажном пресудом, а и када издржи казну, ни та осуда се више не сме помињати, јер се чини кривично дело пребацивање за осуду за кривично дело.

На списку за отпуштањем су сви они које су начелници полицијских управа означили као “безбедносно сумњивим“. Тако је на списку за отпуштањем и службеница које је на трудничком боловању, самохране мајке (као на пример Ана Туфегџић), али и службеници пред пензијом…

Председник Комисије Милош Опарница, помоћник министра, погазио је, својевремено девојку на пешачком прелазу. И он председава комисијом која осуђује запослене на губитак посла, и свих права.

Најмање шест хиљада породица је животно угрожено, одлуком Амадео Воткинса, коју спроводи министар Слина. Отпуштени су без икакве заштите. Осуђени на сурову смрт. Без прихода, без здравствене заштите…

Ако судови буду поштовали законе, сви отпуштени биће враћени на посао. Србија ће морати да плати огромне штете. Из буџета. Али, тада неће у Београду више бити господина Воткинса. Ровариће у другим земљама. Некажњено, осим ако отпуштени полицајци њега и министра Слину не означе као своје џелате. А, онда неће бити ни Слине…

Чија је богиња Дијана?

Има ли Евопска унија, или Британска влада користи од сатирања Србије? Не, нема. И Велика Британија ће за две године, вероватно, иступити из чланства Европске уније. Али Енглеска влада је сурова. Она уништава све, попут Бога Шиве.

Отпуштање 1.475 запослених има за циљ да заплаши све остале, и да их третира као слуге.

Неколико хиљада полицијских службеника су Вучићева преторијнаска гарда. Њега, његову породицу и родбину штити неколико стотина полицајаца, војних специјалаца и агента БИА. Свака шмизла из Српске напредне странке има телохранитеља, службено возило…О трошку државе.

Због тога, полиција нема чак ни тонере да одштампа записнике о узетим изјавама, да одштампа кривичне пријаве и прекршајне пријаве, дописе…

Свака шуша из Српске напредне странке у МУП-у Србије има скупоцено службено возило. Плаћен бензин, поправку, мобилне телефоне. Неки и телесну гарду. Отуда и “вишак запослених“ у МУП-у Србије.

По налогу Дијане Хркаловић, секретара Управе криминалистичке полиције Србије, која у 29. години обавља ову функцију која захтева професионалну стручност и радну оспособљеност, полицијски генерали и пуковници распоређени су на рад у ватрогасну службу!

Министар унутрашњих послова је направио чистку и међу страначким кадровима…

Развластио је државне секретаре Александра Николића и Милосава Миличковића. Постоји у МУП-у Србије само министар, државни секретар и шеф његовог кабинета Јана Љубичић, и секретар УКП-а Дијана Хркаловић.

Министар је одлучио и да пензионише директора полиције Милорада Вељовића, који се противио масовном отпуштању. Већи број оних који очекују отказ Вељовић и лично познаје, као савесне и професионалне службенике. Када се директор успротивио масовном нападу на полицијске службенике, уз његов потпис, Слина му је запретио да ће га сменити. Ту одлуку Влада Србије није донела док овај текст иде у штампу. Он је најавио конференцију за штампу. Тако је обећао министру. Да ли ће је и одржати?

Упућени тврде да је Вељовић “евакуисао“ бројна документа која могу Слину, Вучића и њихову камарилу одвести на доживотну робију. Сва решења уручена “одстрељеним“ потписана су са факсимилом потписа директор полиције“. Формално, сва решења су незаконита. Директор их није потписао, већ је стављен факсимил његовог потписа. Уз његово сведочење, министар ће, једног дана, бити изведен на суд.

Из Министарства унутрашњих послова одлазе и они који су били на оперативним местима. И са собом носе и добро чуване тајне о пљачкама породице Вучић и његове камариле. И досије министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића.

Стање у МУП-у Србије је слично психичком растројству председника Владе Србије и његовог министра полиције.

Прошле године се у Нишу убила полицијски службеник Анита Митић (32), родом из Дољевца, која је радила у Полицијској управи у Нишу, у Одељењу за сузбијање наркоманије.

У опроштајном писму тешко је оптужила своје претпостављене који су је шиканирали, омаловажавали, а ко зна шта је све од ње тражено…

У том опроштајном писму описани су и поступци њених шефова Дејана Јовановића, начелника Одељења за сузбијање наркоманије, као и начелника Одељења криминалистичке полиције Дејана Анђелковића и начелника Полицијске управе у Нишу Срђана Грекуловића.

Једна од најбољих полицијских службеника ПУ Ниш, написала је и да су се због Дејана Анђелковића људи разбољевали, одлазили на боловање, јер нису могли да поднесу тортуру!

„…Без имало сумње, могу да кажем да је он најбескрупулознији, најнеморалнији и најбезобразнији човек кога сам икада упознала“, написала је сада покојна инспекторка. „Човек без савести, морала, образа, који притом није имао појма како се ради посао. Исто као и Дејан Јовановић! Али фотеља и власт су најбитнији, зар не?“

Независни синдикат нишке полиције затражио је судску истрагу поводом самоубиства колегинице, оштро критикујући понашање начелника управе Срђана Грекуловића, који није бирао речи описујући покојну инспекторку.

Насиље у полицији је несносно

Од када је министар Стефановић почео да опонаша свог Вођу Вучића, свакодневним држањем конференција за штампу, расуло у српској полицији је видљиво и грађанима.

И убиство начелника Одељења Службе унутрашње контроле МУП-а Србије Радомира Неранџића унело је велики бес међу полицијске службенике. Он је убијен, јер се замерио премијеру лично.

Александар Вучић у медијима богато плаћа само десетину уредника, а у полицији и безбедносним службама само оне који су на највишим положајима. Сви остали су грађани другог реда, увек могу бити отпуштени, премештени, или убијени. Српска полиција је слабо плаћена, слабо опремљена, ненаоружана и стручно неоспособљена. Они који нису послушни, под потером су или заврше са метком у глави. О томе говори и случај бившег начелника Одељења унутрашње контроле који је нађен мртав, са раном на глави.

Бивши инспектор Сектора унутрашње контроле полиције, Радомир Неранџић, пронађен је мртав 20. јуна 2015. године у каменолому у Раковици, у Београду. Његово тело је лежало у локви крви, поред аутомобила.

Радомир Неранџић је донедавно био начелник Одељења за криминалистичко-оперативне послове у Сектору унутрашње контроле МУП-а.

Смењен је јер је одбио да потпише кривичну пријаву против припадника нишког одреда Жандармерије, који су интервенисали на дан одржавања Параде поноса у Београду. Тада је мобилна екипа нишке Жандармерије истукла Андреја Вучића и Предрага Малог, браћу премијера и градоначелника престонице. Неранџићу је уручено решење којим се упућује у Сектор за ванредне ситуације. У ватрогасну службу. Он је против тог решења поднео жалбу, коју је Комисија за жалбе Владе Србије усвојила, и вратила га на претходно радно место.

У Сектору за ванредне ситуације инспектор Неранџић је провео око 40 дана, а ускоро је очекивао и решење о пензионисању. Очекивао је и решење за стан. Али…

Више јавно тужилаштво у Београду је 6. фебруара ове године оптужило осам припадника Жандармерије због „постојања оправдане сумње да су као саизвршиоци извршили кривично дело напад на војно лице у вршењу војне службе у стицају са кривичним делом злостављање и мучење, као и за кривично дело злоупотреба службеног положаја везано за њихово учешће у догађају од 28. 9. 2014. године и одржане Параде поноса“.

Заштитник грађана Саша Јанковић поднео је кривичну пријаву 14. јануара ове године против двојице припадника Управе Војне полиције Јовановић Саше и Станковић Саше због напада на припаднике Жандармерије у вршењу службене дужности, али је ту пријаву тужилаштво експресно одбило.

Да Александар Вучић не прашта скрнављење лика и дела себе и чланова породице, многи су се уверили. А његова претња упућена уреднику Дневног Телеграфа, Славку Ћурувији, док је он био министар за информисање у Влади Мирка Марјановића, остварила се. Вучић се спрдао са покојником, на бестијалан начин.

Неочекивано, неко из врхова МУП-а је обавестио новинаре који су „на вези“ о судбини инспектора Неранџића.

Након смењивања, инспектор је доживљавао породичне трагедије. Отац му је преминуо прошле године. Пре два месеца његову мајку погазио је, на тротоару на Видиковцу, џип чији власник је госпођа са Космета, члан СНС-а. Одмах потом изненада му је умро и таст. Ипак, инспектор Неранџић се није надао да ће смрт ускоро доћи и по њега. Очекивао је невоље, јер…

Министар Стефановића је претио Неранџићу хапшењем, јер су оптужени жандарми намеравали да Неранџића, као тадашњег начелника, који је водио истрагу поводом спорног догађаја, предложе за сведока. А они који су познавали овог човека знају да је био „линијаш“ и да се истине држао као пијан плота. Заменик начелника Службе унутрашње контроле Драган Кујунџић био је задужен да спроведе клеветничку кампању против свог колеге. Он је, уместо Неранџића, потписао кривичну пријаву против жандарма, и очекује унапређење. Он је спровео поступак за отпуштање 1.750 запослених у МУП-у Србије.

У Сектору за ванредне ситуације Неранџић је радио у канцеларији са још пет колега. Два дана уочи смрти молио је колегу да му помогне око вађења здравствене књижице.

Пет дана уочи смрти Неранџића, Полицијску управу Београда посетили су министар и директор полиције. Најтежим речима су описали руководство ове полицијске управе, оптужујући их за корупцију, кршење закона, непоштовање наређења. Запретили су хапшењима. И отишли. А све њих је решењем поставио или директор полиције, или др Стефановић!

Акција утеривања страха међу полицијом увелико траје. Полицији је смањена плата, а у акцији куповине нових униформи неко је згрнуо велике паре. Униформе су најлошијег квалитета, брзо се хабају, бледе.

По налогу министра, запослени у министарству губе право на минули рад, умањује им се право на годишњи одмор…

Смрт инспектора Неранџића, РТС је објавила у три реченице: „…Бивши инспектор Сектора унутрашње контроле полиције Р. Н. нађен је мртав у Раковичкој шуми у Београду. Највероватније се ради о самоубиству, незванично сазнаје РТС. Р. Н. је требало ускоро да буде пензионисан, а у последње време је радио у Сектору за ванредне ситуације МУП-а, писали су београдски медији. До пре неколико месеци био је начелник Одељења за криминалистичко-оперативне послове у Сектору унутрашње контроле МУП-а. Увиђај је у току.“

МУП Србије није дао ни читуљу у Политици, мада то редовно чини када настрадају припадници полиције. На сахрани није доведен ни полицијским оркестар, ни почасни вод. Неранџић је једини инспектор коме те почасти нису одате!

Службену верзију Неранџићеве смрти није прихватио ни парох Српске православне цркве, који је одржао опело, које се по канону не држи самоубицама.

На сахрану није дошао нико из министровог кабинета, нити из кабинета директора полиције. Ипак, дошао је Милош Опарница, који је био надређени руководилац Радомиру Неранџићу, у СУК-у (Служба унутрашње контроле). Венац су донели и генерали полиције и колеге са којима је радио у ПУ Београд и МУП-у.

Ко је убио Неранџића?

Основано се сумња да је из САЈ-а ангажован и убица инспектора Неранџића. Неколико минута након убиства, на лицу места примећено је и неколико жандарма. Док се тело Неранџића није ни охладило, МУП је укинуо решење о додели стана инспектору који је цео радни век провео у полицији. Живео је у очевој кући у приградском насељу Ресник. Када су жандарми одлучили да га предложе за сведока, наређено је да буде убијен. И би тако.

Министар прикрива криминал

Није само министар Слина на оптуженичку клупу извео жандарме из нишког одреда. Он је оправдао све криминалне активности породице Вучић.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је 26. 11. 2014 рекао да је полиција „непобитно утврдила“ да је приликом оснивања предузећа Асомакум коришћена фалсификована лична карта Андреја Вучића, брата српског премијера.

Стефановић је на седници скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове казао да су графолози „непобитно утврдили“ да је фалсификован Вучићев потпис, али и да постоји разлика у слици и серијским бројевима на личној карти.

„Ми се ту нећемо зауставити и трудићемо се да разоткријемо ко су особе које су омогућиле упис у регистре са таквом личном картом“, рекао је министар.

Питање пословања фантомског предузежа Асомакум покренуо је посланик Нове странке Зоран Живковић, после чега је премијер Александар Вучић казао да је његовом брату “украден идентитет“. А са лажним компанијама Андреј Вучић је, само на име неплаћеног пореза, згрнуо око 2о милиона евра. Колико је остао дужан онима од којих је узимао, или отимао новац, постоје докази, али је министар полиције саопштио да је несрећном Андреју Вучићу, кога “ни кривог ни дужног“ измлате жандарми, јер их је напао са телесном гардом, војним обезбеђењем, неко украо и идентитет. И згрнуо десетине милиона евра!

Ко још верује у ову причу премијера и његовог министра? Нико!

Али, мисија Европске уније у Београду и канцеларија ОЕБС-а нису се огласиле ни овим поводом. Александар Вучић је њихов омиљени диктатор, а Неша Слина подобан министар унутрашњих дела.

Брат премијера Вучића био је оптужен и за намештање тендера за испумпавање воде из копова у Колубари. Премијер је из свих оружја напао истраживачки портал БИРН који је објавио ову махинацију. Министар Слина је био ту, да га подржи. И увек га је подржао. И подржаваће га, док краја живота.

Министар унутрашњих послова је представник извршне власти, и није овлашћен да руководи појединачним истрагама, нити да о томе обавештава грађане, јер је преткривични поступак затворен за јавност, осим, ако из важних разлога надлежни државни тужилац одлучи да неке детаље у вези истраге саопшти јавности.

Десет дана је министар др Стефановић умишљајно лагао грађане о “пуној полицијској мобилности“ на решавању случаја нестале Тијане Јурић, а знао је да је она мртва, и ко је њен убица! Виши јавни тужилац у Суботици, који руководи истрагом против осумњиченог, је једини надлежан да одлучује о току истраге и њоме руководи, није дао гласа од себе. Боље рећи, био је онемогућен, јер Србија одавно нема независно тужилаштво, нити независно судство.

У Београду је 25. јула прегажен на Бранковом мосту Лука Јовановић из Београда. Возач Кантримена је побегао, а вест о удесу није ни забележена, све док, два дана касније, Лука није преминуо у болници, од последица удеса. На сцену ступа др Стефановић, и почиње битка да се заштити несавесни возач. Наступа са причом о трагању за несталом Тијаном Јурић.

Возач Кантримена страних регистарских таблица је госпођа Снежана Дивац, која се на америчком пасошу води као Ана Дивац. Била је сама у ауту, и пијана. Сведока њеног бешчашћа је много. Почев од шнајдерке, код које се није појавила да проба хаљину, до њених најинтимнијих пријатеља. Када је приведена у полицију, њен муж се од стреса разболео и хитно је оперисан од жучи. Упућени мисле да је то било смишљен, са циљем да изазову сажаљење, јер су Ана и Владе у том периоду били на два свадбе – у Пријепољу и у САД-у.

Нико од полицијских функционера не жели да учествује у монтирању случаја, и тај задатак добија Небојша Марковић, начелник Управе криминалистичке полиције Београда, који тројицу инспектора укључује у акцију намештања случаја. Петоро наркомана прихвата понуду да за новац и дрогу признају извршење кривичног дела, које ће тужилаштво квалификовати као саизвршилаштво, што је неодржива квалификација, а могу само одговарати за прикривање.

И, наравно, др Слина монтира процес у којем Милићев, који није признао да има везе са случајем, добија казну затвора од 4 године и шест месеци! Касније се испоставило да је госпођа Дивац Лукиној маћехи признала да јој се три пута у сан јавио Лука! Откуд њој у сновима Лука, кога није познавала?

Парајлије у Србији могу да дивљају, да газе, и да избегну заслужену казну. Поготову ако имају залеђину, као што су Вучић и лажни доктор др Стефановић.

У Устаничкој улици у Београду, на пешачком прелазу са семафором, 18. јула 2013. усмрћена је Андреа Бојанић. Џипом марке БМW X5, који је у власништву Пинк Медиа Групе, а управљао је Александар Митровић, деветнаестогодишњи син Жељка Митровића. На умрлици, као време смрти, наведено је 22:03 часа, а Нада Мацура, портпарол Хитне помоћи , записала је у свом извештају време од 22:50, док се у медијима најчешће барата изразом „око 22:30″?!

После несреће је Александар наставио да вози и зауставио се тек неких 500 метара даље, на месту скривеном од погледа људи који су се окупили да помогну несрећној девојци. Одатле се јавио својој мајци, певачици Соњи Митровић-Хани, а затим и оцу, Жељку Митровићу. Тог тренутка је покренута машинерија манипулисања и овим случајем.

По договору са адвокатима које му је одмах ангажовао отац, Александар је аутомобил паркирао на скровитом месту, а затим је другим колима, у пратњи Пинковог обезбеђења отишао на ВМА. Како је од једног познаника са ове клинике сазнао Саво Бојанић, отац убијене девојке, Александар је дискретно уведен у једну амбуланту где су га прикључили на апарат са кисеоником, како би се отрезнио. Тек после тога је момак у пратњи својих адвоката отишао да се пријави у полицију. Ипак, нашао се савесни судија Вишег суда у Београду Драгољуб Здравковић, који му је одредио притвор. Он више није судија за претходни поступак. Премешетен је. Мора да се слуша, када је у питању Вучићева камарила.

И министар полиције се потрудио да полиција ради на уништавању трагова. Нашли су и корумпираног судског вештака.Поступак против сина Вучићевог Гебелса још није ни започео.

Много крви и несреће је иза министра Стефановића. А, он и његова жена имају и троше пуно новца, скупљају некретнине, аутомобиле. Воле и кеш.

Кућица на мору, жена око ње…

А, да др Стефановић има и превише новца, од када је пре три године сео у столицу председника Народне скупштине Србије, сведочи и податак да је у елитном насељу, у Војвођанској улици у Београду, на Бежанијској коси купио трособан стан од 99 квадрата, а потом га заменио за кућу од око 200 квадрата у истој улици, уз доплату од само 200 хиљада евра, датих да власник куће купи још два страна. Први комшија му је министар Александар Вулин.

У марту прошле године министар полиције др Стефановић повео је преговоре о куповини куће у Петровцу на мору од 350м2, на плацу од 800м2, чији је власник руски тајкун Сергеј Мараховски Иванович, за два милиона евра. Договор о куповини је био, прво, у начелу постигнут, али се чекало на реализацију, јер руски тајкун није службено постао власник куће због тога што половина припада његовој доскорашњој супрузи. Рочиште о подели куће одржано је 25. августа прошле године, пред већем Основног суда у Бару. Кућа је, потом, уписана у власничке књиге на име другог лица, а др Стефановић ће анексом уговора да се обезбеди, као стварни власник.

И док др Стефановић у Београду сабира новац, уз подршку свог ментора Вучића, његова супруга Ана трошила га је летос 20 дана немилице. Одсела је у хотелу Плажа у Петровцу на мору. Обезбеђивали су је припадници специјалне црногорске полиције. Наручивала је кавијар, плодове мора, посебно су спремана специјална ића и пића за њу, а цена је била астрономска.

Министарка је баш уживала, а сваког дана је мењала полицајца који је испуњавао њену похоту. У тренуцима сладострашћа, јер су те баханалије снимане од стране црногорске тајне полиције, госпођа министарка је описивала мужа као шоњу, да је исти као и Вучић, и да и он воли да прима!

Полиција располаже прецизним подацима о бизнисменима са Космета који су купили министру Стефановићу куће, и снабдели га огромном количином новца.

Али, др Небојша Стефановић је и лажни мушкарац, лажни власник дипломе Мегатренда, и лажни доктор наука, чију дисертацију оспоравају они које је преписао, и још 1.800 научних радника.

Он је уписао трећи годину на Мегатренд универзитету. Више професора са овог Универзитета потврдило је истраживачу Магазина Таблоид да Небојшу не познају, као студента. Његова дисертација је преписна. Мисија ОЕБС-а у Београду је и званично затражила да се утврди њена валидност. Неко је стопирао истрагу. Јер, потребан им је овакав министар, који је људска ништарија. Да је лажни студент неко од министара у Немачкој, или било којој европској држави, одмах би био ухапшен.

Овакав министар унутрашњих послова некажњено пљачка, убија, отпушта, прикрива.

Почетком децембра вршио је јавно притисак на тужилаштво да ухапси уредника Магазина Таблоид, јер је, наводно, позивао на убиство премијера. И сам је знао да то није тачно, али… Паја Патак добио задатак. Питање за Амадеа Воткинса: да ли је све ово што ради министар Стефановић могуће у било којој другој европској држави?

Сатреће ће нас банда Александра Вучића, ако се не побунимо, и не спречимо их да убијају, пљачкају, отимају, распродају. И ми имамо природно право на живот.

Телепромтер.рс

Отац министра Стефановића постао директор у Телекому

Малтретира раднике!

Отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића недавно је постао директор у Телекому Србија и то годину дана пред пензију. Радници се жале да их министров отац малтретира.

Како Телепромптер.рс ексклузивно сазнаје, отац министра Небојше Стефановића, Бранко Стефановић, пре годину дана постао је директор у Телекому Србија.

Према речима нашег извора, у Телекому је пре мање од годину дана промењена систематизација само да би Бранко Стефановић постао директор.

– Телеком је пре мање од годину дана променио читаву систематизацију и организацију са једним јединим циљем – да отац лажног доктора Небојше Стефановића постане извршни директор са баснословном платом, репрезентацијом и осталим привилегијама. Иначе, популарни „чика Бранко“ је годинама примао плату у Телекому као некакав референт. Годинама није радио ништа, држао је ноге на столу, пушио и чекао 16 часова да оде кући, чекао плату, 13. плату и бонус за нерад – прича један од запослених у Телекому.

Додаје да је Бранко Стефановић повукао све могуће везе у Српској напредној странци преко сина министра како би годину дана пред пензију постао „директор за велике пословне кориснике“.

– Сада ова незналица малтретира своје раднике који се баве продајом услуга, тера их да раде бесмислене тестове опште информисаности, понижава их на разним „тим билдинг“ вежбама и вређа, додаје извор.

Министров отац завршио је Економски факултет у Београду, а у Телекому ради од 2006. године. Пензионерске дане чека са унуком Нином, Нејбојишином ћерком, у наручју. Иначе, отац Бранко поред Небојше има још једног сина, Немању Стефановића.

Синдикат полиције Слога саопштава

Према информацијама са терена, данас је један полицијски службеник из Нове Вароши извршио суицид из ватреног оружја.

Атмосфера страха и безнађа која је захватила запослене у Министарству унутрашњих послова, а у вези проглашења технолошких вишкова, допринела је повећању страха и стреса код запослених који су распоређени на фантомска не постојећа радна места „анализа ризика“. Од поделе решења за распоређивање на тим местима, било је више претњи суицидом.

Управо из тог разлога, данас смо упутили допис министру Небојши Стефановићу. Допис достављамо у целости:

Господине министре, ви сте одговорно и овлашћено лице у Министарству унутрашњих послова задужен за рад и организацију рада министарства.

Молимо Вас да овај синдикат информишете зашто сте и на који начин предложили или дали сагласност да се формирају, додају „фантомска радна места“ „анализа ризика“. Зашто сте поједина, извршилачка или руководећа радна места укидали или смањивали број извршилаца. Да ли сте свесни, или информисани какве је то проблеме донело у организовању посла на терену код већ јако малог броја извршилаца. Поједини руководиоци не могу да сачине дневни распоред рада.

Тим смањењм броја извршилаца и повлачењем са терена полицајаца, оперативаца и ватрогасаца на фантомске послове „процене ризика“, безбедносни систем може бити или је нарушен а грађани и држава могу сносити несагледиве последице.

Према информацијама које нам стижу са терена, запослени који су прераспоређени на места „анализа ризика“ нису упознати са својим новим радни обавезама и описом посла те не знају које су им нове радне обавезе као ни у ком радном простору га обављају. Они су жигосани, шиканирани, означени као криминалци који чекају отказ. Дакле, спроводи се планско колективно злостављање на раду што је супротно закону.

Такође, по информацијама које стижу са терена, запослени распоређени на радна места „анализа ризика“, од стране руководиоца бивају приморани да наставе да раде оне старе послове као да нису добили нова решења. Одлазе у патролу, ангажовани су у КЗБ, раде на позорничкој делатности, кухињи, ресторану, гашењу пожара и др. Управо због тога, молим Вас да овај синдикат информишете, односно доставите копије упутства или других писмена, која сте линијама рада доставили на поступање у вези ангажовања радника на „анализи ризика“.

Истичем да би са повећаном пажњом требало пратити запослене, односно да обавежете руководиоце по линијама рада, на коректно поступање према „жигосаним радницима анализе ризика“ јер је највећи број таквих у веома тешком психичком стању, под стресом, а што може да буде окидач за суицид или непримерену агресију према колегама, руководиоцима или члановима породице. О проблемима суицида нема потребе да вас додатно информишем, сматрам да сте добро упознати.

Ја вас нећу питати како спавате,верујем да боље спавате од мене и нас који спавамо само 3 сата ноћу, или у опште не спавамо све нас сте јавно путем медија окарактерисали за нераднике и криминалце!

Министре мој, све то што нам радите је нечасно и непрофесионално!

Синдикат полиције Слога

Драган Жебељан

Председник

Кривична пријава независног полицијског синдиката Србије

Београд, 21. децембар 2015. године. Независни полицијски синдикат Србије поднео је кривичну пријаву Трећем основном јавном тужилаштву у Београду против министра полиције Небојше Стефановића, директора полиције Милорада Вељовића и осталих надлежних у Министарству унутрашњих послова због основане сумње да су починили дело „злоупотреба службеног положаја“ као и да су извршили дело „несавестан рад у служби“. Они су донели 1475 незаконитих решења о премештају запослених на друго радно место а да о опису посла нису упознати запослени, који су и након доношења ових решења наставили да раде на пословима са којих су премештени што је супротно Уставу Србије, Закону о полицији као и подзаконским актима који регулишу ову област а на које се надлежни у МУП-у и позивају у овим решењима, а запослени нису имали увид у правилнике на које се надлежни позивају јер су „строго поверљиви“.

У образложењу кривичне пријаве НПСС -а стоји да је решење НЕЗАКОНИТО јер је доносилац решења покушао да изигра примену Закона о полицији, као леx специалис-а, и вештачки изазвао примену Закона о државним службеницима како би покушао да „покрије“ правно доношење оваквог решења.

НПСС сматра да примени Закона о државним службеницима НЕМА МЕСТА и наводи да „се повреда права састоји у томе што су у решењима запослени премештани на основу члана Закона о државним службеницима у којем стоји да се запослени премештају ако „нека места буду укинута или број државних службеника смањен, а предност имају они са бољим оценама“.

„…Међутим, радно место са којег се запослени премешта НИЈЕ укинуто, а такође доносилац решења се није бавио оцењивањем, па законски услов да предност имају они са бољим оценама у последње три године није испоштован“ стоји у кривичној пријави НПСС-а.

А, да је примењен Закон о полицији – морало би бити наглашено да се ради о привременом или трајном премештају, што није учињено и представља препреку за спровођење овог решења.

Протести

Синдикати у полицији одлучни су у намери да спрече министра и његову клику да из полиције отера 1475 запослених, уз образложење да је реч о онима који потичу из криминогене зоне!

То је потврђено и на конференцији за штампу Независног полицијског синдиката одржаној у Медија центру, у петак, 25. децембра. Они су СМС поруку упутили новинарима, јавним личностима и дипломатском кору. Штрајкују уз поклич „Не дам себе, не дам ни колегу“.

Протестно окупљање заказано је за 27. децембар, испред зграде Палате Србије, у којој је и седиште Амадеа Воткинса и министра Стефановића. Овог пута, чини се, синдикати су одлучни, и непоколебљиви. Срећно!

мајор Горан Митровић, Таблоид