Британски патолог Џон Ли: Далеко смо од тога да знамо колико је Covid-19 заиста смртоносан

* Ако неко у Великој Британији умре од респираторне инфекције, специфичан узрок смрти се обично не бележи, осим ако се радило о реткој „болести која се пријављује“. Дакле, велика већина респираторних смрти у Великој Британији се регистровала и региструје као бронхопнеумонија, упала плућа, старост. Или се уноси нека слична ознака.

* Ми не тестирамо на грип или друге сезонске инфекције. Ако пацијент има, рецимо, карцином, болест моторних неурона или неку другу озбиљнију болест, то ће се записати као узрок смрти, чак и ако је коначна болест била респираторна инфекција

* У тренутној клими, свако ко има позитиван тест на Covid-19 сигурно ће се `упознати` са клиничким особљем. Ако било ко од `позитивних` умре, особље ће морати да стави ознаку Covid-19  – супротно уобичајеној пракси за већину инфекција те врсте

* Поуздан показатељ је смрт. Ако нова инфекција буде изазивала умирање многих додатних људи (за разлику од инфекција код људи који би ионако умрли), то ће изазвати пораст укупне смртности. Али, још увек нисмо видели било какве статистичке доказе о вишку смртних случајева у било ком делу света

* Амерички центри за контролу болести објављују недељне податке о случајевима грипа, а њихови најновији преглед показује да је од септембра грип заразио 38 милиона Американаца, да је хоспитализовао 390.000 и да су умрле 23.000. То не изазива узбуну јавности, јер је грип познат

* Ако не пооштримо критеријуме за евидентирање смрти само због вируса (ако не буде указивано да ли је био присутан код оних који су умрли од других здравствених проблема), службене бројке могу показивати да је много више смртних случајева проузроковано вирусом корона него што је то заправо случај

_______________________________________________________________________

Аутор: Џон ЛИ, пензионисани професор патологије, Спектејтор

НАЈАВЉУЈУЋИ најдосаднија ограничења личне слободе у историји наше нације, Борис Џонсон је одлучно следио научне савете који су му дати.         Владини саветници изгледају мирно и прибрано, међу њима постоји и солидан консензус. Зато нисам сигуран да би иједан премијер на свету поступио битно другачије суочен са бројем инфициран који се из дана у дан повећава.

Ипак желим да укажем на неке перспективе које су једва биле видљиве ових недеља а тичу се интерпретације статистичких показатеља о епидемији прилично другачијр од ове на коју се влада ослања.

Однедавно сам пензионисани професор патологије и саветник за патологију НХС, а већи део живота провео сам у здравству и науци – у областима које, пречесто, карактерие сумња а не сигурност.

Постоји простор за различите интерпретације тренутних података. Ако су нека од  другачијих тумачења тачна или барем ближа истини, закључци о потребним радњама поводом епидемије ће се, сходно томе, такође променити.

Најједноставнији начин да се пресуди – да ли је Covid-19 изузетно смртоносна болест – јесте проучавање стопа смртности.

Умре ли сада више људи него што бисмо очекивали да ће умрети у одређеној недељи или месецу?

У складу са статистиком, могли смо очекивали да је у Британији у марту умрло око 51.000 људи. У тренутку писања текста, имали смо 422 смрти повезане са Covid-19 – а то је 0,8 одсто од 51.000.

Према подацима за цео свет, могло се очекивати да ће током прва три месеца 2020-те умрети 14 милиона људи. За то време је од коровируса у свету умрло 18.944, што представља 0,14 одсто од тих 14 милиона .

Број умрлих од Covid-19 може се даље повећавати, али је тренутно мањи него у случају других заразних болести са којима живимо (попут грипа).

Тренутно нисмо суочени са бројкама које би саме по себи могле изазвати драстичне глобалне реакције.

Први извештаји из Кине и Италије сугерисали су да је стопа смртности од 5 до 15 одсто, да је слична шпанском грипу.

С обзиром на то да се број заражених  експоненцијално повећавао, то је повећало изгледе да уследе стопе смртности са којима се ниједан здравствени систем на свету не би могао носити.

Потреба да се избегне тај сценарио је оправдање за мере које се спроводе јер је шпански грип заразио око једне четврте светске популације у периоду између 1918. и 1920., Односно: око 500 милиона људи са 50 милиона смрти.

У моменту писања овог текста, Британија је, дакле, имала 422 умрла и 8.077 регистрованих заражених, а то сугерише стопу смртности од 5 одсто.

Ово се често наводи као разлог за забринутост, јер је стопа смртности од сезонског грипа око 0,1 процента. Али, хајде да пажљиво погледамо податке.

Да ли су бројке које се износе заиста упоредиве?

Већина тестирања у Великој Британији обављена је у болницама, где је велика концентрација пацијената подложних ефектима било које инфекције.

Као што зна свако ко је радио са болесним људима, испитивања заснована само у подацима из болница дају прецењену вируленцију инфекције.

Такође, ако баратамо само случајевима Covid-19 људи који су довољно болесни или довољно забринути да се тестирају – добићемо такође слику која није сасвим реална. Јер, много је више несвесних да имају вирус, или су без симптома или са благим симптомимс.

Зато је сир Патрик Валенс, главни научни саветник владе, када је у Британији било 590 дијагностикованих случајева, сугерисао да је стварна цифра вероватно између 5.000 и 10.000 инфицираних, што је десет до 20 пута веће. Ако је он у праву, стопа смртности од вируса корона вероватно је десет до 20 пута нижа, рецимо – између 0,25 и 0,5 одсто.

Таква стопа смртности Covid-19 поставља у оквир који важи за инфекције попут грипа.

Али, постоји и други, потенцијално још озбиљнији проблем: начин на који се региструју смрти.

Ако неко у Великој Британији умре од респираторне инфекције, специфичан узрок

Ми стварно не тестирамо на грип или друге сезонске инфекције. Ако пацијент има, рецимо, карцином, болест моторних неурона или неку другу озбиљнију болест, то ће се записати као узрок смрти, чак и ако је коначна болест била респираторна инфекција.

То значи да сертификати из Велике Британије обично потцењују смрт услед респираторних инфекција.

Сада погледајте шта се догодило од момента појаве Covid-19.

Ажурирана је листа болести које се пријављују. На тој листи су и мале богиње које су нестале пре много година, антракс, бруцелоза, куга и беснило (са којим се већина лекара у Великој Британији никада неће видети у целој каријери) – сада је на њој и Covid-19, али нема грипа. Ово значи да сваки позитиван тест на Covid-19 мора бити прослеђен (медицинској статистици) чега није било у случају грипа и већине других инфекција.

У тренутној клими, свако ко има позитиван тест на Covid-19 сигурно ће се `упознати` са клиничким особљем. Ако било ко од `позитивних` умре, особље ће морати да стави ознаку Covid-19 – супротно уобичајеној пракси за већину инфекција те врсте.

Постоји велика разлика између Covid-19 који узрокује смрт и Covid-19 који је пронађен код некога ко је умро из других узрока.

Ако се Covid-19 пријављује, може се испоставити да проузрокује све већи број смртних случајева, без обзира да ли је то истина или не. Можда се чини да је већи убица од грипа, једноставно – због начина на који се региструју смрти.

Ако предузмемо драстичне мере за смањење инциденције Covid-19 – и број смрти биће смањен.

Ризик је да се може испоставити да смо спречили нешто што никада неће бити толико озбиљно колико смо се плашили.

Овај необичан начин пријављивања смрти од Covid-19 објашњава због чега би већина његових жртава била подложна другим сезонским вирусима, који готово никада нису евидентирани као специфичан узрок смрти.

Погледајмо графиконе  који показују експоненцијални пораст инфицираних и број смрти од Covid-19.

Подаци могу изгледати алармантно. Али, ако бисмо пратили грип или друге сезонске вирусе на исти начин, видели бисмо и њихов експоненцијални пораст.

На пример, центри САД за контролу болести објављују недељне процене случајева грипа, а њихови најновији подаци показују да је од септембра грип заразио 38 милиона Американаца, да је хоспитализовао 390.000 и да су умрле 23.000.

То не изазива узбуну јавности, јер је грип познат.

                
     Подаци о Covid-19 се значајно разликују од земље до земље.

Погледајте бројке за Италију и Немачку. У време писања овог текста, Италија је имала 69.176 забележених случајева заразе и 6.820 смртних случајева, што је стопа од 9,9 одсто. Немачка је имала 32.986 случајева и 157 смртних случајева, што је стопа од 0,5 одсто.

Да ли је ова врста вируса толико различита у тим  земљама да виртуално представља различите болести? Или да се популација у њима толико разликује у својој подложности вирусу да стопа смртности може варирати више од двадесет пута?

Ако не, требало би посумњати у системску грешку, односно – да подациза Covid-19 које видимо из различитих земаља напросто нису директно упоредиви.

Погледајте остале стопе: Шпанија 7,1 одсто, САД 1,3 одсто, Швајцарска 1,3 одсто, Француска 4,3 одсто, Јужна Кореја 1,3 одсто, Иран 7,8 одсто.

Јабуке можемо упоређивати са поморанџама. Регистровање случајева у којима је постојао позитиван тест на вирус веома се разликује од означавања тог вируса као главног узрока смрти.

Рани докази с Исланда, земље са врло јаком организацијом за широко тестирање становништва, сугеришу да је чак 50 одсто инфекција готово у потпуности несимптоматично. Већина осталих је релативно слаба.

Подаци о Исланду – 648 заражених и два смртна случаја – дају смртност од 0,3 одсто.

Како тестирање становништва на вирус корона постаје све распрострањеније по све и већи број случајева где су инфекције већ наступиле и проузроковале само благе ефекте. У ствари, како време пролази, то ће постати доминантна истина јер већина инфекција иде ка смањењу вируленције како напредује епидемија.

Поуздан показатељ је смрт. Ако нова инфекција буде изазивала умирање многих додатних људи (за разлику од инфекција код људи који би ионако умрли), то ће изазвати пораст укупне смртности. Али, још увек нисмо видели било какве статистичке доказе о вишку смртних случајева у било ком делу света.

Covid-19 може очигледно узроковати озбиљне респираторне проблеме код неких пацијената, посебно код особа са плућним проблемима и код пушача. Старији су вероватно изложени већем ризику, као и кад су у питању инфекције било које врсте.

Просечна старост умрлих у Италији је 78,5 година, при чему је скоро девет од десет смртно страдалих међу старијим од 70 година. Очекивани животни век у Италији 82,5 година. Али, ствари се мењају када се појави нови сезонски вирус. Разумно је да се неко време држи социјална дистанца и да то чине старије и особе са нарушеним имунитетом. Али, када се уводе драстичне мере, оне би требале бити засноване на јасним доказима.

У случају Covid-19, докази нису јасни.

У опредељивању Велике Британије за ограничења и карантине полазило се од моделовања онога шта би се могло догодити. Зато треба знати више о тим моделима. Да ли укључују старост, постојеће услове, променљиву вируленцију, ефекте потврде смрти и друге факторе?

Промените било коју од тих претпоставки и исход (и урачунати број смртних случајева) може се радикално променити.

Чини се да је велики део одговора на Covid-19 условљен тиме што се тај вирус посматра на начин на који ниједан вирус досад није посматран.

Јасно је да ће различита ограничавања успорити ширење Covid-19 и да ће бити смањен број инфицираниха.

Кад ограничења буду скинута, поново ће се појавити већи број случајева. Али, то не мора бити разлог да се престане са ограничавањима: ширења круга инфицираних треба се бојати ако имамо посла са необично смртоносним вирусом.

Зато је начин на који `снимамо` податке бити изузетно важан.

Ако не пооштримо критеријуме за евидентирање смрти само због вируса (ако не буде указивано да ли је био присутан код оних који су умрли од других здравствених проблема), службене бројке могу показивати да је много више смртних случајева проузроковано вирусом корона него што је то заправо случај.

Биће потребни месеци, можда и годинe – због ширине импликација онога што сада радимо – да исправимо оно што смо погрешно проценили. Ако то икада урадимо.

Штета у дечјем образовању, пораст самоубистава и проблема са менталним здрављем, ускраћивање ресурса за друге здравствене проблеме… Неки од оних којима је сада потребна медицинска помоћ – можда је неће потражити или можда неће моћи да је добију.

А шта је са ефектима на производњу хране и глобалну трговину, што ће имати несагледиве последице за људе свих старосних група, можда нарочито у земљама у развоју?

Владе свуда кажу да слушају науку. Оне покушавају да се понашају одговорно на основу научних савета. Али, владе морају имати на уму да је пожуривана наука готово увек лоша наука.

Одлучили смо се за политике великог обухвата без конкретних доказа о прекомерној штети која се већ догодила, и без одговарајућег надзора науке која се користи да их оправда.

У наредних неколико дана и недеља морамо наставити да се критички односимо према подацима о Covid-19.

Изнад свега, морамо остати отвореног ума и истраживати шта је стварно стање, а не полазити од онога за шта се бојимо да би могло бити.

(John Lee is a recently retired professor of pathology and a former NHS consultant pathologist. Featured image is from Massoud Nayeri)

The original source of this article is The Spectator

Copyright © John Lee, The Spectator, 2020

Факти