На мртваца, Србију, насрнули су сви лешинари. Окупирали су нас, отимају фабрике, њиве, предузећа, изворе, воду, банке. Пљују нас, понижавају, а на сва уста хвале шизофреног диктатора који је на потерницама америчких федералних судова, због најтежих кривичних дела које је починио са својим братом и картелом. Један пуцањ може да их растера, јер они беже са места на којем се пуца. Милиони грађана Србије су очајни. Гладни, боси, без наде. Најопасније је што нам Вучић отима из уста, али узима и наду да можемо преживети. Дошло доба да се шмајсер испроба. Објављујемо и колумну покојног Александра Тијанића, који је још 2000. године описао шизофреног Вучића и његово рађање.
На почетку каријере објавио сам текст у којем сам описао неред у Градској болници у Београду. Поменуо сам и име једне младе лекарке, која се лоше опходи према пацијентима, а и према колегама. Уредник ме панично обавестио да га је лекарка звала, запретивши да ће звати Дражу Марковића, да нас згази. Тражио је да је позовем и извиним јој се.
Позвао сам је и она је одмах почела да виче на мене – “Знаш ли ти кретену ко мене јебе. Мене јебе Дража, сад ћу да ти уништим живот”! Упитам је – ’’јел то онај са коцкастом главом. И са професорима си се јебала’’.
Нисам показао никакав страх. Уредник се пренеразио, мада није кукавица као што сам мислио. Сат касније то сам проверио, наговоривши мог пријатеља адвоката, који се коцкао са тадашњим Важним Другом Дражом, да позове уредника, да се представи да је Дража и да га пита шта је то било са његовом миљеницом.
На моје велико изненађење, уредник се показао као човек од интегритета. Објаснио је да је текст објављен као допринос успостављању бољих односа у Градској болници, да смо пред законом сви исти, а ‘’друг Дража’’ га је у томе подржао.
Секретарица и ја смо се цео дан смејали к’о луди. Колико, наизглед, уплашени људи могу да се ослободе страха. Уредник ме је значајно погледао, рекавши пред свима да сам блесав, али да воли ту храброст коју показујем.
Данас Србијом владају хуље, са позиције председника Србије, председника Владе, министара, директора јавних предузећа…
Министарке, када их прозову због милионских пљачки, као што је Зорана Михајловић, подигну руку и прете- ‘’ Знате ли ви ко стоји иза мене! Помену Метју Палмера, Ричарда Гренела, Кајла Скота, Ентони Годфрија….
Пљачкање буџета, тешког преко милијарде долара, госпођа Михајловић, сва напирлитана, правда захтевом који је оставио амерички амбасадор Кајл Скот, или садашњи Ентони Годфри. Претходно су се позивали на Камерон Мантера, на Мајкла Кирбија…
Србија је, доласком ДОС-а на власт, постала експеримент држава.
Након што је НАТО окупирао Космет, цео Балкан је постао простор за експериментисање. Америчка спољна политика пљачку окупираних народа сматра значајном привредном граном, из које се финансира трговина наркотицима, белим робљем, медицинским експериментима…
Од када је Велика Британија, после другог светског рата остала без колонија, пљачку других држава преузеле су Сједињене Америчке Државе.
Администрација из Вашингтона је имала своје друге приоритете, па је Балкан препустила Немачкој, да се врати остварењу плана о Четвртом Рајху. (прочитајте текст Стевана Зивлака у овом броју).
Тако је ДОС-овска власт постала марионетска влада. Америчке утицајне компаније опустошиле су Србију. Узели су смедеревску Железару, Дуванску индустрију из Ниша и Врања, које су пуниле и онако тањушни српски буџет.
Постављањем 2012. године Српске напредне странке на власт, промовисан је шизофрени Александар Вучић, као ‘’лидер Балкана’’.
И свако ко је нешто хтео да отме од Србије, могао је преко Вучића! Он је давао и шаком и капом. Својој ‘’браћи’’ из Емирата, из Саудијске Арабије, Катара, Бахреина… Узимали су Турци, брат султан Реџеп Тајип Ердоган, Немцу су добијали све што су пожелели и тражили. Његов ‘’брат’’ Си Ђинпинг био је најбестиднији. Давао је свом ‘’брату’’ Вучићу милијарде провизије да би он узео кредите, којима су Кинези градили инфраструктурне пројекте у свом програму ‘’Пут свиле” за Европу, узели су нам Бор, Железару, довели десетине хиљада робова и основали радне логоре по Војводини. А кредите ћемо враћати, тако што су Кинези сами себи стварали нову територију.
Више није никаква тајна да је Александар Вучић опасно луд човек. Обавештајна заједница Сједињених Држава, што је и објавила, сматра Вучића опасним лудаком, сличном Иди Амину Дади и Цару Бокаси. Он себе сматра Богом Сунца. При крају је живота, има сарком мале карлице, на лечење троши десетине милиона евра годишње, носи пелене, јер не контролише мокрење. Често га виђају упишаног.
Извршна наредба америчког председника од 8. јуна пружа законски оквир Обавештајној заједници да очисти простор Балкана од диктатора, криминалаца најгоре врсте, нарко картела, трговаца робљем, оружјем, акцизном робом, перача новца.
Данас, док се очекује Вучићев крај, он наставља са лудовањем. По рамену га тапше амерички амбасадор Ентони Годфри, кога агенти ЦИА у Београду сматрају добрим човеком! А тог доброг човека Вучић плаћа парама из буџета, да говори о њему као способном човеку.
И станичне курве имају више морала од српског тиранина. Једног дана он разговара са руским амбасадором, дозвољава да се у Министарству одбране, поред канцеларије НАТО-а, нађе и канцеларија руског министарства одбране. Три дана касније шаље министра одбране у Русију, да објасни свој дилетантизам министру Сергеју Шојгу.
Пет дана касније Вучић организује војну вежбу на Пештеру, не објављујући да у њој учествује јединица британског одреда САС-а и министар одбране Велике Британије, који је пре десет дана, из Београда, поручио да ће Британија помоћи Србији да се откачи Русије! Срамотно је што му нису скинули главу. Он то може да поручује из Лондона, а не из Београда.
Један руски колега ме је упитао, а где је та Енглеска? Наши пилоти не могу да је нађу на карти.
Сви се сећамо када је премијерка Брнабић, појавни облик живота, показивала мигове које је из борбеног састава своје флоте послао белоруски председник Лукашенко. ‘’Брату’’ Лукашенку Вучић захваљивао из свег гласа.
Месец дана касније, Србија је увела санкције Белорусији, забраном прелетања и слетања њихових путничких авиона!
‘’Па неће се ваљда господин Лукашенко наљутити због тога?’- увређено се питала српска премијерка Брнабић.
Сваког дана, попут станичне курве, Вучић неком нешто даје. Уговара, потпсује, узима, даје… Никог не пита, он па он. Он је Бог Сунца, уверен је.
Свакога дана грађани Србије се обавештавају о историјским успесима српског режима. Вучића хвали директор Европске банке за обнову и развој, кога је Вучић одликовао, дајући му 300 милиона евра мита, јер је преко ове мафијашке банке компанија Миленијум Тим из Београда опрала три милијарде Вучићевих евра!
Девојачки се осмехују-
ћи и облизујући усне, Вучић нас уверава да смо најсрећнија држава у Европи. Он то гарантује.
Живот га демантује, а и статистика је неумољива. Србија је најсиромашнија држава у Европи. Окупирана, девастирана, нови дом је за десетине хиљада миграната, који су исламска војска, која ће напасти Европу…
Вучићев картел лудује. Уплашени јесу, није лако изгубити десетине милиона евра и долара које плене америчке службе, спроводећи Извршну наредбу председника Бајдена, али још гаје наду да ће отићи само браћа Вучић, а они ће да се нагоде. Слаба им је то утеха и нада.
Министарка Зорана Михајловић, затегнута до пуцања, продаће Подриње енглеској компанији Рио Тинто. Вучић је већ узео провизију.
Можда би могли пасти на овој последњој злочиначкој акцији. Отимање својих њива кућа, воћњака и башта, српски сељак не прашта.
Помозимо им заједно да помлатимо ту Вучићеву банду. Директоре Рио Тинта убијају свуда у свету где се појаве и почињу са пљачком.
На мртваца, Србију, насрнули су сви лешениари.
Један пуцањ може да их растера, јер они беже са места на којем се пуца.
Милиони грађана Србије су очајни. Гладни, боси, без наде. најопасније је што нам Вучић отима из уста, али узима и наду да можемо преживети.
Александар Тијанић- антологијски приказ једног шизофреника који нас је уништио
ВУЧИЋ – као теглица са сенфом
(Ова колумна Александра Тијанића објављена је у бањалучким “Независним новинама“ 7. мај 2000. Вућић је, када је дошао на власт 2012. године, продужио Тијанићу мандат директора РТС-а., на којој функцији је и умро 2013. године. Заједно са Тијанићем Вучић је успео само за годину и три месеца да олакша касу РТС-а за неколико стотина милиона евра! На годишњицу Тијанићеве смрти 2014. био је једини политичар који је посетио његов гроб у Алеји заслужних грађана. Овај антологијски портрет малог шизофреника који се претворио у тиранина, уништивши нам животе, веру, будућност, наду… показује о каквом лудаку је реч).
magazin-tabloid.com
