Документа Владе Србије, до којих је дошао дневни лист “Нова”, показују да је држава дозволила “Рио Тинту” да врши хидрогеолошка истраживања на реци Дрини. Током прошле године, влада је овој мултинационалној компанији одобрила и проширење истражног простора за 3,3 квадратна километра.
Током 2020. године, влада премијерке Ане Брбнабић издала је четири решења, којима се одобравају геолошка, инжењерскогеолошка и хидрогеолошка истраживања “Рио Тинту”.
Тадашњи министар рударства и енергетике Александар Антић најпре је потписао решење 22. јануара 2020. године, у трајању од две године, којим се одобрава наставак геолошких истраживања овој мултинационалној компанији. Мање од месец дана касније, 14. фебруара, држава одобрава “Рио Тинту” задржавање права на истражном простору лежишта бора и литијума “Јадар” код Лознице и то до 1. септембра 2021.
2020. – Почетак побуне народа и највећа подршка државе “Рио Тинту”
У години када је јавност почела детаљније да се упознаје са пројектом “Јадар” и намерама “Рио Тинта” у Србији, држава одлучује да изда и треће решење овој компанији. Тако је 13. јула, ова мултинационална компанија добила и решење о проширењу истражног простора за 3,3 километра квадратна за инжењерскогеолошка истраживања на истражном простору “Коренита” , који се налази на територији општина Лозница и Крупањ.
Месец дана касније, 25. августа, држава одобрава „Рио Тинту“ и спровођење примењених хидрогеолошких истраживања, односно бушења, на простору Липнички Шор, који се налази у алувијону реке Дрине и то у трајању од две године.
“Одобрени истражни простор је површине 10 километара квадратних. Носилац истраживања је дужан да приликом тестова црпења, осматра хидрогеолошке објекте у непосредној близини и у случају наглог опадања издашности, нивоа подземних вода или промене уобичајеног режима постојећих корисника, тестирање одмах обустави и о томе обавести Министарство”, наводи се у решењу.
Академик Стевановић: Они буше!
Председник Академијских одбора САНУ за заштиту животне средине и изучавање флоре и вегетације Србије, академик др Владимир Стевановић, рекао је да се истраживања на Дрини врше како би “Рио Тинто” знао колика је дубина воде коју црпи.
„Много веће питање је шта ће бити са водама које ће се сливати у алувијон Мачве, који је потенцијално највеће водоснабдевалиште Србије. Не зна се да ли ће арсен ући у воду из јаловишта“, наводи он.
Стевановић додаје да постоји објективни страх да ће “Рио Тинто” извлачити веће количине воде из алувијона.
„Велики знак питања је колико ће они воде да узимају. У геолошким слојевима, кад су бушили, они су наишли на слану воду. Шта ће они са том водом? То не могу да пусте у реке“, објашњава он.
Најављивали отварање рудника за 2022. годину
Током 2020. године из компаније “Рио Тинто” стизале су поруке да раде на фази студије изводљивости за пројекат вађења литијума у Србији, те да ће се на основу ње донети одлука о руднику.
Истраживања која су спроводили, како су наводили из те компаније пре годину дана, указивала су на то да ће све бити завршено током 2021., а да ће изградња рудника започети 2022. године.
Институт “Јарослав Черни”: Нема потребе да се узима вода из Дрине
Дневни лист “Нова” имао је увид у студију отпадних вода, коју је за потребе компаније “Рио Тинто” спровео Институт “Јарослав Черни”.
У извештају “Черног” наводи се, између осталог, да, уколико су подаци наведени у просторном плану тачни, не постоји разлог да се узима вода алувијона реке Дрина, која је регионално извориште водоснабдевања Мачве.
“Поређења ради, укупне количине отпадних вода рудника одговарају потребама техничке воде за индустрију целе Мачве. При томе, сви плански документи предвиђају да се за ове намене вода захвата искључиво из речних токова, а не из алувијалних издани, које су намењене за водоснабдевање ставновништва и привреде водом квалитета за пиће”, напомиње се у извештају.
Из Института “Јарослав Черни” нагласили су да је решење о снабдевању рудника техничком водом из алувијона реке Дрина у капацитету изворшита (100 л/с) и доводног цевовода (од 580 м3/х) у супротности са Просторним планом Републике Србије, Стратегијом управљања водама и водним условима, који су дати за пројекат рудника “Јадар”.
“У разматраној студији посебно је проблематичан ‘креативан’ приступ оцене испуњења водног услова и критеријума у вези са степеном пречишћавања и испуштањем отпадних вода у реципијент”, наводи се у документу.
Шта је алувијон?
Академик Стевановић објаснио је шта је заправо алувијон неке реке.
„То је обални део речног корита, али у ширем смислу део где се река вероватно некада кретала. Он је углавном састављен од шљунка, песка, итд… Алувијон има везе са самом реком, јер ту су подземне воде. Свако има алувијон. Имате пример Макиша, који је алувијон Саве из ког ми узимамо воду, а они хоће да граде метро“, описује академик.
Нова.рс
