Број незапослених у сталном порасту

НА прсте једне руке могу се набројати фабрике у Србији које добро раде, а да притом и њихови радници примају солидне зараде. Производња готово и да не постоји, а образовни систем оријентисан је на школовање кадрова који више нигде не могу да се запосле. Док су млади мишљења да се данас ниједан посао не исплати, они старији и даље чврсто бране теорију да је боље имати било какав посао него седети код куће. 

Национална служба за запошљавање „избројала“ је у новембру 762.638 особа које су покушале да преко ње пронађу посао. Више од половине, тачније 391.643 су жене. Највећи број машинаца преко бироа покушава да дође до радног места и службе су забележиле да је таквих у 11. месецу било више од 100.000. Прате их економисти свих степена образовања, нешто више од 80.000, следе кадрови за трговину 70.000, док је најмање носилаца дипломе из спорта и физичке културе – 807.

Према подацима анкете РАД, формална запосленост у Србији је наставила да опада и у другој половини 2013. Највећи пад бележе грађевинска делатност и прерађивачка индустрија.

– Број незапослених према евиденцији НЗС је опао од марта до септембра за 17.000 особа, што је уобичајено сезонско кретање – каже проф. Јелена Жарковић Ракић, доцент на Економском факултету у Београду. – У наредној години очекујемо смањење броја запослених радника. Од почетка кризе, октобра 2008, сматра наша саговорница, запосленост је најбрже падала прве две године. Од септембра 2008. до септембра 2010. број запослених је смањен за 200.000, да би у наредне две године тај пад био 50.000 особа.

– По секторима, највећи пад се одиграо у прерађивачкој индустрији, за 2.000, а у грађевинарству, трговини, финансијама, информисању, државној управи и образовању за по једну хиљаду. Раст броја запослених је једино евидентиран у сектору снабдевања водом и управљања отпадним водама и административним и помоћним услужним делатностима – објашњава проф. Жарковић Ракић. Пре десетак година број запослених у финансијском сектору убрзано је растао, а сада се уочава пад.

– Запосленост је највише порасла у административним и помоћним услужним делатностима – објашњава наша саговорница. 

ДОКТОРИ НАУКА

НА евиденцији НСЗ у Србији је и 89 доктора наука, који су звање стекли пре увођења Болоње, и 791 магистар. Најбројнији су они са дипломом трећег или четвртог степена средње школе, а значајно место заузимају и полуквалификоване особе и оне без квалификације.

Новости