Број пензионера у Србији порастао за једно Ужице

Према најновијој статистици Фонда ПИО најмању пензију примају пензионери у Жабарима у општини Пожаревац где је просек 12.124 динара, што је око 100 евра месечно, а највећу у Београду – 29.120 динара.

Нешто мало више од жабарских примају пензионери у Осечини 13.185, Алексинцу – 13.978 динара. Највише пензије примају пензионери у престоници и то на општини Савски венац чији је просек 35.483, Старом граду 34.177, Врачару 32.588 динара.

Статистика показује да су пензије најстаријих у централној Србији веће од 19.000, док пензије на КиМ у просеку износе око 21.650 динара.

Гледајући по градовима највише пензије примају београдски пензионери у просеку 29.120 динара, Бору 22.642, Ваљеву 19.154 док су у централној Србији најниже пензије Лозничана – 18.461 динар.

Највише пензије у Војводини имају Новосађани – 27.808, Панчевци 25.023 а најниже житељи Бачке Тополе 22.839 динара.

У децембру прошле у односу на децембар 2013. године Србија је добила 75.443 нова пензионера што је број нешто мањи од укупног броја становника Ужица.

Када је реч о пензионерима који су у пензију отишли под посебним условима, с бенефицираним радним стажом, највише пензије у централној Србији на крају прошле године имали су академици 51.113 динара, носиоци споменице 46.612 динара, док су рудари примали најниже пензије 24.625 динара.

У Војводини највише пензије имају бивши радници СМУП-а у просеку 41.125 динара и републичког МУП-а 40.324 динара, док су најниже изузетне пензије и износе око 22.474 динара.

На територији КиМ највише пензије за децембар 2014. године имали су носиоци споменице око 500 евра 58.076 динара, док су борци после 9. 9. 1943. године примили три пута мање око 16.987 динара.

Стално померање старосне границе за одлазак у пензију мушкараца и жена није једини разлог због кога је само у децембру 2014. године за око 40.000 више њих поднело филијали Београд захтев за пензију, већ у великој мери у тој бројци учествују и болести, показује најновија статистика ПИО фонда.

Међу доминантним обољењима су болести крвотока и срца због којих 28,6 одсто њих затражи пензију, док су на другом месту разни тумори који учествују с чак 28,5 процента у пензионисању. Добра ствар је што из године у годину опада број душевних болесника који по природи ствари морају у инвалидску пензију, тако да он не прелази 10,5 процената, колики је и број оних који траже пензију због болести мишића.

Просечна старост свих пензионара мушкараца је 63, а жена 59 година. Мушкарцима је просечан стаж 35, а женама 28 година.

Оно што посебно упада у очи јесте да се драстично повећава број старосних пензионера па је на крају прошле године њихово учешће у укупној популацији било 59,3 процента. Број инвалидских пензионера пао је с 30 на 19,4, због све оштријих услова за пензионисање, док се број породичних пензионера не мења, иако се и ту услови из године у годину мењају. Оно што пензионере највише мучи је што им просечна пензија у просечној заради стално пада и приближава се проценту од 43,3 одсто.

Ј. Петровић-Стојановић, Политика