БРОЈАЧ ПАРА: Акција „ПРЕУСМЕРАВАЊА“ помоћи поплављенима као заметање трага донација!

На интернет порталу “Вести онлине” 17. септембра 2014. године објављена је вест да је у Обреновцу, који је претрпео огромну људску и материјалну патњу у мајским поплавама, обновљено само десет кућа! Вести из свих крајева у унутрашњости Србије, где су поплаве однеле читава имања, куће и све што је народ муком годинама стицао, говоре да ситуација није ништа боља. Вучићев режим се правда да нема пара! Директор владине канцеларија за помоћ поплављеним подручјима, Марко Благојевић, изјавио је 16. септембра да су “…од 115 милиона евра донација, 80 милиона евра средства из претприступних фондова, и то непотрошена средства из 2012. у износу од 30 милиона евра и 50 милиона евра намењених за ову годину, која ће из намена за које су одобрена бити преусмерена за обнову земље…”. Дакле, Благојевић тврди да располаже једино са 30 милиона евра! Све остало је магла и дим! Где су онолике паре, питају се грађани који живе у колективним центрима и који зиму дочекују без крова над главом.

Дана 21. маја ове године, док су још трајале катастрофалне поплаве које су задесиле Србију, председник владе Александар Вучић, на конференцији за штампу, саопштио је да ће списак свих донатора који су први помогли унесрећене људе, бити објављен “за седам дана”. Такође, обећао је и да ће

Они који су добро упућени у Вучићев карактер и навике, одмах су посумњали у ову његову изјаву. Ипак су паре у питању, а он не воли да се о томе јавно изјашњава.Већ 8. јуна, Вучић на поновљено питање изјављује: “…Влада Србије ће у наредних седам дана поставити на својој интернет адреси списак свих појединачних донатора који су одвојили средства за помоћ угроженима од поплава”.

Убрзо, кад су га новинари подсетили на дато обећање, Вучић је рекао: “…За то нам треба толико времена, јер мора сваки донатор да буде позван и да да сагласност да жели да му се објави име и износ донације. Морамо да проверимо, дакле, ко не жели да буде објављен”.

Кад већ није знао да објасни разлоге због којих се списак донатора крије (и колика је величина донација), Вучић је потегао последњи “аргумент” па је рекао да ће “…убрзо пасти прилив средстава, па неће бити потребе да се свакодневно зове велики број донатора и да се питају да ли дозвољавају да њихово име буде објављено на интернет адреси Владе Србије”!?

Одговарајући у Скупштини 31. јула 2014. на посланичко питање због чега листа донатора још није објављена, Вучић се извинио и рекао да ће подаци бити објављени до 4. августа.

Зашто је Вучић оволико дуго крио имена донатора и висину њихових донација? То је постало јасно тек кад је 28. маја ове године, кад је Вучић изјавио да би желео да новцем за обнову земље управља неко из невладиног сектора и најавио да ће ту одговорну дужност понудити програмском директору Це-СИД-а Марку Благојевићу.

Говорећи за РТС, Вучић је дословно рекао да не жели да тај посао обавља неко од министара, већ неко из невладиног сектора, који би контролисао где иде новац. „Желим да избегнем приче како је неко зарадио!”, рекао је тада Вучић. Сасвим природно за његов начин владања резоновао је: зашто да неко зна, колико ће и он и његова дружина опљачкати?

Убрзо, Вучић је свом снагом напао ојађени народ који је тражио било какву помоћ од државе због поплављених кућа и уништене имовине. Грмео је са свих телевизијских канала како је “лично видео” да су неке општине изашле са захтевима који нису реални: „Када сам поставио питање председнику једне општине како је дошао до суме од 973 милиона штете у пољопривреди, а сва земља укупно ако би неко желео да је купи не вреди толико, и свега је 70 грла изгубљено, одговора на моје питање није било”.

Вучић је, дакле, без икакве стручне процене унапред сам “проценио” да је штета мања него што јесте. Тако је почела кампања застрашивања грађана, у коју се касније укључио и Вучићев “бројач пара” Марко Благојевић, који је на једној конференцији за штампу, на питање кад ће кренути исплате пострадалих, неартикулисаним гласом повикао: “Не дам!”.

Од краја маја до половине септембра месеца, лагано је убијана свака нада да ће пострадали у поплавама доћи до, какве-такве надокнаде за своје патње.

Почела је да се ближи јесен, а случај донација за пострадале у поплавама, за Вучића и његов клан, постао је другоразредна тема. Паре које су заиста стигле у Србију, негде су нестале. Вучић сигурно зна где су. Лажи о брзој изградњи порушених кућа и обнови инфраструктуре, остале су само лажи.

Биће меда, док је Мухамеда

Пратећи паралелно вести о стизању донација за поплављене у Србији, и изјава функционера Владе Србије, није тешко закључити да пара има, али да су усмерене у правцу који одговара Вучићевој власти, а не на руке оних којима су намењене.

Силних шеикових десет обећаних милиона долара којима је Вучић махао, једноставно, нема. Или, ако их има, ниједан долар није дошао у руке унесрећених у поплавама. Чињенице на терену говоре да у свим поплављеним подручјима, највећи део пострадалог становништва дочекује зиму без икакве помоћи државе.

Са колико дрскости и самоуверености је Вучић крајем маја месеца помињао обећану донацију Шеика Мухамеда из Емирата, говори и његова изјава: “…И док неки овде збијају неслане шале с њим и буквално му пребројавају зубе, он је из свог џепа извадио милионе долара да би помогао људима у Србији. Свака му част на томе! Шеик је уплатио Србији више новца за помоћ жртвама поплава од САД, ЕУ и Русије заједно! Принц престолонаследник Абу Дабија инсистира, притом, да се од његове помоћи не прави никакав спектакл и заузврат не тражи апсолутно ништа. Он је у овом јако тешком тренутку за Србију доказао да нам је један од највећих пријатеља на целом свету. Чињеница да је он сам Србији дао више новца него највеће светске силе довољно, ваљда, говори сама за себе.”

Ни до данашњег дана није познато да ли је и колико је шеик Мухамед донирао поплављене у Србији и где се тај новац налази. Упућен тврде да није дао ни пребијене паре.

Да би сакрио истину, Вучић се није много двоумио шта да изјави па је љутито одоговорио на то питање овако: “…Опет вам кажем, шеик не жели да се хвали тим парама…Довољно је ваљда рећи да је он сам уплатио Србији више него Русија, Америка и Европска унија заједно!”

На рачуну којим располаже Марко Благојевић, према његовој тврдњи, нема више од 30 милиона евра. Ово Благојевић потврђује недавном изјавом у којој разоткрива страшну истину да никаквих силних милиона нема и да су средства којима располаже мизерна: “…Са билатералним донаторима свакодневно причамо о намени петнаестак милион евра њихове помоћи, колико је обећано на тој конференцији и о пројектима које смо спремили.

Желели бисмо да та помоћ у највећој мери оде на обнову система за заштиту од поплава. Јер, џаба нам поправка кућа, на коју ћемо потрошити скоро 30 милиона евра, ако ће објекти поново бити поплављени…”.

Што да им дајемо и тих 30 милиона евра, ако ће бити опет поплављени, гласно размишља Благојевић, верно тумачећи Вучићеву стратегију о скривању донација.

Вучића је у “кампањи” прикривања висине донација помогла и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је хладнокрвно поновила оно што је њен шеф рекао: “…Заиста сви веома ценимо оно што је учинио шеик Мухамед. А што се тиче ЕУ, свакако ће и из њихових фондова доћи највећа помоћ која ће премашити износ сваке појединачне уплате”.

Где су паре?

Оно што је Јадранка Јоксимовић прећутала, то је истина о донаторској конференцији за поплављена подручја на Балкану, која је одржана у Бриселу 16. јула ове године.

А, чињенице говоре следеће: Данска је за помоћ поплављенима у БиХ донирала седам милиона евра, Немачка је такође за БиХ издвојила пет милиона евра, Пакистан 740.000 евра, а Египат 25.000 евра. Јерменија је једина Србији уплатила 74.000 евра.

И то је све што је Србија од “пријатеља” из Европске уније добила у првих мах као донацију. Истина је да је касније Европска унија одобрила само “повољне” кредите. Али, шта је све овде приказано као донација а заправо је кредит, то је питање којим би се у свакој озбиљној држави бавио надлежни јавни тужилац. Али, не и у Србији…

Како схватити тврдњу Марка Благојевића, да је од 995 милиона евра, колико је Србији стављено на располагање од донатора, 115 милиона чисте донације а остало су повољни зајмови?

Где су нестале те паре, ако их је уопште било, јер и Благојевић тврди да располаже само са 30 милиона евра? Грађани Србије не знају ни ко је ни колико је донирао новца за поплављене, а још мање знају ко је све одобрио “повољне” кредите, осим старих зеленаша, Светске банке, ЕБРД и ММФ-а?

Где су милиони који су прикупљени од СМС порука, где је новац од донатора из дијаспоре, колико га је било и где му се траг изгубио?

Занимљив је пример зајма од јапанске владе. Јапанска влада одобрила је Србији посебно повољан зајам од 40 милиона евра, с каматом од 0,01 одсто, уз рок отплате од 40 година, с периодом почека за отплату кредита 10 година.

На ову понуду Јапанаца, Вучић и Благојевић су одмах реаговали реченицом: “…Овај кредит влада ће први разматрати. Светска банка нам је, такође, одобрила изузетно повољан и хитан зајам од 120 милиона евра за обнову који можемо већ сад да трошимо, јер он подразумева да нам се паре потрошене из буџетских или других извора касније надокнаде”.

Благојевић се истрчао, па је рекао да се постојећи зајмови Светске банке за путеве, који су већ урачунати у постојећа задужења државе, могу “преусмерити”, правдајући се да би на тај начин било избегнуто повећање јавног дуга?!

Зашто би та средства намењена путевима преусмеравали у хуманитарне сврхе, уколико новца има? Наиме, Благојевић и Вучић ухваћени су у лажи (и лошој координацији тих лажи) више пута. Њих двојица на смену говоре како су, од 115 милиона евра донација, 80 милиона евра средства из претприступних фондова ЕУ, и то непотрошена средства из 2012. у износу од 30 милиона евра и 50 милиона евра намењених за ову годину, која ће из намена за које су одобрена бити преусмерена за обнову земље.

Благојевић је тврдио чак и то да је Европска банка за реконструкцију (ЕБРД), спремна да повећа и преусмери средства додељена јавном и приватном сектору у Србији (до 300 милиона) евра и да ће она бити доступна за обнову у јавном сектору.

Другим речима, ако тај новац (кредити и само кредити!) стигне, пашће у Вучићеве руке “за буџетску потрошњу” и, наравно, страначке потребе СНС-а. “Обнова у јавном сектору” је термин који Вучић може да употребљава како год хоће. И да изабере да тај новац дели коме хоће.

Вучић је у пар наврата помињао и “средства” (кредите) у висини до 100 милиона евра намењена малим и средњим предузећима у Србији, из Фонда за развој општинске инфраструктуре (МИДФ), која такође могу бити искоришћена за обнављање општинске инфраструктуре у областима погођеним полавама.

Акција “преусмеравања” стварних и потенцијалних кредита, организована је са циљем да се заметне траг донацијама! Јер, донације не мора никоме да враћа, а кредити ће враћати грађани и нека друга влада.

Европска банка за реконструкцију је већ са Уникредит банком у Србији потписала два уговора о кредитирању приватног сектора у Србији у износу од 50 милиона евра, при чему оба зајма могу бити искоришћена за финансирање пројеката у поплавама погођеним подручјима.

Јасно је да Европску банку (као и ММФ и Светску банку) не занима у ком правцу иду средства, него како да Србију још више удави новим дужничким ропством. Вучићев привремени и пролазни режим само је један од инструмената дугорочног поробљавање ове земље.

“…Више прихваћених него одбијених”

У Канцеларији за помоћ и обнову поплављених подручја, којом директно руководи Марко Благојевић, под командом Александра Вучића, тврде да даноноћно раде како би сви грађани ушли у куће до почетка грејне сезоне.

Да су у питању чисте лажи, говоре и подаци из угрожених општина који ових дана пристижу. Организатор недавних протеста грађана Обреновца, које је изиграо Вучићев режим, Драган Мурар, изјавио је за “Франфуртске Вести” да директор те Канцеларије Марко Благојевић у јавност износи неистине о правом стању. Благојевић се правдао да “посао није нимало лак, јер кућа не може да никне преко ноћи, али се улажу велики напори да сви буду збринути на време”.

Грађани Обреновца углас говоре оно што је Мурар саопштио јавности, да је саграђено свега десет кућа донацијама из приватног фонда и да су за још четири постављени темељи, као и да једна српска компанија обнавља 27 домова у једној од обреновачких улица.

Стално слушамо лажи, кажу унесрећени у мајским поплавама, а довољно је отићи у обреновачки хотел где је још увек 200 људи (међу њима и дванаесторо деце) у војну касарну у којој и даље принудно борави 500 грађана (међу њима 52 деце). Број Обреновчана који су још увек под шаторима и у колективним центрима није познат, и то Вучићева пропагандна машина крије.

Лаж је и да држава ради брзо на исплати какве-такве помоћи. Вучић преко Благојевића и његове канцеларије намерно дави непотребном бирократијом, како би људи с решењима о помоћи чекали што дуже.

И Вучић и Благојевић криве за то општинске администрације, које, са друге стране, не смеју да се супротставе Вођи, и да му кажу истину. Он је још у мају запретио да ће у затвор отићи свако ко врши процене штете, мимо његовог режима.

До зиме која је све ближе, не постоји могућност да грађани Обреновца добију свој кров над главом. Материјална помоћ за око 12.000 људи негде је “залутала” у режимским сефовима. Новац који је подељен за око 8.000 домаћинстава је толико мали и смешан, да са њим нико не може да преживи наредних месеци. Само у Обреновцу, одбијено је скоро хиљаду захтева за материјалну помоћ, и то је права слика односа Вучићеве владе према мајској трагедији.

Као да је у питању најгори црни хумор, његови медији су констатовали како је “више прихваћених, него одбијених”. Сигурно је да ће и једни и други имати у виду шта им је овај режим урадио након преживљене катастрофе. Овај народ зна дуго да трпи, али и да наплати са каматом.

И градоначелник Ваљева, Станко Терзић, огласио се ових дана изјавом да од државе до сада на рачун локалне самоуправе нису стигла никаква средства за обнову кућа уништених у мајским поплавама. Терзић је потврдио сумње грађана Ваљева да је градска влада остала без икакве подршке Републике.

Терзић је, огорчено, подсетио да је град на Колубари 14. и 15. маја био најугроженији град у Србији. Од 2.500 поднетих захтева за накнаду штете од поплава, евидентирано је тек 49 кућа које треба да се граде. За 26 објеката донета су решења, за седам тек треба да се исплати новац, а 10 захтева је одбијено. Од 150 захтева за санацију кућа, 143 су решена, а 54 су правоснажна.

Штета од поплава, само на ономе што је до сада утврђено, прелази милијарду и по динара. Оштећења на кориту реке Колубаре мере се милионима евра. Из Министарства финансија (док је Лазар Крстић вршио ту дужност!) речено је неколико пута да ће за Ваљево стићи средства из Европске инвестиционе банке.

Терзић се састао и са Зораном Дробњаком, директором „Путева Србије”, па је било договорено да 50 милиона динара буде уложено у хитно санирање саобраћајница. У питању је, између осталог, асфалтирање километар и по излазне траке ка Београду. Од тога још ништа није урађено.

А 1.

Са ким се Девенпорт ружно шали?

Цинични шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт и министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић потписали су 25. јула ове године у Обреновцу споразум о одобравању 30 милиона евра бесповратне финансијске помоћи из претприступних ИПА фондова за обнову 24 општине, после мајских поплава.

Да ли Вучић “преусмерава” исти износ из повучених кредита за путеве, како би и ова бесповратна средства пала у приватне џепове, на рачуне његове странке и њега лично?

И Мајкл Девенпорт се укључио у Вучићеву пропаганду па је тих јулских дана “изразио очекивање” да ће Србија добити и додатна бесповратна средства из европског Фонда солидарности у висини од 40 до 50 милиона евра.

Већ половином септембра месеца, кад је Европска унија и званично укинула институцију Комесара за проширење, и кад је постало јасно да је Србија одбачена на неограничено дуг период, постало је јасно да је Девенпорт свесно слагао да ће “Србија имати исти приступ фондовима као да је већ постала чланица ЕУ”.

Да буде трагикомедија већа, Јадранка Јоксимовић је чак предала “нацрт верзије апликације за средства из Фонда солидарности” европском комесару за регионални развој Јоханесу Хану за додатним бесповратним средствима у вредности од 40 до 50 милиона евра.

Јоксимовић је, на сва уста хвалећи ЕУ као највећег донатора бесповратне помоћи Србији, рекла како смо “…у програмирању претприступних ИПА фондова 2014. године око 50 милиона евра успели да преусмеримо за санацију штете после поплава. Укупно између 150 и 160 милиона евра бесповратних средстава помоћи долази из ЕУ за санирање последица поплава”.

А 2.

Дијаспору нико не помиње

Јавност у Србији не зна колико је новца за помоћ дошло из дијаспоре за помоћ поплављеним подручјима. На десетине хиљада наших грађана из Европе, Русије, Америке, Аустралије и Канаде, послали су велике своте новца.

Они који су га послали на рачуне које контролише Вучићева власт, донирали су га, не знајући да то чине. Али су зато строго контролисани медији јављали само о акцијама фондације “Драгица Николић”. Тамо где се председникова супруга појавила, тамо су и били.

Никола Влаховић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије