Насупрот самопохвалама српских власти по којима смо у прошлој години остварили невероватан економски успех, домаћа економија је 2017. годину са реалним растом БДП-а од 1,9 одсто завршила близу зачеља не само региона већ и целе Европе.
У региону само је македонска привреда расла спорије од наше и то 1,5 одсто, а шире у већим проблемима били су само погођена ратом Украјина и већ деценију у кризи – Грчка.
Међутим, не само прошле, него и у целом петогодишњем периоду, Србија дебело заостаје за земљама региона. У 2017. години у Југоисточној Европи, односно међу шест земаља региона Западног Балкана, највећи раст су имале Црна Гора 4,2 одсто и Албанија 3,8 одсто, поред Косова и Метохије (4,4 одсто). У периоду од 2013. до 2017. највећи кумулативни раст остварила је Црна Гора 15,8 одсто, Македонија 14,2 одсто, БиХ 12,6 одсто и Албанија 11,2 одсто. Србија је на далеком последњем месту са 6,3 одсто.
Ако су ове привреде мање и неразвијеније од наше па зато остварују више стопе раста, то сасвим сигурно не објашњава зашто и у поређењу са земљама Централне и Источне Европе заостајемо у расту БДП-а. У прошлој години, према проценама Европске комисије, највећу стопу раста остварила је Румунија – 5,7 одсто, затим Словенија 4,7 одсто, Чешка 4,3 одсто, Пољска 4,3 одсто. Чак је и Хрватска, која се годинама налазила у рецесији, у последње две године забележила веће стопе раста од Србије. Уопште, српска економија заостаје за просеком раста БДП-а ЕУ који је у 2017. износио 2,3 одсто.
За прошлу годину разлози слабог раста су били суша и зима, али када се узме претходних пет или 10 година, јасно је да постоје системски разлози зашто Србија заостаје.
Према речима Владимира Глигорова, сарадника Бечког института за међународне економске студије, очекивано је да мање развијене земље чланице ЕУ имају раст бржи од просека, јер су приноси на инвестиције у мање развијеним привредама већи него у развијенијим.
– Да је тако види се и из чињенице да су све мање развијене привреде централне и источне Европе веома отворене, извозе велики део своје производње. Оне, скоро све, чак имају суфиците у спољној размени, што значи да су постале нето инвеститори у иностранству. Ту, међутим, треба имати у виду да те земље користе фондове Европске уније, који значајно утичу на постојаност улагања – објашњава Глигоров.
С друге стране, он оцењује Србију као затворену привреду.
– То се мења у последњих неколико година, јер је значајно повећан извоз у ЕУ. Али, то је више последица смањења домаће потрошње него повећаних улагања. И заправо, Србија је међу земљама које имају најмањи удео улагања у укупној производњи. Уз то, у мери у којој је реч о страним улагањима, она повећавају увоз, па је допринос нето извоза привредном расту мали, поготово ако та улагања нису усмерена на извозне секторе производње. Прошле године тај допринос био је негативан – истиче наш саговорник.
На расходној страни, око 90 одсто српског БДП-а чини потрошња, јавна и приватна. Отуда дилема да ли повећавати раст већом потрошњом, што онда повећава увоз и задуженост. С друге стране, раст је заснован на извозу и инвестицијама.
– Ово друго захтева другачију производну понуду, другачија предузећа, другачију образованост, фискалну политику, правни ред, тако да то иде споро. Услед тога, Србија заостаје а не напредује, попут земаља средње и источне Европе, у односу на развијеније и мање развијене земље чланице ЕУ (уз изузетак Грчке и Хрватске). Заправо, заостаје и у односу на друге балканске земље које нису чланице ЕУ, јер ове друге углавном имају већи удео улагања у укупној производњи – закључује Глигоров.
Економиста Љубомир Маџар подсећа да Србија касни 10 година за окружењем у спровођењу реформи институција, али и да се захваљујући партијском постављању, велики број погрешних људи нашао на руководећим местима у привреди.
– Имамо и државна, друштвена и јавна предузећа са великим губицима и кредитима које гарантује држава а који црпе енергију из здраве привреде. Економски би требало то решити, али се политички очигледно не исплати. Такође, нема изгледа за преокрет док политика не препозна да једино пословни свет може да нас извуче из овог стања – истиче Маџар.
Данас.рс
