Бршљани српске полиције: Ново расуло у МУП-у Србије!

У врху српске полиције седе неспособни и бескарактерни људи. Како која власт дође, они се повијају и подастиру малим, пролазним владарима и њиховим криминалним дружинама. Директор полиције у више мандата Милорад Вељовић Бршљан, наставља да сатире полицију, њен углед, независност, да смењује и завађа полицијске службенике и старешине, а и даљ штити организовани криминал и крупне зверке

Када одлази из свог кабинета, у некадашњој згради Палате федерације на Новом Београду, директор српске полиције Милорад Вељовић звани Бршљан, излази на економски излаз овог здања. Најмање троје возила приђе том улазу, Бршљан излази повијен, плашећи се да га, наводно, не погоди снајпер, са доста удаљених зграда. Док повијен улази у кола, телохранитељ му, из спрдње, удара прстенац, а други му ставља руку на главу, јер тако полиција поступа када везана лица уводе у службена кола.

Надимак Бршљан директор полиције у више мандата је добио по биљци пузавици – бршљану, који се повија и пуже од земље ка небу под облаке.

Велики је страх у Вељовића. Када излази из кабинета у тоалет, а иде најмање пет пута, телохранитељ иде први, а други улази за њим, јер се Бршљан плаши да га неко од незадовољних полицијских службеника не смакне и у тоалету! А много зла и недела остаје из њега.

Када одлучи да се прошета обалом Дунава, из хотела “Југославија”, Бршљан крене у тренерци, а вод полицајаца у цивилу обезбеђује шетњу! Иде извидница на стазу, а око Милорада су по три цивилна полицајца, са пиштољима испод тренерки, и спреда, и са стране и отпозади.

Многима се Бршљан замерио. Од већег броја тајкуна добио је станове, милионе евра, куповао је некретнине, земљу, шуму, подизао куће на Голији, у зони где је забрањена градња. Бизнисмени Мирослав Мишковић, Милан Беко, Миодраг Костић, Мирослав Богићевић, и многи други, плаћали су Бршљану, али он није већину могао да спаси од хапшења. А такви не праштају.

Мирослав Богићевић запослио је Вељовићевог сина у свом представништву у Москви, са платом од 10 хиљада евра. Плаћа и његово лечење од одвикавања од наркотика.

А ни старији му син Станко није у бољем стању. Наш извор тврди. “…Тачно пре две године после отварања фамозног сплава Јиммyс (Џимис) који је у сувласништву неколико људи, између осталог и данашњег шефа београдске полиције, и Звонка Веселиновића, који је одиграо пресудну улогу данашњем режиму, на тај начин што је спречио побуну косовских Срба, када је потписиван Бриселски споразум, и постао државни играч. Улазим на сплав и затичем у сепареу са великим шампањцем МОЕТ Станка, старијег сина од директора полиције Вељовића, у друштву проблематичних људи, а реч је о Марку, сину покојног Зорана Шијана, и Аркановог сина Вељка, како је мртав пијан и надрогиран, и зове ме да седим с њима, што сам одбио. Њега обезбеђују припадници Пете управе за обезбеђење, распоређени око столова, док момци баханалишу и одлазе да се дрогирају. После тог призора згадио ми се живот и изашао сам. Иначе, Станко је познат по томе што га је тата запослио прво у Српску банку, где није радио ништа, и после га пребацио у Србијагас. Станко се дружи и са Николом Наранчићем, сином познатог контроверзног бизнисмена ЛИМУНА, и хвалио се како је за Николино приватно обезбеђење завршио преко тате Милорада дозволе за ношење оружја, а они су га наградили скупоценим сатом…”.

Милорад Вељовић је, након летошње сече генерала у полицији, преузео да обавља и послове начелника Управе криминалистичке полиције. Да ли је много мачку говеђа глава?

Пет смењених генерала смештени су у једном крилу зграде, у истом су им ходнику канцеларије. Ово крило зову Хајат, по угледу на повлашћени блок у Централном затвору. У том крилу смештене су канцеларије генерала Родољуба Миловића, Зорана Томашевића, Драгише Симића, генерала Курибака и Ненада Бановића. Хоће ли им се још неко придружити?

Бршљан је успео да избегне смену, јер о Вучићу има неколико стотина докумената који могу да га отерају на доживотни затвор.

Али, и Бршљан више не може да расте. Попео се на врх крова. Сада мора да силази, опет повијен.

Бршљанови лажни извештаји

У Министарству унутрашњих послова у потаји се припремају велике чистке. Полиција нема основних услова за рад, и Бршљан, са својом камарилом, припрема се да завади српску полицију и њене начелнике, да се полиција међусобно посвађа, и одустане од штрајка и побуне због неиздрживих услова за рад и малих плата.

Пре две недеље уручено је решење о смени начелнику Одељења за криминалистичко оперативне послове у Сектору унутрашње контроле МУП-а Србије, главном полицијском саветнику Радомиру Неранџићу. Поменути начелник је био задужен да потпише кривичну пријаву против припадника нишког одреда Жандармерије, који су интервенисали на дан одржавања геј параде у Београду, када је мобилна екипа нишке жандармерије привела изгреднике Андреја Вучића, и Предрага Малог, браћу српског премијера и градоначелника Београда.

У жељи да пробију кордон жандармерије, који је опколио центар Београда, Андреј и Предраг су са телохранитељима, припадницима војне јединица “Кобра”, напали жандарма у кордону, а Андреј га је ударио флашом у главу. Интервенисала је мобилна екипа жандармерије, која је била у непосредној близини, и привела је Вучића и Малог, а због пружања отпора према њима је примењена сила принуде и задржавања, све док није на лице места стигла градска полиција, да их преузме.

По налогу премијера, министар полиције Небојша Стефановић је одмах сменио комаданта нишког одреда Жандармерије, а жандарми, који су привели Вучића и Малог, одмах су суспендовани. Служба унутрашње контроле је добила задатак да састави лажни извештај, у коме се не би наводили подаци о насиљу Андреја Вучића и његових телохраниотеља над жандармима. Начелник Одељења за криминалистичко оперативне послове у Сектору унутрашње контроле Радомир Неранџић одбио је да састави лажну кривичну пријаву против нишких жандарма, јер постоје очевици тог догађаја, а којем су осим жандарма који су били постројени у кордону, присуствовали и грађани, који су пристали да сведоче о томе. Наравно, пријаву је потписао заменик начелника Управе службе унутрашње контроле, главни полицијски саветник Драган Кујунџић.

Решењем министра, смењен је начлник Неранџић, и уручено му је решење упућивање у Сектор за ванредне ситуације, на послове извршиоца – службеника за противпожарну заштиту! Против тог решења он је, како сазнајемо, изјавио жалбу, која ће, нема сумње, бити одбијена. Полицији су потребни климоглавци, а српска полиција је једина у Европи која саставља лажне извештаје о догађају!

Када су жандарми интервенисали против Вучићевог брата, 10. октобра смењен је комадант нишког одреда жандармерије Сенад Коштић.

Министар унутрашњих дела Небојша Стефановић из петних жила се труди да докаже да је лажна приватна фирма, отворена на име Андреја Вучића, преко које је он згрнуо милионе евра, а држави остао дужан за неплаћени ПДВ око 220.000 евра, уствари отворена од стране другог лица, које је, наводно, фалсификовало личну карту Андреја Вучића, коју он никада није пријавио да је тај лични документ изгубио! По налогу министра, полицијски службеници су прибавили лажни графолошки налаз од судских графолог, иначе запослених у полицији, који тврде да је четири године Андреј Вучић подизао новац и потписивао налоге, а да тај рукопис није његов, него трећег лица! Бршљан је за време своје несмењиве страховладе научио српску полицију да масовно пише лажне извештаје, који се оборе у судском поступку!

У полицији се чека “догађање гладних”

Већина полицијских службеника, који раде на расветљавању кривичних дела, има због тога велике проблеме. Када се лице затекне на извршењу кривичног дела, полицијски службеници су обавезни да о томе, без одлагања, обавесте надлежног дежурног државног тужиоца, који одлучује о спровођењу даљих радњи, одобрава привођење лица на даљу криминалистичку обраду, одобрава меру задржавања, предлаже претрес стана, или возила, или службених просторија. Пракса показује да већина дежурних тужилаца реагује тако што полицијским службеницима одговори да ће се консултовати, обавештавајући да ће им се јавити, а задржана лица полиција мора да пусти, због протека времана од четири сата, колико могу бити задржана.

Када затекну лице које проваљује у нечији стан, полицајци траже сагласност од тужиоца да га лише слободе. У већини случајева не добију такву сагласност. Таблоидовом репортеру је речено у полицији, да тачно знају, по понашању тужиоца, да је он раније ос ухваћеног лица на делу, добио одобрење, или сагласност, да може тако да се понаша.

А Бршљан је све учинио да заштити Андреја Вучића од судског прогона. Андреје преотео све послове београдском Интеркомерцу, чији директор је пре недељу дана ухапшен. Горан Перчевић је имао ексклузивни уговор са фирмом Сода со из Тузле, о увози соли за исхрану, и за исхрану стоке, за територију Србије. Андреј га је принудио да ћути док му је преузео уговоре и послове, пеко своје фирме, за коју данас тврди да је лажна.

Директор Интеркомерца је ухапшен због узимања кредита од Унион банке, чији директор је био Драган Томић, високи функционер СНС-а. Ове кредите је узимао, да би кешом плаћао Андреја и његовог брата Александра!

Ухапшен је тек кроз десет месеци, од хапшења директора банке! Бршљан и његова свита чекала је наређење од премијера, да хапшење има и политичку поруку, јер је Горан Перчевић до 2000. године био у руководству СПС-а! Његово хапшење треба да послужи да се Александар Вучић ослободи Ивице Дачића, и за министра доведе Бориса Тадића, свог ратног друга, који га је годинама плаћао за псећу послушност и подршку његовој демократској странци. Зар је полицији требало десет месеци да утврди да је од Унинон банке и господин Перчевић, у име фирме чији је био директор, узимао кредите. И док се његов брата ослобађа Даћића, за Андреја се ослобађа пословни простор Интеркомерца на Теразијама. Похлепа браће Вучић је животињска. А ту похлепу Бршљан покрива.

И команданту Жандармерије Миленку Божовићу, како медији преносе, биће уручено решење о смени са ове функције. Боље рећи, биће постављен за начелника Управе граничне полиције и странце, јер је место упражњено, сменом генерала ненада Бановић. Ту дужност сада обавља Бановићев заменик Драган Глигорић, некадашњи курир у Полицијској станици у Земуну. И господин Божовић је изјавио жалбу, али ће морати да се повинује одлуци Бршљана. И сам Божовић је биљка пузавица.

Господин Божовић је био заменик команданта Жандармерије, док је ту дужност обављао генерал др Братислав Дикић. Био је убачен у Жандармерију, по налогу директора полиције, да својим деловањем уруши углед Жандармерије, и да је растури. Он је то свесрдно и чинио, форсирајући сукоб између београдског, нишког, краљевачког и новосадског одреда. Напад на Жандармерију, наредио је Александар Вучић, у намери да ослаби одбрамбену моћ Србије у Копненој зони. Новац је донео Ћазим Османи, нарко дилер из Загреба, коме је Бршљан издао лажни пасош на име Милоша Петровића, да може слободно да путује по Европи!

Смену команданта Жандармерије, директор Вељовић је желео да искористи и растури нишки одред Жандармерије, који чува копнену зону безбедности уз административну границу са Косметом. Желео је да организује лажну процес генералу Дикићу, али га је у томе спречио Небојша Стефановић, тада председник народне скупштине Србије.

Генерал Братислав Дикић је 2009. године формирао хуманитарно удружење “Жандарм” преко кога је организовао хуманитарне акције и купио више станова породицама погинулих припадника Жандармерије, као и друге видове хуманитарне помоћи. Нови Командант Жандармерије Миленко Божовић је забранио ра хуманитарног удружења “Жандарм”? Због чега је то учинио?

Генерал Божовић, који је чин добио због наводних заслуга око спашавања у мајским поплавама у Обреновцу, богате је биографије. Чин је добио, ваљда што је претходно успешно растурио Први одред Жандармерије, по Вељовићевом налогу. Познат је по пропустима и новинским насловима који га доводе у тесну везу са црногорском мафијом и Шарићевим кланом, а жандарми га описују као љигаваца, и најобичнији бршљан, биљку повијушу, која се обавија по дрвећу и камењу разноразних кртица, криминалаца.

Генерала Божовића наследиће пуковник Горан Драговић, садашњи комадант Противтерористичке јединице (ПТЈ), тако што ће се ова јединица припојити Жандармерији.

Бршљан је потписао стотине решења о премештању полицијских службеника, тако да већина са страхом одлази на посао, очекујући да им буде забрањен улаз у кабинет, или канцеларију, или ће им на портирници бити уручено решење о премештају.

Бршљану велику подршку пружа Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије. Он је избеглица из загреба, овејани је криминалац, и Вељовић га је подмитио и увео у криминал, тако да би Мијаиловић, кога је напустило чланство, одобравао и масовна стрељања полицајаца. Ова уштва златокрила има привилегије, скоро равне директоровим!

У полицији се тек очекује ”догађање гладних”.

А 1.

БИА: Она спава, спава, спава...

Ко год стигне, ноге јој дигне

Да Александар Вучић Пицоусти плански уништава одбрамбену моћ Србије, лако се може закључити пажљивом анализом његових злочиначких потеза. Ни Војна обавештајна ни Војна безбедносна агенција немају директоре. Након смене директора ВБА, генерала Ковача и директора ВОА, бригадног генерала Драгана Владисављевића, на њихова места нико није постављен. Надлежан за њихово именовање је председник Републике Србије. Он то, под притиском Вучића, још није учинио.

Директора Безбедоносно информативне агенције поставља Влада Србије. А Пицоусти је учинио све да и БИА дође у расуло.

Претходни директор Небојша Родић долазио је на посао пре шест сати ујутру, обично бициклом, и без пратње. Није се пуно мешао у рад службе, није чинио зла дела, али се зато Служба сама почела још више урушавати. Фракције унутар Агенције су се сукобиле, извршиле поделу утицаја, бавећи се криминалним пословима, распродајом информација бизнисменима, шверцерима, нарко картелима, домаћим политичарима и страним службама.

Једна од службеница у аналитичкој служби тврди да из прилива оперативних информација тачно може да утврди коме су оне намењене, и ко ће их коме продати. Већина службеника се, наводи она, ипак труди да коректно обавља своју дужност, и у архивске фондове се похрањују информације, чак и о највишим државним функционерима.

Садашњи директор БИА је доскорашњи адвокат, који не долази тако рано на посао, као његов претходник, а када дође, онда узима извештаје прислушних служби, транскрипте разговора, и повалчи се у своју друг канцеларију, која се налази у кафићу у Палмотићевој улици. Ту се доносе одлуке о рекету, хапшењу, медијској сатанизацији и нарученим хапшењима. У БИА, чешће од директора, долази Петар Панић Пана, човек из подземља, десна рука Пицосутог, са задацима и директивама.

У БИА се највише упражњава секс. Дизање ногу је омиљена радна дисциплина, а неке је довела и до места шефа директоровог кабинета. Једна службеница каже: “Ко стигне, ноге јој дигне”. Некада се поред зграде Државне безбедности пролазило са страхопоштовањем. Од ње су зазирали и они који у њој раде, плашећи се да и сами не погреше.

Е, некад било, сад се спомињало.

мајор Горан Митровић, Таблоид