У Србији нема цензуре! Политика која је још добрим делом у државном власништву у три дана је себи дозволила два пута цензуру текстова сопствених колумниста. Прво је пре неки дан цензурисан текст Данице Поповић у коме је говорила о Ољи Бећковић и цензури “Утиска недеље”. Под притиском јавности тај текст је враћен у колумну “Погледи” да би данас Политика по други пут за мање од три дана цензурисала текст Мише Ђурковића о терористичкој организацији Канвас (бивши Отпор).
Тај текст Мише Ђурковића успели смо да извучемо из Гугловог кеша и да га објавимо.
Док смо спремали овај текст, колумна Мише Ђурковића у Политици је и даље под цензуром и његов текст о терористичкој организацији Канвас је уклоњен са страница Политике.
У Србији не постоји цензура, зар се не слажете?
Србија данас
KAD SU ISTI PLACENICI
УВОДНИК
Милан Мишић
Цензура у „Политици”
Прави наслов за овај уводник био би „Ко то беше Даница Поповић”, али је предуг за стубац. Парафраза наслова колумне професорке Поповић „Ко то беше Оља Бећковић“, која је пре два дана објављена у штампаном издању „Политике“, а од јуче ујутро се налази и на сајту „Политика онлајн”, верније описује кратку али острашћену „савршену олују” која је у среду протутњала друштвеним мрежама.
Добронамерни, неупућени или просто злобни, многи су поверовали да је баук цензуре прошао и кроз наша улазна врата.О чему је реч? Најједноставније, о томе да „Политику” читају и они који је не купују. Имамо двоструко више посетилаца бесплатног дигиталног издања него купаца папирног за које треба издвојити скромних 35 динара. С обзиром на труд који свакодневно у тај производ улаже око 130 чланова редакције, затим наше штампарије, па онда многобројних дистрибутера, и пре свега на квалитет садржаја ових новина, тешко би се на тржишту Србије нашло нешто толико вредно за тако мало пара.
Елем, текст уважене професорке Данице Поповић имао је третман као и сви претходни: објављен је као колумна са њеним ставом на рубрици „Погледи”. Колумне гостујућих аутора, намерно одабраних тако да не буду истомишљеници, нису предмет претходне расправе на уређивачком колегијуму. „Погледи” су слободна трибина, својеврсни дијалог ове нације саме са собом.
У нашој кући је почетком овог месеца покренут вишемесечни пројект утврђивања дигиталне стратегије, што је нешто чиме се баве сви издавачи новина света, суочени са пустошењем тиража које им је донео интернет. Једна од тактичких одлука у том процесу била је и да будемо поштенији према онима који купују штампано издање и нешто рестриктивнији према онима који су навикли да нас читају „за џ”. Од почетка ове недеље неки наши највреднији текстови, укључујући и колумне са „Погледа”, објављују се са нешто већом задршком него раније, тек сутрадан.
Због несавршености софтвера нашег сајта, колумна професорке Поповић, пошто је претходно обележена за објављивање у четвртак у осам ујутру, била је доступна у једном, да тако кажемо, буџаку нашег сајта, што је, како смо накнадно открили, „проваљено”. Суочили смо се и са старом невољом: да се наши текстови неовлашћено преносе на другим сајтовима пре него што их ми објавимо на свом.
Из предострожности, колумну смо учинили недоступном и на нашем сајту до њеног објављивања у предвиђено време. И то је био повод за узбуну на друштвеним мрежама: „’Политика’ је цензурисала Даницу Поповић!”
Ценимо осетљивост јавности на ову могућност, упркос бесмислици оптужбе: како може да буде цензурисано нешто што је већ објављено. Немамо обавезу да оно што верним читаоцима штампаног издања наплаћујемо истовремено поклањамо онима који нас читају искључиво онлајн. И „Политика” ће једног дана вероватно бити принуђена да постави наплатну рампу. Али цензура није у плану.
Милан Мишић
објављено: 21.11.2014.
УВОДНИК
Милан Мишић
Цензура у „Политици”
Прави наслов за овај уводник био би „Ко то беше Даница Поповић”, али је предуг за стубац. Парафраза наслова колумне професорке Поповић „Ко то беше Оља Бећковић“, која је пре два дана објављена у штампаном издању „Политике“, а од јуче ујутро се налази и на сајту „Политика онлајн”, верније описује кратку али острашћену „савршену олују” која је у среду протутњала друштвеним мрежама.
Добронамерни, неупућени или просто злобни, многи су поверовали да је баук цензуре прошао и кроз наша улазна врата.О чему је реч? Најједноставније, о томе да „Политику” читају и они који је не купују. Имамо двоструко више посетилаца бесплатног дигиталног издања него купаца папирног за које треба издвојити скромних 35 динара. С обзиром на труд који свакодневно у тај производ улаже око 130 чланова редакције, затим наше штампарије, па онда многобројних дистрибутера, и пре свега на квалитет садржаја ових новина, тешко би се на тржишту Србије нашло нешто толико вредно за тако мало пара.
Елем, текст уважене професорке Данице Поповић имао је третман као и сви претходни: објављен је као колумна са њеним ставом на рубрици „Погледи”. Колумне гостујућих аутора, намерно одабраних тако да не буду истомишљеници, нису предмет претходне расправе на уређивачком колегијуму. „Погледи” су слободна трибина, својеврсни дијалог ове нације саме са собом.
У нашој кући је почетком овог месеца покренут вишемесечни пројект утврђивања дигиталне стратегије, што је нешто чиме се баве сви издавачи новина света, суочени са пустошењем тиража које им је донео интернет. Једна од тактичких одлука у том процесу била је и да будемо поштенији према онима који купују штампано издање и нешто рестриктивнији према онима који су навикли да нас читају „за џ”. Од почетка ове недеље неки наши највреднији текстови, укључујући и колумне са „Погледа”, објављују се са нешто већом задршком него раније, тек сутрадан.
Због несавршености софтвера нашег сајта, колумна професорке Поповић, пошто је претходно обележена за објављивање у четвртак у осам ујутру, била је доступна у једном, да тако кажемо, буџаку нашег сајта, што је, како смо накнадно открили, „проваљено”. Суочили смо се и са старом невољом: да се наши текстови неовлашћено преносе на другим сајтовима пре него што их ми објавимо на свом.
Из предострожности, колумну смо учинили недоступном и на нашем сајту до њеног објављивања у предвиђено време. И то је био повод за узбуну на друштвеним мрежама: „’Политика’ је цензурисала Даницу Поповић!”
Ценимо осетљивост јавности на ову могућност, упркос бесмислици оптужбе: како може да буде цензурисано нешто што је већ објављено. Немамо обавезу да оно што верним читаоцима штампаног издања наплаћујемо истовремено поклањамо онима који нас читају искључиво онлајн. И „Политика” ће једног дана вероватно бити принуђена да постави наплатну рампу. Али цензура није у плану.
Милан Мишић
објављено: 21.11.2014.
УВОДНИК
Милан Мишић
Цензура у „Политици”
Прави наслов за овај уводник био би „Ко то беше Даница Поповић”, али је предуг за стубац. Парафраза наслова колумне професорке Поповић „Ко то беше Оља Бећковић“, која је пре два дана објављена у штампаном издању „Политике“, а од јуче ујутро се налази и на сајту „Политика онлајн”, верније описује кратку али острашћену „савршену олују” која је у среду протутњала друштвеним мрежама.
Добронамерни, неупућени или просто злобни, многи су поверовали да је баук цензуре прошао и кроз наша улазна врата.О чему је реч? Најједноставније, о томе да „Политику” читају и они који је не купују. Имамо двоструко више посетилаца бесплатног дигиталног издања него купаца папирног за које треба издвојити скромних 35 динара. С обзиром на труд који свакодневно у тај производ улаже око 130 чланова редакције, затим наше штампарије, па онда многобројних дистрибутера, и пре свега на квалитет садржаја ових новина, тешко би се на тржишту Србије нашло нешто толико вредно за тако мало пара.
Елем, текст уважене професорке Данице Поповић имао је третман као и сви претходни: објављен је као колумна са њеним ставом на рубрици „Погледи”. Колумне гостујућих аутора, намерно одабраних тако да не буду истомишљеници, нису предмет претходне расправе на уређивачком колегијуму. „Погледи” су слободна трибина, својеврсни дијалог ове нације саме са собом.
У нашој кући је почетком овог месеца покренут вишемесечни пројект утврђивања дигиталне стратегије, што је нешто чиме се баве сви издавачи новина света, суочени са пустошењем тиража које им је донео интернет. Једна од тактичких одлука у том процесу била је и да будемо поштенији према онима који купују штампано издање и нешто рестриктивнији према онима који су навикли да нас читају „за џ”. Од почетка ове недеље неки наши највреднији текстови, укључујући и колумне са „Погледа”, објављују се са нешто већом задршком него раније, тек сутрадан.
Због несавршености софтвера нашег сајта, колумна професорке Поповић, пошто је претходно обележена за објављивање у четвртак у осам ујутру, била је доступна у једном, да тако кажемо, буџаку нашег сајта, што је, како смо накнадно открили, „проваљено”. Суочили смо се и са старом невољом: да се наши текстови неовлашћено преносе на другим сајтовима пре него што их ми објавимо на свом.
Из предострожности, колумну смо учинили недоступном и на нашем сајту до њеног објављивања у предвиђено време. И то је био повод за узбуну на друштвеним мрежама: „’Политика’ је цензурисала Даницу Поповић!”
Ценимо осетљивост јавности на ову могућност, упркос бесмислици оптужбе: како може да буде цензурисано нешто што је већ објављено. Немамо обавезу да оно што верним читаоцима штампаног издања наплаћујемо истовремено поклањамо онима који нас читају искључиво онлајн. И „Политика” ће једног дана вероватно бити принуђена да постави наплатну рампу. Али цензура није у плану.
Милан Мишић
објављено: 21.11.2014.
MAJMUN.
MIlanu MIsicu kao komentar da nema cenzure postavim pitanje gde je nestao tekst Mise Djurkovica. Komentar nije objavljen, ali je cenzurisani tekst volsebno vaskrsao sa danasnjim datumom objavljivanja 21.11.2014 (iako je postojao ranije i skinut sa sajta politike 20.11.2014).
Toliko.
Ruski Navijaci i Novak Djokovic KOSOVO JE SRBIJA I TAKO MORA ZAUVEK DA OSTANE http://www.youtube.com/watch?annotation_id=annotation_3892438983&feature=iv&src_vid=BB3Gged8OaE&v=ch1oFkE2Txc VIDEO
Ne postoji mala cenzura već totalana.
koji novinari pravi novinari pobijeni ili su zbog sigurnosti pobegli ostali samo sitni paparacosi!!!
Skoro svi cenzurišu.Malo ima pravih.Interes je čudo.Kesić je car….