Као и у Србији, режим је и у Црној Гори изгубио на гласању, али “победио” у пребројавању гласова. Пример Бара показује и како…

Опозиција традиционално побјеђује у урбаном Бару на изборима, али никада овако супериорно и никада на нивоу цијелог Бара као сада. Значај Бара су препознала оба предсједничка кандидата и њихови изборни штабови, па је кампања Вујановића отпочела из Бара, а кампања Лекића завршила у Бару. С том разликом што су на промоцију Вујановића дошли грађани који морају због посла, а на промоцију Лекића су дошли људи који вјерују њему као човјеку, дипломати и политичару, успјешном у свему што је до сада радио.

И на овим изборима, ДПС је поновио свој арсенал мутних радњи из свих претходних избора: притисци и уцјене запослених, као и куповина гласова. Сав државни апарат је био у функцији кампање Вујановића. Посебна прича је бирачки списак, за који је Управни суд пред изборе пресудио да је у Бару преко 4.000 незаконито уписаних и избрисаних бирача. Опет је велики број опозиционих бирача (чак 12.000 у Црној Гори по ”Манс”-у) пред закључење бирачког списка изненада премјештен на друго бирачко мјесто, без обавјештења и образложења.

Велики број мртвих је и даље уписан у бирачки списак, а посебно је бескрупулозно и морбидно што ДПС у Бару не преза од тога да и давно умрле уписује по први пут у бирачки списак. Постоји велики број фантомских бирача сада уписаних, који не постоје на пријављеним адресама. За њих је станица полиције и у Бару, као и по цијелој Црној Гори до краја гласања штанцовала личне карте. Чак су позивани путем медија да дођу и узму „личне карте“. Афера „Снимак“ и тонски докази криминала врха ДПС-а су довољан доказ у свакој правној држави, а што Црна Гора није под влашћу ДПС-а, за забрану рада тој партији.

Та дружина, огрезла у криминалу, чак је пала тако ниско да је у изборној ћутњи лијепила по Бару лажни пропагандни плакат Миодрага Лекића, сакривеног иза туђе маске. Слободно се може констатовати да се ДПС и на овим изборима понашао као криминална машинерија.

Уочи избора, само је било питање да ли ДПС може извести фантомских бирача са лажним личним картама, колико опозиција и Миодраг Лекић могу извести живих бирача са стварним правом гласа.

Али, све криминалне радње које је радио ДПС, нијесу им помогле у Бару, гдје је њихов кандидат добио чак 1.119 гласова мање. Посебно је велика разлика у броју гласова у урбаном Бару и Сутомору. На свих 7 гласачких мјеста на Тополици 1, оба мјеста у Румијатрансу, сва четири мјеста у ОШ „Југославија“, сва три мјеста у ОШ „Мексико“, сва три мјеста у ОШ „Анто Ђедовић“, сва три мјеста у Пољу, оба мјеста у ОШ „Кекец“ у Сутомору и једином мјесту у Прибојском одмаралишту Миодраг Лекић је супериорно побиједио са укупно 8.518 гласова према свега 5.269 гласова за Филипа Вујановића. При томе је разлика у броју гласова: од 14% више на бирачком мјесту број 6 у Пољу, па до 159% гласова више на бирачком мјесту број 52 у гимназији.

У изборној ноћи, када је била извјесна тријумфална побједа Миодрага Лекића у Бару, народ је спонтано изашао на улице са заставама, претежно српским уз понеку званичну заставу. Није их омела ни најава изборне крађе на нивоу Црне Горе од стране пораженог кандидата Филипа Вујановића и његовог шефа Мила Ђукановића. А за то вријеме, присталице ДПС-а у ниједном крају Црне Горе нијесу ни покушали да прославе најављену „побједу“ свог кандидата, као што су радили свих минулих покрадених избора и референдума. Ипак су свјесни да су поражени и то жестоко, иако их је чак и Мило Ђукановић покушао убиједити да је његов кандидат побиједио. ТВ камере су снимиле како Ђукановић гура Вујановића на бини да прогласи „своју побједу“. Такође су снимиле како овај неубједљиво и не вјерујући глуми проглашење „своје побједе“.

Можемо само претпоставити, колика би тек била разлика у броју гласова да су били регуларни услови. На нивоу цијелог Бара било би најмање дупло више гласова за Миодрага Лекића, а у урбаном Бару на наведеним бирачким мјестима разлика у корист Лекића би била најмање 3 до 4 пута више гласова.

Посљедњих дана, штампани медији у Црној Гори, осим ’’Побједе’’ као партијског гласила ДПС-а, брује о многобројним случајевима бруталне изборне крађе по цијелој Црној Гори. И то крађе која се мери десетинама хиљада покрадених гласова.

Зато је опозиција најавила да ће прво у институцијама система (односно Мила Ђукановића) захтијевати правду и проглашење легалног и моралног побједника ових избора Миодрага Лекића за предсједника Црне Горе. А када институције система које контролише Мило Ђукановић и које се не мијешају у свој посао што год да се деси, одбију приговоре изборног штаба Миодрага Лекића, онда ће почети демонстрације. Исте су већ најављене од стране неких опозиционих партија, а и народ то тражи, поготово на друштвеним мрежама. Јер, већини у Црној Гори је ипак доста бруталних изборних, референдумских, привредних и свих других крађа у режији врхушке ДПС-а, која се бескрупулозно и бахато богати, док је народ у стању социјалне биједе.

На крају ће они који су дошли са улице на власт (10. јануара 1989. године) на исти начин морати да буду потјерани.

Аутор је предсједник Клуба одборника Нове српске демократије у СО Бару

Небојша Стругар

Двери Српске