Опљачкана сам и понижена. Али, захваљујући подршци бројних људи добре воље који се од уторка непрестано јављају, од Италије, преко Хрватске и Босне, не одустајем. Одлучила сам да се не предам, па ако треба, ћераћемо се све до Стразбура, али знам да ће правда на крају да победи – овако, и даље видно потресена говори 71-годишња Бранка Каватми.
Њу и тешко болесног, полуслепог сина Тарика (45), судски извршитељи су уз асистенцију полиције у уторак пре подне насилно иселили из породичног стана у београдском насељу Дорћол.
Због дуга од око 7.000 евра, ова породица је остала без стана чија је тренутна вредност најмање десет пута већа. Да апсурд буде комплетан, породица је тек када је све било завршено сазнала да је стан раније већ продат и укњижен у катастар на име друге особе мада су га они уредно отплаћивали!
Дан после насилног исељења, репортери “Вести” посетили су Бранку и њеног сина који болује од церебралне парализе. Привремено уточиште нашли су код кћерке Јоване, а иронијом судбине, Бранка сада са кћеркине терасе гледа стан у коме је живела последњих неколико деценија.
– Као породица смо имали ту срећу да су нам баке и прабаке живеле у центру и да смо наследиле њихову имовину. Да бисмо сви били заједно, тако смо и одлучили да купимо станове близу једни другима – објашњава Јована.
Како је настао дуг од 7.000 евра: Слепо смо веровали “банкарима”
Дуг на основу кога је судски извршитељ одузео стан Бранки Каватми настао је на основу ниишта мање апсурдне ситуације од оне у којој се нашла са тешко болесним сином.
Наиме, крајем 1992. године је почела да ради као благајник у фирми Бест бизнис партнер. Под овим називом крила се једна у низу пирамидалних штедионица налик на Дафимент и Југоскандик, али људи си веровали јер су ову фирму “држали банкари”.
– Мој посао је био да примам уплате и издајем реверсе. Међу “муштеријама” су били и фудбалер Душан Савић, директор ТВ Београд Душан Митевић, Бранка Миловић, али и ја и већина чланова моје породице. Сви смо поверовали да ти банкари, махом из Беобанке знају шта раде. Ја сам тако уплатила 8.000 тадашњих марака, једна сестра 1.800, друге две 80.000. Да не дужим, та фирма је на крају пропала, власник је ухапшен због преваре и уредно осуђен на робију. Међутим, међу “клијентима” се нашао још један наш рођак који је уложио око 11.000 марака. Када је “ствар” пукла, он је због тога морао да прода стан и толико је био бесан да је на крају пресавио табак и уместо да тужи фирму, тужио мене, као да сам му ја крива и као да и сама нисам насела на ту подвалу – прича Бранка.
Било како било, процес који је овај рођак покренуо пред домаћим правосуђем око 1998. године, 2014. је имао судски епилог да је Бранка Каватми крива и да мора да му исплати тражену суму.
– Е онда се у целу причу укључује и судски извршитељ који је на крају урачунао и свој “труд”, па је цео дуг дошао до 11.000 евра – прича потресено наша саговорница.
Бранка плаче док са терасе руком показује на поткровље где су живели она и њен син.
– Гледали смо у Дунав, на длану имали и Вишњичку Бању. Замислите себе у ситуацији да у једном тренутку имате све, а онда захваљујући непостојању државе – ништа – каже огорчено ова жена која је стан изгубила због дуга који судски извршитељ, како тврди, није желео да наплати.
Порекло презимена
За многе читаоце, највише недоумица изазива презиме ове породице. Бранка каже да је реч о презимену њеног бившег мужа, родом из Сирије са којим се упознала и венчала шездесетих, док је студирао у Београду.
– Завршио је код нас Фармацеутски факултет. Није нам ишло и он се вратио, а ја остала са децом. Он се у међувремену поново оженио, добио децу, али је прошле године и сам морао да напусти Сирију. Колико знам, сада је са супругом и млађом кћерком у Аустрији – вели Бранка Каватми.
– Нудила сам том извршитељу да му исплатим целу суму, пријатељ моје кћерке је обезбедио новац, затим је мој адвокат нудио да се стави хипотека на стан или да ми одбија од пензија, или да он понуди неку четврту варијанту. Ништа га није занимало, а тек касније сам сазнала и зашто. Он је мој стан продао једној жени за 26.000 евра, мада је цена најмање 70.000 евра. Нити сам имала појма да је мој стан на лицитацији, нити да је то изгледа мафија и да мој случај није усамљен – прича Бранка.
Спречила крвопролиће
Око стотинак комшија, пријатеља, али и припадника бројних невладиних организација у уторак је покушало својим телима да спречи исељење ове несрећне породице.
Они су најпре избушили гуме на комбију који је дошао да исели породицу, а затим џаковима са песком блокирали улаз у зграду. Ситуација је сваког часа могла да се отме контроли, а крвопролиће је спречила Бранка.
– Када је почело обијање стана, мом сину се нагло слошило. Брзо сам звала хитну помоћ. Докторка му је измерила горњи притисак 245 и буквално ми рекла: “Молим вас, изађите. Ништа није вредно његовог живота, плашим се да ће доживети мождани удар.” Када смо изашли, видела сам да су људи који нас бране одлучни да не попусте. Све сам их замолила да се разиђу. Против кога би се борили? Против голобраде полиције која је ту била не својој вољом? Не бих себи никада опростила да је због мене пала крв – вели Бранка.
Каже да су је до сада контактирали људи из више држава региона, али и дијаспоре.
– Једни нуде помоћ, други новац, а трећи ми објашњавају да нисам усамљен случај и да је оних који су прошли како ја и мој син, пуно широм бише Југославије – вели Бранка.
Њен адвокат планира да искористи све могућности српског правосуђа, а затим се за правду обрати Суду за људска права у Стразбуру.
– Надам се да ће правда ипак победити раније, да за државу нећу бити само један завршен судски спор – каже на крају разговора Бранка Каватми.
Стан Бранке Каватми се налази на свега неколико стотина метара од дома њене кћерке. На интерфону и даље стоји њено презиме, а у стану је тренутно обезбеђење.
Репортери “Вести” су успели да уђу у стан који је у потпуности испражњен. У једној од соба налази се мадрац са прљавом постељином који очигледно служи људима који су ангажовани да га чувају и дању и ноћу.
– Немам појма ни чији је стан ни ко ће у њему да живи. Радим да бих могао да студирам и зато не бирам послове. Уписао сам “државни” Економски факултет. Моји родитељи нису богати да ми плаћају приватне – искрено ће младић кога је ангажовала једна приватна фирма за обезбеђење.
Ђ. Баровић – Вести
фото: А.Станковић
