Само неколико сати након што се председник Кине Си Ђинпинг, насмејан и с црвеном краватом, обратио новинарима пошто је поново изабран за лидера Комунистичке партије Кине, јасно је било да САД неће остати равнодушне на поруке из Пекинга.
Си је, наиме, претходно на почетку Националног конгреса КПК јасно ставио до знања да Кина иде ка врху света.
– Биће ово ера у којој ћемо обезбедити одлучну победу у изградњи умерено напредног друштва у свим сферама и свеопштих напора да изградимо велику модерну социјалистичку земљу. Ово ће такође бити ера у којој ће се видети да се Кина приближава лидерској позицији у свету. Кина је устала, постала је богата и снажна – поручио је Си с говорнице 19. Конгреса своје партије у великој сали зграде Дома народа на Тргу Тјенанмен у центру Пекинга.
Од када је 2013. дошао на место председника Кине, Си Ђинпинг је направио много великих ствари за своју земљу, а познаваоци прилика у Кини као једну од најважнијих наводе реформу војске, која је, кажу, од застареле милионске силе постала моћни “змај са истока”.
Управо та реформа, сматрају аналитичари, открива Сијеве планове за будућност, а да САД неће то мирно посматрати наговестио је амерички државни секретар Рекс Тилерсон, који је након поруке из Пекинга позвао на јачање сарадње САД и Индије, називајући је државом која је Америци више од партнера.
Како је рекао, то је земља с којом САД деле интересе, али и тежњу ка демократији и озбиљну визију о будућности, пренели су светски медији.
То је однос, поручио је Тилерсон, какав с Кином никада не би био могућ.
Чињеница је, истина, да САД и Кина у овом тренутку воде спор око Јужног кинеског мора, а обе земље оптужују један другу за кршење међународног права, односно територијалног интегритета.
Кина је, како медији преносе, изградила војна постројења и тако ставила “под своје” један од архипелага у Јужном кинеском мору, док су истовремено амерички војни бродови неколико пута до сада упловљавали у воде око којих се две земље споре.
Осим тога, Кину је и председник САД Доналд Трамп више пута оптужио за манипулације валутом, чиме Пекинг наводно наноси штету америчкој економији.
Такође је било оптужби из Вашингтона за крађу интелектуалне својине, а критике са запада долазиле су и зато што се Кина наводно није довољно ангажовала да обузда свог суседа Северну Кореју у спору САД с том земљом.
У свему томе медији се сада баве темом како ће Си Ђинпинг осигурати своју позицију на челу земље, након што је обезбедио још један мандат као лидер партије.
Кинеском комунистичком партијом, наиме, према њеном статуту, управља колективитет, у овом случају Стални савет Политбироа КПК.
Дојче веле на ову тему преноси да се у интерној комуникацији то сматра партијском централом, а да њено језгро представља “друг Си Ђинпинг”.
Пре пет деценија, у хаосу Културне револуције, тада 15-годишњи Си Ђинпинг обрео се међу жутим кањонима и планинама, осетивши сву суровост живота у руралној Кини.
Истина, ДW наводи и да се почетком године то донекле променило, па се сада говори најчешће о “језгру”, док се “партијска централа” више не помиње.
То се видело и приликом војне параде, уприличене поводом девет деценија од формирања народноослободилачке кинеске армије, када је, уместо поздрава који је био на снази још од 1948. године, а гласи “Здраво, друже команданте”, овог 30. јула она гласила: “Здраво, председавајући Си”.
Чињеница је да је Си председник Централне војне комисије, али је већ тада, наводи ДW, наговештена његова нова функција као председавајућег странке.
Председавајући Централног комитета КПК, према статуту партије, постојао је од 1945. до 12. Конгреса 1982, и први на тој функцији био је Мао Цедунг, а последњи – реформски политичар Ху Јаобанг.
Кинеском комунистичком партијом, наиме, према њеном статуту, управља колективитет
ДW, међутим, наводи да као председавајући партије Си више не би био први меду једнакима, већ би имао још већа овлашћења у Сталном одбору Политбироа, који иначе има седам чланова.
Још уочи 19. Конгреса КПК државна је новинска агенција Синхуа најавила могућност да партијски статут буде промењен тако да колективно руководство буде укинуто, а да се Си нађе на месту председавајућег КПК.
То би, према писању Дојче велеа, било омогућено тако што би на три места у статуту била обрисана реч “генерални секретар”, а на два места уведена реч “председавајући”.
Си Ђинпинг је у међувремену изабран поново за генералног секретара Комунистицке партије Кине у новом петогодишњем мандату, а поручио је да тај избор види као признање за свој рад, али и као охрабрење које ће га подстаћи да иде даље.
У говору који је кинеска телевизија преносила уживо, Си се појавио и као аутор новог концепта развоја Кине, јер је претходно, на Конгресу КПК, донета одлука да његово име буде уписано у највиши акт КП Кине, што је симболичан чин који га ставља у исту раван с легендарним лидером партије Мао Цедунгом.
Његова је мисао о социјализму с кинеским карактеристика ушла у званична документа Конгреса и КПК, а Си је тако постао први кинески лидер од Мао Цедунга, који је био на челу Кине од 1949. до 1976. године, чије је име уписано у програм партије док је још на челу државе.
Очекује да ће Си, који је на власти од 2012, у марту наредне године добити нови мандат и као председник Кине.
Централни комитет је, осим избора Сија за лидера партије у наредних пет година, изабрао на завршетку Конгреса и пет сталних чланова Политбироа, што је и највиша инстанца власти у Кини.
У претходним деценијама кинески лидери су на почетку свог последњег мандата наговештавали ко би из Политбироа могао да их наследи, али се то овог пута није догодило.
Си је за председника изабран 2012. године, а на овом конгресу је почео други петогодишњи мандат.
Он ће тако остати на челу државе још најмање пет година, до наредног конгерса, који је, иначе, најважнији политички скуп у Кини.
Свих шест чланова Политбироа старији су од шездесет година.
За сада се не спекулише на тему ко је међу њима више, а ко мање наклоњен Сију, што је, иначе, била тема у медијима уочи почетка 19. Конгреса кинеских комуниста.
Одсуство млађих чланова у Политбироу, међутим, подстакло је спекулације да Си намерава да остане дуже на челу Кине.
Вестионлине, Танјуг, Блиц
