НЕКОЛИКО хиљада најугроженијих и најсиромашнијих у Србији с новим предлогом закона о бесплатној правној помоћи неће више имати право на бесплатну заштиту, упозоравају организације које су им до сада помагале.
Јер, да би добили ту услугу, грађани морају да буду корисници неког давања – социјалног, материјалног или дечјег додатка. То значи да правно невидљиви, који нису ни на каквим евиденцијама, и којима је неопходна помоћ да би се уопште регистровали и извадили документа, за ово неће моћи да конкуришу. А само њих има око 6.000. Неће моћи да конкуришу ни инвалиди који нису на евиденцији центра за социјални рад, а нису у стању до центра ни да дођу. Захтев неће моћи да поднесу ни жене жртве породичног насиља, које нису корисници помоћи, а њихови приходи су мизерни, па не могу да плате адвокате.
– Право на помоћ неће имати ни неписмени и неуки, који не знају како да остваре своја права из социјалне заштите, као ни они који станују у удаљеним местима и не могу лако да дођу до органа управе који одлучује о правима из социјалне заштите. Биће искључена и лица која имају примања већа од 7.628 динара, колико је основица за остваривање права на новчану помоћ. Имајући у виду адвокатску тарифу, они неће имати никакав приступ правди – каже Данило Ћурчић, правни аналитичар “Праксиса”.
Бесплатна правна помоћ до сада је била организована само у локалним самоуправама, и то у врло ограниченом обиму. Највећи терет у пружању ове услуге носиле су невладине организације и правне клинике при Правним факултетима. Од 2007. оформљене су три радне групе и направљене три верзије закона, али он никада није заживео. Последњу верзију представници невладиног сектора оцењују као најлошију.
– Они који траже помоћ морају у захтеву да наведу које им је уставно право повређено због чега им је помоћ потребна. А да би то могли да утврде, опет им је потребна бесплатна правна помоћ, јер сами сигурно такав захтев не могу да напишу – упозорава Вања Мацановић, адвокат Аутономног женског центра, која заступа жртве породичног насиља пред судом.
Овај центар пружио је до сада бесплатну правну помоћ за 45 одсто жена евидентираних жртава насиља у Београду. Убудуће то неће моћи на тај начин да ради.
Колико је везивање бесплатне правне помоћи за центре за социјални рад ограничавајуће, показује и члан Закона о социјалној заштити по ком је појединац неспособан за рад дужан да уз захтев за утврђивање права на новчану социјалну помоћ достави и правноснажну судску одлуку или доказ да је код суда покренуо поступак ради утврђивања обавезе издржавања од сродника. Дакле, онај ко не тужи сина или ћерку који не брине о њему, неће добити никакву, па ни правну помоћ!
По Ћурчићевим речима проблем је и зато што корисници републичких давања имају право само девет месеци на примања, па следи тромесечна пауза. То значи да у та три месеца они неће имати право да траже бесплатну правну заштиту.
БЕЗ ГАРАНЦИЈЕ
РАНИЈИ законски предлози право на бесплатну правну помоћ гарантовали су: деци без родитељског старања, односно детету коме није обезбеђено адекватно заступање, лицима која су принудно хоспитализована, жртвама тортуре или трговине људима, жртвама породичног насиља, тражиоцима азила, жртвама дискриминације. Сада такве гаранције нема.
Новости
