Која су занимања будућности и како се за њих треба школовати и припремати. Десет најтраженијих занимања на свету пре само осам година нису ни постојала
КОЈИ послови ће бити најтраженији у будућности нико још не зна, јер та занимања још и не постоје. Садашњи ђаци и студенти школују се сада, а користиће технологије које још нису измишљене и решаваће проблеме којих данас још нисмо ни свесни.
Ове футуристичке прогнозе само су реална слика онога што нас чека већ за неколико година. Многи послови којима седанасА бавимо, начин на којих их обављамо и проблеми које решавамо пре само десет година нису ни постојали. Десет најтраженијих занимања на свету измишљена су у последњих осам година! Свет толиком брзином иде напред да данашњи десетогодишњаци до 38. године могу да очекују да ће променити између десет и четрнаест послова.
Већина ових занимања уско је везана за компјутере – рад на друштвеним мрежама, програмирање, усавршавање и одржавање претраживача, а и Национална служба запошљавања предлаже садашњим ученицима нека од занимања будућности. На њиховом списку нашли су се биоинформатичар, дизајнер компјутерског интерфејса, инжењер и техничар за енергију из обновљивих извора, консултант за учење на даљину, специјалиста за виртуелну безбедност, специјалиста за дигиталне медије, стручњак за производњу органске хране и стручњак за унапређење апликација за мобилне телефоне.
Код нас, међутим, и даље је уврежено мишљење да посао треба чекати, а не тражити. Млади заврше факултете, дођу на биро и ту њихово усавршавање престаје. А технологије се толико муњевито мењају да захтевају целоживотно учење и усавршавање.
– Раније су се током једног радног века технологије мењале највише два до три пута, а сада се промене на сваке две до три године. Зато млади, посебно инжењери, не смеју ни у једном тренутку да престану да се усавршавају – упозорава проф. др Бранко Ковачевић, досадашњи ректор Универзитета у Београду. – Сваки од садашњих студената у животу ће променити десет професија и зато је важно континуирано учење. То мора да нам постане део културе живљења, да тако васпитавамо децу, да посао неће пасти са неба, већ да треба да се образујемо и да га тражимо.
Нова занимања су везана за компјутере и не трпе „фах идиоте“, каже наш саговорник. Она нису строго условљена формалним образовањем, већ се до њих често долази кроз неформално учење и усавршавање. Па и „Фејсбук“ је, каже, настао из студентске игре.
Много више се данас тражи знање него диплома. Бар за послове који су повезани са информационим технологијама. Тако и Татјана Видаковић из „Инфостуда“ потврђује да њихова истраживања показују да ИТ стручњаци најмање чекају посао у Србији.
– Компјутерским зналцима је много лакше да пронађу посао и ова занимања се у Србији сматрају дефицитарним будући да су релативно млада и образовање стручних кадрова у области ИТ почело је релативно скоро – каже Татјана Видаковић. – Због велике потражње ових стручњака је најмање међу високообразованим људима на бироу. Понуда послова је већа од потражње, што значи да има више слободних радних места него људи који би на њима могли да се запосле.
А осим класичних занимања везаних за компјутере, ту су и многа нова настала са развојем интернета и друштвених мрежа. Једно од њих је комјунити менаџер, чији посао је да прати шта се о некој компанији говори на друштвеним мрежама, на којим блоговима се помиње, да ли је негде стављена у негативан контекст. На листи нових занимања у свету је и консултант за мобилност запослених, који треба да им помаже да се прилагоде послу у истуреним пословницама, другим државама или градовима.
Једно од креативнијих занимања будућности је и стилиста оброка, чији посао ће бити да декорише јело. Он чак и не мора да зна да кува.
Новости
