Србија се већ налази у дужничком ропству, а власт планира да новим кредитима затрпа рупе у буџету. За покривање штете у енергетском систему неопходан је зајам од четири милијарде евра. Још четири милијарде евра је потребно за приспеле рате старих кредита, које ће грађани отплаћивати до 2052. године. Две милијарде евра, које ће стићи из планираног додатног задужења, биће искорићене за покривање дефицита. Осим тога, Законом о буџету за следећу годину, власт је најавила неколико крупних корупционашких пројеката, међу којима се истиче изградња тзв. Националног стадиона, који ће коштати више од 900 милиона евра. Заинтересована само за пљачку јавних ресурса, власт ни не покушава да сузбије инфлацију, заштити привреду и грађане…
Предраг Поповић
Александар Вучић је врло прецизно оценио нови републички буџет. “Важно је да прегурамо ову зиму, а следеће – ко жив, ко мртав”, изјавио је врховни гробар Србије. Ретко му се дешава, али сад је рекао истину. Буџет је пројектован тако да Вучићу и његовом страначком картелу продужи опстанак на власти још неки месец, а после тога “ко жив, ко мртав”.
Још живахни, Вучићеви најближи сарадници, премијерка Ана Брнабић и министар финансија Синиша Мали, почетком децембра су у Народној скупштини образлагали предлог буџета за 2023. годину. Брнабић, Мали и остали министри, који су учествовали у скупштинској расправи, покушали су да политичким паролама сакрију истину о економској и социјалној катастрофи у коју су увели земљу.
– Предлог буџета за 2023. годину у потпуности прати приоритете програма Владе Републике Србије до 2024. године. Имамо неколико основних циљева. Под један, у овако тешким и изазовним временима одржати фискалну стабилност, и због тога је предвиђен фискални дефицит буџета Републике Србије у износу од 3,3 одсто БДП-а. Тиме настављамо смањење дефицита, а последично и јавног дуга у нашем БДП-у и одржавамо фискалну стабилност.. Никад нисмо имали већи буџет за капиталне инвестиције, никада већа улагања у заштиту животне средине, никада већа улагања у енергетику, просвету, науку, иновације, културу и све остале сегменте друштвеног и економског живота. Под два, оно што је најважније за све наше грађане, имамо простор и даље ћемо се борити за континуирано повећање плата и пензија. Планирано је повећање пензија од 1. јануара 2023. године за 12,1 одсто, а од 1. новембра ове године већ смо повећали пензије за 9 одсто. Од 1. јануара доћи ће до повећања минималне зараде за 14.3 одсто, па ће оне износити 40.022 динара, што је око 340 евра. Уз то, идемо у додатно пореско растерећење зарада, како бисмо олакшали привреди, тако да ће се подићи неопорезиви део бруто зараде са 19.300 на 21.712 динара. Сви заједно треба да се поносимо што ће, према проценама ММФ-а, који је објективна, непристрасна и кредибилна институција, кумулативни раст Србије бити 13.1 одсто, што је скоро четири пута већи раст од Европске уније, где ће бити 3,4 одсто. Данас се предвиђа да ће 19 земаља чланица Европске уније ући у рецесију, а ми ћемо се борити да имамо раст. То ћемо постићи огромним улагањем у капиталне инвестиције, прес свега путне и железничке инфраструктуре. Предлог буџета за капиталне инвестиције је 423,9 милијарди динара, што је 5,3 одсто БДП-а. Оно што је невероватно, то је скоро четири пута више него 2017. године – рекла је премијерка Ана Брнабић.
Међу свим тим популистичким паролама, фалсификованим подацима и бруталним неистинама Брнабић је изнела и одређене истине, као што је повећање буџета за капиталне инвестиције. Ипак, то повећање није мотивисано намером да се повећа број инфраструктурних пројеката, него количина и обим провизија које ће зграбити учесници у тим пословима.
Ова власт није завршила ниједан капитални пројекат, али успела је да из државне касе исцеди огромне количине новца грађана. С намером да настави, па и додатно прошири простор за пљачку, власт је овај буџет повећала за четири пута, у односу на 2017. годину. На тај начин потврђени су наводи бивше министарке Зоране Михајловић да је власт Српске напредне странке постала “џубокс за богаћење и бахаћење појединаца”. Џубокс буџет, по плану за следећу годину, има вредност од једног билиона, 843 милијарде и 400 милиона евра. Од тог плена, власт је већ распоредила на шта ће потрошити, односно коме ће у џеп убацити 15 милијарди и 750 милиона евра.
Kључне ставке у новом буџету односе се на енергетски сектор. На санирање штете и пословних губитака Електропривреде Србије и Србијагаса власт је већ потрошила око две милијарде евра. Из буџета за следећу годину издвојено је 1,2 милијарде евра за ту намену. Поред тога, из укупног пакета планираних кредита, који ће износити 1.246 милијарди динара, односно око 10 милијарди евра, чак четири милијарде евра биће намењено за куповину угља за термоелектране и увоз електричне енергије и гаса.
Нестручно и неспособно руководство ЕПС-а није на време организовало отварање нових копова у рударском басену Kолубара, па Србија већ осам месеци увози угаљ из Индонезије за потребе ТЕ “Никола Тесла” у Обреновцу. Због 13 одсто смањене производње електричне енергије, Србија је увози чак и из Азербејџана. Притом, власт није хтела да купује струју у време кад је њена цена на светском тржишту била 50 евра по мегават сату, него сада, када она износи 200 евра. Наравно, то није случајно.
Пошто ЕПС, због дугова, није у могућности да плаћа рачуне продавцима, увоз иде преко приватних компанија чији су власници блиски с Александром Вучићем. Разлика у цени омогућује већу провизију за све учеснике у том послу. Што је већа цена струје, више ће згрнути Вучић и Вук Хамовић, а све о трошку грађана Србије.
Фискални савет Владе Републике Србије је, у последњем извештају, истакао да буџетски издаци за ЕПС нису последица светске економске кризе, него катастрофалног управљања тим предузећем у претходним годинама. До 2016. године, ЕПС је остваривао годишње приходе од 100 до 400 милиона евра. Прошле године је направљен губитак већи од две милијарде евра, а за покривање штете која је настала ове године власт је принуђена да се задужи за четири милијарде евра. На том наопаком послу зараду су остварили највиши представници извршне власти и њихови кадрови, који су руководили ЕПС-ом, а штету ће платити грађани.
Током расправе о буџету, посебно по питању кредита који су намењени енергетском сектору, сви представници опозиције су захтевали да се утврди одговорност појединаца из власти за катастрофално стање у коме се нашла Електропривреда Србије. Премијерка и министри нису дозволили да сенка сумње падне на Милорада Грчића, који је шест година вршио дужност генералног директора ЕПС-а. На критику Бошка Обрадовића, лидера Двери, који је захтевао да руководиоци ЕПС-а из приватне имовине надокнаде губитке које су изазвали, Брнабић је одговорила у Вучићевом стилу, оптужбама на рачун грехова старијих од 10 година.
– А, када ћете ви да вратите Kолубари оне новце што сте узимали 2011. године? Kада? Да ли је рударски басен Kолубара у Лазаревцу прављен да би финансирао вашу странку, вас, ваш покрет и сличне или да би се бавио енергетском стабилношћу грађана Републике Србије? А нисте били гадљиви на паре када сте 2011. године узимали новац за функционисање ваших покрета, јел? Имате нешто да кажете Грчићу? Па, какав год био, није финансирао себе, није финансирао ни странку. Ево, лепо одлука званична: Рударски басен Kолубара д.о.о. 23. мај 2008. године, на основу члана 28. став 1, став 2, тачка 17. одлуке – одобрава се уплата финансијских средстава Удружењу за националну културу и друштвена питања Српски сабор Двери, у износу од 1.700.000 динара на име трошкова реализације акције прва јавна расправа о Европскоју унији. Онда имамо 23. април 2008. године, Рударски басен Kолубара д.о.о. одобрава се уплата финансијских средстава удружењу Српски сабор Двери у износу од још милион динара на име текућих трошкова удружења. Тако да вас ја питам сада, а када ћете ви да уплатите тих 2.700.000 динара, плус затезне камате, које дугујете ЕПС-у, који је финансирао ваше удружење, што сте ви без икаквих проблема прихватили. Само прво ви вратите ове новце, платите ви камате за то, па онда причајте са мало више ауторитета – рекла је Брнабић.
Њен предлог је добар. Kад би се применио на њу, на Вучића и остале врховнике напредњачког картела, кад би они морали да врате станове, дедињске виле, луксузне аутомобиле и новац који су узели из јавних ресурса Србија би била много богатија. У складу с тим предлогом, требало би да на рачун ЕПС-а новац врати више од 10.000 паразита, које је владајућа странка фиктивно запослила у том јавном предузећу, као и осталих 300.000 напредњачких кадрова који су удомљени у државне институције.
Наравно, штета од шест милијарди евра, коју су у енергетском сектору направили Вучић и његови ортаци из СНС-а, није настала случајно.
– Буџет разарају корупција и нетраспарентност. Електропривреда Србије је посебан случај. Kажете, енергетска криза? Нема енергетске кризе, ЕПС је фирма која је некада била један од стубова привреде Србије, док ви нисте почели да управљате са њим. ЕПС је био извозник струје у летњем периоду, као и гарант економске стабилности целе Србије. То је био ЕПС док ви нисте одлучили да власника печењаре из Обреновца поставите за директора ЕПС-а. Онда смо добили распродају резерви угља, што сте урадили како би ММФ-у представили добре економске показатеље. Мада, није само Грчић крив, има ту и ваше кривице. Но, шта је план за ЕПС, то треба да знају грађани. Сада тражите стратешког партнера за ЕПС. Нашли сте Норвежане за милион и по евра, који треба да дођу овде и да нам покажу како треба да се управља системом. За опоравак ЕПС-а већ сте определили 10 милијарди, а онда га претварате у акционарско друштво да би се лакше продао, и кажете да је то супер. Уситнили сте ЕПС, па хоћете да крчмите део по део, да и са њим завршимо причу – рекао је Мирослав Алексић, шеф Посланичког клуба Народне странке.
Алексићев страначки колега Борислав Новаковић је указао на конкретне начине које је власт користила за извлачење новца из ЕПС-а.
– Све време нас уверавате да та милијарда према ЕПС-у из буџета иде зато што су цене струје депресиране и да је ЕПС системски стављен у позицију да бележи губитке. Није тачно. ЕПС бележи губитке зато што није рационално организаован. Даћу вам три еклатантна примера. Први, фирма “Електроизградња Бајина Башта”, чији је неформални власник Звонко Веселиновић, продаје бетонске стубове ЕПС-у по 300 евра. Те исте стубове продаје Електродистрибуцији Црне Горе за 150 евра. Ту се губи новац, на ту врсту корупције. Други пример, 15 милиона евра ЕПС плаћа приватно обезбеђење “ВИП секјурити”. Да ли је то нормално? Са фирмом “Монтоп” из Новог Сада, Марка Босанца Боскета, тај ЕПС је направио уговор од 200 милиона евра за очитавање бројила на територији Републике Србије. Да ли је нормално да фирма “Монтоп”, балавца од 28 година, има могућност да то ради. Ја мислим да је то срамотно. Зато су настали губици – тврди Новаковић.
Намештеним тендерима и пословима с пренадуваним ценама, зараду су остварили појединци из врха Вучићевог картела, а штету ће деценијама отплаћивати грађани. Да би то убрзала и повећала количину плена, власт је овим буџетом одлучила да за потребе енергетског сектора узме кредите вредне четири милијарде евра. Ни то није довољно, па ће у следећа два квартала подизати цену струју. Тобоже, струја више неће бити третирана као социјална категорија, па цена мора да расте. Kад се уз номиналну цену киловата, коју истичу популисти из власти, урачунају дугови, јасно је да грађани Србије плаћају најскупљу електричну енергију у Европи.
Грађани плаћају и сву осталу штету коју створи власт. И тај ценовник је истакнут у буџету за следећу годину. Са 10 милијарди нових кредита, који су већ урачунати, Србија ће бити осуђена на дужничко ропство. Александар Вучић је задужио Србију више него Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић, Борис Тадић и Војислав Kоштуница заједно. Само овим буџетом, за 2023. годину, предвиђено је задуживање веће него што је имала влада Мирка Цветковића за четири године. Са званичним јавним дугом од око 40 милијарди евра, дуг по глави становника порашће на око 6.000 евра. Неспособна власт нема другог решења него да лаже грађане и узима кредите, којима ће покривати буџетски дефитиц.
Власт се 2018. и 2019. године хвалила ниским дефицитом од око 20 милијарди динара. У ову годину се ушло с планираним дефитицитом од невероватних 200 милијарди, да би ребаланс буџета, од пре два месеца, то подигао на 279 милијарди. Вучић и његови сарадници не знају други начин да смање дефицит, могу само да га смањују скупим кредитима које узимају широм света. Управо због тога власт најављује зајмове вредне укупно 1.246 милијарди динара, које ће узети 2023. године. Мора тако јер се привреда налази у катастрофалном стању. Ма колико власт покушавала да сакрије истину о колапсу привреде, то није могуће.
Новим буџетом планирано је смањене прихода од акциза на нафтне деривате за око осам милијарди динара, иако цена тих производа достиже историјски максимум. То значи да се српска привреда налази у колапсу. Такође, за пет милијарди евра смањиће се уплате јавних предузећа, пре свих Електропривреде Србије. С друге стране, буџетом је предвиђен пораст ПДВ-а од узвоза за 75 милијарди динара, односно за 11 одсто. Пола буџета се пуни од увозних акциза и ПДВ-а. То јасно показује право стање српске привреде, која се гаси.
За разлику од предузећа, која су драматично смањила потрошњу горива услед недостатка посла, расте цена хране. И кад не раде, људи морају да једу. Цена хране је удвостручена у последњих годину дана. Шта то значи за животни стандард најбоље показује податак да грађани Србије на храну троше око 60 одсто месечних прихода. Скок цена прехрамбених производа већ је изазвао крупне поремећаје на тржишту. Смањена је куповна моћ, па, логично, и приходи у продавницама. Расте број продавница широм Србије, које се затварају због смањења промета. Чак и велики трговачки ланци већ предузимају рестриктивне мере. “Аман” затвара радње, а “Маxи” уводи нове начине за продају, међу којима је и тај да сухомеснате производе више неће продавати на граме, него у паковањима.
Цена хране расте много брже од плата и пензија. С обзиром да је храна поскупела за 50 одсто, а неки производи и за више од 100 одсто, јасно је да нису довољна најављена повећања плата у јавном сектору од 11 одсто, минималне зараде за 14 осто и пензија за, укупно 20 одсто. Инфлација је одавно “појела” повећања која још нису стигла. Kако то изгледа у стварном животу, у скупштинској расправи је описао Срђан Миливојевић, народни посланик с листе Демократске странке.
– Переца кошта 40 динара, јогур 45, заједно 85 динара. Kада би четворочлана породица хтела да за доручак, ручак и вечеру једе само перецу и јогурт, за то би јој требало 30.600 динара месечно. А, минимална плата ће, све са повећањем, износити 40.000 динара. Уосталом, и госпођа Брнабић је изјавила да са 40.000 динара не би могла да прегура дуже од три-четири дана, а неке породице у Србији гурају и по месец и више дана. Плате су повећане, али само код вас, чланова СНС-а. Само ви имате астрономске плате, други људи се боре за живот – рекао је Миливојевић.
Власт добро зна какво је реално стање, она га је створила. Зна, али не намерава да га решава на прави начин. Уместо озбиљних мера, власт се служи скупим триковима, попут “хелицоптер монеy”. Тај трик ће, у репризи која ће се емитовати следеће године, послужити за подмићивање младих са по 5.000 динара. У маркетиншку кампању, која се своди на мантру “Вучић даје паре младима”, укључили су се и посланици владајуће већине.
Нико од њих није поменуо чињеницу да Александар Вучић не даје паре од уштеђевине своје маме Ангелине, него их узима из буџета, који пуне сви грађани Србије. Такође, нико од посланика из владајуће коалиције не мари за податак да 75 одсто младих намерава да заувек емигрира из Србије. Истраживања показују да се чак 24 одсто младих налази у ризику од сиромаштва, што их чини, уз пензионере, најугроженијом старосном групом. Угрожена су и деца, коју власт неће подмићивати са по 5.000 динара, јер још немају право гласа на следећим изборима.
Више од 400.000 деце нема три оброка дневно, нити основне ствари за личну хигијену. Ипак, Влада Србије игнорише препоруке Фискалног савета да се за 20 одсто повећају издаци за децу. Влада Србије не може да објасни где је нестало 190 милиона евра из претходног буџета, али одлучно не допушта да се фонд за помоћ сиромашној деци повећа на 120 милиона евра годишње.
– Погледајте макроекономске индикаторе, па ћете видети како се добро живи у Србији – каже министар финансија Синиша Мали.
За разлику од њега, који макроекономске податке модификује онако како одговара пропагандном програму напредњачког картела, нормални људи као индикаторе квалитета живота користе новчаник и фрижидер. А, они су празни. Уместо да решава егзистенцијалне проблеме грађана, власт је и овим буџетом пројектовала серију капиталних пројеката, намењених за извлачење новца из државне касе у приватне џепове.
За капиталне инвестистиције је издвојено 300 милијарди динара. Тај новац је намењен за београдски метро, Фрушкогорски коридор, обилазницу Остружница-Бубањ Поток, ауто-пут до Пожеге, Моравски коридор, ауто-пут Београд-Сарајево, Нови Београд-Сурчин, Шабац-Лозница, Дунавску магистралу и брзу саобраћајницу Иверак-Лајковац, којом Ваљево треба да буде повезано са Kоридором 11, као и за обилазницу око Новог Сада.
Међу свим пројектима, којима се из године у годину оптерећује буџет, а који се никако не завршавају, истиче се фудбалски стадион. За изградњу стадиона на ливадама поред Сурчина овим буџетом је издвојено 560 милиона евра, а већ се најављује потреба за још 365 милиона евра, који ће се обезбедити 2024. године. С обзиром да ће се стадион градити до 2027. године није могуће ни претпоставити колика ће бити његова коначна цена. И ово што се зна, довољно је за илустрацију бахатог односа власти према потребама грађана.
У критичним околностима, које угрожавају опстанак остатака привреде и голу егзистенцију народа, власт одваја милијарду евра за фудбалски стадион. За толики новац могло је да се изгради 20.000 станова с укупно око милион квадратних метара. Могло је и да се сагради десет мостова на Дунаву или, рецимо, 6.000 вртића, или око 2.000 домова здравља. Ипак, власт је одлучила да занемари потребе грађана и да новац уложи у фудбалски стадион. На том пројекту ће исистати огромна средства из буџета. О другим пословима, којима Вучићу блиски тајкуни извлаче новац из државне касе, говорио је Мирослав Алексић.
– Ова власт је усавршила пљачку буџета. Kо ће да гради стадион у Сурчину? Гле чуда, “Мостоградња инг”. Kо је власник “Мостоградње”? Гле чуда, “Миленијум тим”? Да ли вам је позната та фирма, министре Мали? Или вама, премијерко? А знате ли ко ће да руши Стари савски мост? Подигли сте кредит од 90 милиона евра за тај посао, који сте дали Kинезима, а подизвођач је исто “Миленијум тим”. Све раде они. “Миленијум тим” ради без тендера гасификацију по Србији. Ради оно што треба за ЕПС, добија паре из буџета за куповину бања, приватизује институте, дакле приватизује целу земљу. То је фирма, господине Мали, у којој сте ви били ангажовани, а ваш рођени брат користио је њен стан и аутомобил. И ви, премијерко, сликате се са Иваном Бошњаком, сувласником те фирме, која нема ниједан једини посао ван државе, а све послове су добили из буџета, плаћене новцем грађана Србије. У буџету за 2023. годину предвиђено је девет милијарди евра за разноразне ИТ услуге.
Највећи део тог новца иде преко Министарства финансија. Неке од тих услуга су већ реализоване или су у току. На пример, 503 милиона динара издвојено је, уговором од 20. јуна ове године, за проширење система за пословно извештавање. Управа за трезор је за тај посао ангажовала “Информатику МДС, информатички инжењеринг”. “Информатика” је 15. јула продала Министарству финансија лиценце за подршку за додатну надоградњу система електронских фактура за 117 милиона динара, а 12. августа добила посао од 479 милиона динара за обједињавање рачуноводствених информационих система. Иста фирма је истом министарству за 356 милиона динара продала софтвер за праћење уговора, као и програм за одржавање система за консолидацију података за 295 милиона. И фирма “Асеко”, у којој је Игор Брнабић, премијеркин брат, годинама био директор, добила је посао од 700 милиона динара. Прошле године је конзорцијум, у коме је учествовао и “Асеко” добила посао вредан 1,45 милијарди динара – рекао је Алексић.
Власт је, буџетом за 2023. годину, озаконила пљачку Србије. Новцем, који ће отети из јавних и приватних ресурса, Александар Вучић намерава да, као што сам признаје, “прегура ову зиму, а следеће – ко жив, ко мртав”.
Сваки дан, који он дуже проведе на власти, Србија је све ближе смрти. И обрнуто, што пре дође до ослобођења од Вучићеве диктатуре, веће су шансе за преживљавање државе и народа.
