Београд — Буџетски дефицит Србије у 2013. години ће достићи 4,5 одсто БДП-а у односу на планираних 3,5 одсто.
То ће се десити због амбициозно планираних прихода и потцењених расхода, оцењује Истраживачки тим Рајфајзен банке.
У анализи достављеној Тањугу, економски експерти Рајфајзен банке истичу да није добро што држава наставља да игра улогу кредитора у последњој инстанци, али само за јавни сектор. Последњи пример тога је, наводи се у анализи, “Железара Смедерево”.
Пошто није пронадјен стратешки партнер, влада је одлучила да поново упали једну од две високе пећи (које су угашене након одласка Ју Ес стила) и врати на посао 5.200 радника, уз смањење плата од 20 одсто (у просеку су пре смањења износиле 500 евра).
Док су плате урачунате у буџет за 2013. годину, трошкови производње изгледа да нису, барем не у потпуности, додаје се даље.
Министар финансија је напоменуо да би трошкови производње могли бити финансирани путем комерцијалних зајмова, за које би гарантовао Развојни фонд, док би отварање производних линија за производњу лимених плоча за аутомобиле у Фијату могло бити привлачно банкама да одобре нове кредите “Железари Смедерево”.
Иако поздрављамо неке владине мере, процесу реструктурирања јавног сектора још увек се није приступило на прави начин, а тај сектор највећи је терет који утиче на буџет и раст јавног дуга, с обзиром да влада свакој компанији приступа појединачно (ЈАТ, Галеника), покушавајући да директно договори продају са стратешким партнерима, истовремено пружајући субвенције “тамо где гори”, наводи се у анализи Рајфајзен банке.
Због нових мера фискалне консолидације, буџетски дефицит је у фебруару смањен за 304,9 одсто на месечном нивоу, док су приходи од пореза на додату вредност (ПДВ) истовремено потонули за 48,7 одсто у односу на претходни месец.
Мере фискалне консолидације су:
а) скраћење рока за поврат ПДВ-а на 30 са 45 дана (односно 10 дана за претежне извознике) уз једнократне ефекте у првим месецима;
б) мала и средња предузећа плаћаће ПДВ по наплати робе и услуга уместо, као раније, по издавању рачуна;
ц) мале компаније плаћаће ПДВ квартално (односно средства ће стићи у буџет у априлу).
Сви порези, осим акциза, забележили су раст. Каматне стопе, социјални трансфери и субвенције релативно су мало допринели расту трошкова (4,2 одсто на месечном нивоу), иако је њихов обим (3,1 милијарда динара на месечном нивоу) доста мањи у односу на пад прихода (21,3 милијарде динара на месечном нивоу).
Ако упоредимо прва два месеца 2013. са истим периодом прошле године, буџетски дефицит је смањен за 15,3 одсто, захваљујући расту прихода услед подизања свих пореских стопа (ПДВ-а, пореза на добит предузећа и акциза) од 9,1 одсто.
Скроман раст расхода буџета у јануару и фебруару 2013. евидентиран је углавном због смањења субвенција у оквиру владиног пакета субвенционисаних кредита за предузећа (за 36,1 одсто на годишњем нивоу), док су трошкови на име камата (+112,2 одсто на годишњем нивоу) и плате у јавном сектору (+11,1 одсто на годишњем нивоу) наставили да расту.
Танјуг
