Криза изазвана пандемијом KОВИД-19 погурала је буџетски дефицит Србије на највећи ниво у последњих 20 година. Уредбом владе Србије о ребалансу буџета планира се да разлика између буџетских прихода и расхода буде 380 милијарди динара, тј. 3,24 милијарде евра или 6,9 процената БДП-а, како је рекао министар финансија Синиша Мали.
Ово је рачуница под претпоставком да се за пад БДП-а за ову годину узме пројекција Владе Србије по којој ће се БДП смањити за 1,8 процената. Ако се, међутим, оствари процена ММФ-а по којој ће пад износити 3 процента, онда ће дефицит бити још већи.
Иницијални буџетски дефицит планиран за 2020. годину износио је тек 20 милијарди динара (171 милион €), што је, узимајућу у обзира тада планирани раст од 4,2 процента, износило око 0,3 процента БДП-а опште државе.
Последњи пут тако висок буџетски дефицит, већи од шест одсто, Србија је имала 2012. и 2014. године.
Фискални савет је одмах по избијању кризе оценио да су једнократни и привремени дефицит државе оправдани да би се помогло привреди и здравству Србије у лечењу грађана оболелих од корона вируса.
Држава за финансирање свих буџетских обавеза у 2020. години, укључујући и планиране антикризне мере, мора код кредитора да обезбеди око 6,5 милијарди евра што ће бити велики изазов”, оценио је почетком априла Фискални савет. Економисти ове институције су навели да је најважније економско питање у овом тренутку од кога и под којим условима ће се држава задужити током 2020. за финансирање свих својих обавеза.
Фискални савет је навео да ће држава морати да се задужи да би финансирала антикризни пакет мера за помоћ привреди и грађанима од 3,1 млрд евра. Уз све то, држава мора током 2020. да обезбеди и додатних три милијарде евра за отплату раније узетих кредита, тј. дела јавног дуга који током 2020. доспева на наплату.
Нова економија