Бугари бесни на ЕУ: Више штете него користи од кочења Јужног тока

Премијер Бугарске Пламен Орешарски изјавио је да је, у складу са захтевом Европске комисије, наложио обустављење даљњих радова на почетку изградње гасовода Јужни ток, наводећи да се консултације са Комисијом настављају.

Орешарски је навео да је Комисија забринута око процедура избора и јавних набавки путем којих је посао изградње гасовода додељен компанији Јужни ток Бугарска, као и око способности владе у Софији да склапа медјудржавне споразуме, преноси агенција БТА.

На питање новинара у Софији о недавној посети америчких сенатора и њиховом утицају на одлуку Бугарске да заустави радове на пројекту, премијер је рекао да је пројекат једва споменут у разговору са америчким сенатором Џоном Мекејном.

– Контекст преговора је био шири: енергетска безбедност на континенту, у региону и у земљи и напори које су тренутна и претходне бугарске владе предузеле у покушају диверсификације енергетских извора – рекао је Орешарски.

Лидер бугарске Социјалистичке партије Сергеј Станишев потврдио је за бугарски национални радио оцену председника Народне скупштине Михаила Микова да изјава премијера не може зауставити пројекат.

– Постоје закони. У супротном би у Бугарској, делатност приватних компанија каква је и Јужни ток, могла бити обустављена из било ког субјективних разлога – рекао је Миков.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио је јуче да пројекат гасовода Јужни ток није приоритетан, јер не обезбедјује диверсификацију снабдевања гасом Европе. Он је истакао да Јужни ток, као и сваки други енергетски пројекат, у потпуности мора да испуни захтеве Европе за енергијом, конкуренцијом и другим правилима.

Бугарски стручњаци верују да ће одлука о заустављању радова влади у Софији донети више штете него користи, будући да опозиција у парламенту већ неко време инсистира да се влади изгласа неповерење, а идуће недеље биће одређен датум превремених парламентарних избора. Јавно мишљење у Бугарској је да су политичари попустили под притиском запада и жртвовали пројекат који би био од велике користи за земљу.

Руски енергетски гигант Гаспром контролише 50 одсто укупне планиране мреже Јужног тока, укључујући целокупан гасовод на бугарској територији, што је у супротности са енергетским прописима ЕУ, који налажу одвајање производње гаса од транспорта и доставе да не би била угрожена конкурентност, пише Дојче веле.

Поред тога, уговор о изградњи у Бугарској додељен је конзорцијуму у ком је и руска компанија Стројтрансгас, бивша филијала Гаспрома, која је на “црној листи” САД, на којој се налазе руске компаније погодјене санкцијама због конфликта у Украјини.

Учешћем у пројекту Јужни ток, Бугарска би обезбедила попусте на руски природни гас, као и загарантовану доставу енергената, будући да гасовод заобилази Украјину, што је значајно за земљу која из Русије увози 90 одсто гаса ког употребљава.

Поред тога, Бугари верују да ће им пројекат донети инвестиције вредне више милијарди долара, као и хиљаде нових радних места. Јужни ток ужива велику подршку у најсиромашнијој чланици ЕУ, где влада велико незадовољство ставом Брисела око тог пројекта.

Танјуг