У јеку изградње „Турског тока“ бугарски председник Румен Радев предлаже директну испоруку руског гаса преко Црног мора кроз „Бугарски ток“. Каже, тај приступ диктира здрав разум и захтеви енергетске безбедности Бугарске и целе ЕУ. Шта се променило од времена кад је Бугарска уз помоћ Брисела и Вашингтона „сахранила“ „Јужни ток“?

Према речима Радева, стремљења Софије се не разликују много од намере Берлина да реализује „Северни ток 2“. Сарадница Спутњика и стручњак за енергетска питања Јелица Путниковић наглашава да треба имати у виду да се примакао крај 2019. и да су сви почели озбиљно да размишљају о томе шта ће бити када Русија престане да транспортује сав гас кроз украјинске гасоводе који је раније транспортовала.

„Изграђен је први крак ’Турског тока‘, градња другог је тек започета и сада је њима кључни моменат да они покушају да убеде Русију да уместо до Турске та друга цев крене ка Бугарској, јер је заправо траса турског тока једним делом кроз Црно море иста као и траса некадашњег пројекта гасовода ’Јужни ток‘“, објашњава Путниковићева.

На питање како ће Бугарска избећи дозволе ЕУ због којих је и пропао последњи покушај изградње „Бугарског тока“, Путниковић каже да су се у међувремену сви помало опаметили.

„Када су Бугари под утицајем Брисела и САД покварили пројекат ’Јужни ток‘, Русија се договорила са Турцима да граде гасовод ’Турски ток‘. Било је и ту проблема, политичких трзавица и обарање руског авиона, па се у једном тренутку одустало и од градње ’Турског тока‘, али је сада најновији план да ће се до Турске уместо четири цеви, градити две. Једна ће ићи за турске потрошаче, а једна за европске. Међутим, да би од Турске тај гасовод ишао до европских потрошача, опет је Бугарска кључна на том путу“, каже Јелица Путниковић.

Она додаје да, када је пропао „Јужни ток“ и када су Бугари видели да су лоше проценили своју позицију, увидели су да немају алтернативу за руски гас, њихов премијер Бојко Борисов почео је да прича да би Бугарска могла да направи гасни хаб, исто оно што Руси нуде у Турској. „Евентуално би сада ова друга цев која је почела да се полаже у Црно море могла да скрене ка Бугарској ка том нуђеном гасном хабу. Занимљиво је да је Бугарска од Европске уније већ добила позитивне оцене тога да би могао да се направи терминал на њиховој обали Црног мора али је питање како ће даље да се гас транспортује“, каже наша саговорница.

Путниковићева тврди да је очигледно да су Руси схватили да неће добити од Европске уније изузеће за градњу гасовода преко Балкана до Мађарске и даље до Аустрије и у међувремену је почела прича и са Бугарском, и са Србијом, и са Мађарском да се сарађује на побољшању гасне инфраструктуре и да је онда на Бугарској да и она нађе модалитете његовог финансирања.

Наша саговорница каже да је заправо сада кључно питање хоће ли Брисел и даље слушати налоге из Вашингтона или ће једноставно схватити да је њиховим потрошачима у овом делу Европе веома потребна енергетска стабилност и сигурност за снабдевање гасом.