Бугарска жели да услови приближавање Србије и Македоније Европској унији решавањем неких отворених билатералних питања. Аналитичари кажу да ће Софија уцењивати суседе на њиховом европском путу.
Име, језик и историја – Македонија има проблем са Грчком и Бугарском
„Бугарска треба да дефинише смернице за политику према својим суседама у оквиру евроинтеграција земаља Балкана“, саопштио је недавно бугарски министар спољних послова Николај Младенов. Те смернице ће бити дате парламенту на гласање. Како њихов нацрт још није готов, Младенов се о њима не жели детаљније да изјасни, рекла је за ДW његова портпаролка.
Проблеми са Македонијом и Србијом
Бивша шефица бугарског тима у приступним преговорима с ЕУ Антонаета Приматарова на тај план гледа подељених осећаја. С једне стране, сматра да је исправно тражити надстраначки консензус о овој осетљивој теми и указује на гаф”бившег министра спољних послова Димитрова. Он је Македонији запретио блокадом Софије у процесу приближавања ЕУ ако Скопље „и даље буде својатало бугарску историју“. Позадина целе приче је деценијски спор око интерпретације заједничке прошлости и легитимности македонског језика.
У Србији је овог пролећа доста негативних реакција изазвала потпредседница Бугарске Маргарита Попова која је приликом једне трибине у српском Босилеграду (на слици), обраћајући се припадницима бугарске мањине, изјавила да Србија неће постати чланица Европске уније уколико не реши проблем бугарске мањине. „Србија ће постати чланица Европске уније, али то се не може десити ако ваша питања овде не буду решена“, рекла је Попова том приликом те је објаснила да ће Софија употребити право вета како би осигурала поштовање права бугарске заједнице у Србији.
Политички стручњак Марин Лесенски из фондације Отворено друштво у планираним смерницама види добро средство против напетости између Бугарске и њених суседа. Тако ће, верује он, из политике бити протеране непромишљене изјаве владиних кругова у Софији и популистички написи бугарских медија. „Влада ће заузети званични став који ће обавезивати и идућу владу”, каже Лесенски.
Историја историчарима
С друге стране је и Скопље делом одговорно за напетости у односима са Софијом, сматра Антонаета Приматарова: „За погоршане односе је крив и великомакедонски шовинизам. Бугарска страна сматра да мора одговорити на неуравнотежене изјаве из Скопља, а тако настаје опасност да и реакција Софије буде претерана.“
Марин Лесенски апелује да се покаже разумевање и за став Македоније: „Реч је о рефлексу једне државе која је јако дуго била изолована. ‘Македонство’ је део те реакције. У Македонији се и даље води расправа о томе састоји ли се македонска нација само од Словена или и од Албанаца, Турака и припадника других етничких група.“
Лесенски скреће пажњу и на још једну осетљиву тему: бугарску мањину у Македонији и македонску у Бугарској. Ако Софија буде инсистирала на признавање бугарске мањине у Македонији, морала би признати и македонску мањину у Бугарској и дозволити деловање њене политичке странке, како прописује одлука Европског суда за људска права, упућује Лесенски.
Начелно нема нерешених билатералних проблема између две владе, ради се само о анимозитетима које потпирују неки медији и невладине организације, сматра овај политиколог. И додаје: „О историји би морали расправљати историчари. Од политичара очекујемо да решавају практична билатерална и трилатерална питања: привредне и трговинске односе, инфраструктуру и енергетске пројекте.“
Решавање суседских спорова блокадама на путу у ЕУ – лош стил
Као чланица ЕУ, Бугарска је обавезна да увек у билатералним односима поступа одмерено, каже Лесенски. И Приматарова подсећа да би инструментализација европских перспектива Србије и Македоније у сврху решавања отворених суседских спорова била врло неприлична и неукусна те као пример наводи гранични спор између Словеније и Хрватске због којега је Словенија годинама блокирала Хрватску. Тај спор је, додаје она, имао јасну правну димензију, док је бугарско-македонске спорове око језика, историје и културе врло тешко правно дефинисати. Стога закључује: „Надајмо се да нећемо доживети бугарски наставак сулуде свађе између Грчке и Македоније око имена.“
Дојче Веле
