Некада борцу за демократију западног типа, а данас поборнику нелибералне демократије (који се не устеже да у јавности као добре примере наведе Русију и Кину), мађарском премијеру Виктору Орбану 20. октобра с оне стране Атлантика стигао је „свилен гајтан“. Вашингтон је саопштио да је шесторо држављана Мађарске (реч је о државним службеницима и особама са пословним везама у влади) добило забрану уласка у САД. Циљ – упозорење апсолутно владајућем национално-конзервативном Фидесу да одустане од политике која подрива демократске „вредности“, а Виктору Орбану, који и у започетом другом везаном мандату Мађарску води ка нелибералној држави, да од тог тренда хитно одустане.

КОРУПЦИЈА ИЛИ РУСИЈА

Истог дана када је Андре Гудфренд, привремени отправник послова у Амбасади САД у Будимпешти (о нарушеним мађарско – америчким односима најбоље говори чињеница да Вашингтон готово годину дана нема амбасадора у тој земљи) пренео мађарским званичницима одлуку САД којом јој уводе санкције, Орбанов Фидес је од Гудфренда затражио имена фирми и појединаца на које се казна односи. „Председнички Указ из 2004. године отворио је могућност Влади Сједињених Америчких Држава да забрани улазак у земљу странцима чије коруптивно понашање штети интересима САД, при чему не постоји обавеза да се ти наводи докажу“, изјавио је Андре Гудфренд, одбивши да саопшти имена правних и приватних субјеката у Мађарској које је Вашингтон санкционисао.

До медија је, када су у питању имена компанија, инсајдерским путем, доспело име само једне, „Бунге Нöвéнyолај – ипари Зрт.“ Која производи биљно уље чији је власник, иначе, бизнисмен из САД. Од индивидуалних лица која су на Обаминој „црној листи“, због којих им је забрањен улазак у САД „јер о њима постоје поуздане информације да учествују у корупционашким радњама или од тих радњи имају корист“, у јавности су објављена имена двоје врло угледних Мађара. Илдико Виде, директорка Националне пореске и царинске службе (НАВ) и Арпада Хабања, једног од тројице главних саветника премијера Виктора Орбана.

И већ дан касније, 21. октобра, министар иностраних послова и спољне трговине Мађарске, Петер Сијарто, отпутовао је у Вашингтон да му Викторија Нуланд (помоћница америчког државног секретара за европске и евроазијске послове), пошто је реч о веома озбиљној ствари у којој нема места претпоставкама и „замагљивањима“, предочи информацију на основу које су америчке власти увеле санкције Будимпешти.

У вези са корупцијом, и у Вашингтону Нуландова је рекла исто што и Гудфренд у Будимпешти, али Сијарта је чекало једно друго, врло ексклузивно изненађење. Сазнање о правим разлозима за кажњавање Будимпеште. Саопштено му је да је Мађарска, као чланица ЕУ, била у обавези да склопљени уговор с Русијом о изградњи „Јужног тока“, због неусклађености с унијском правном регулативом, стави ван снаге, што она није учинила. Министру Сијарту у Белој кући децидирано је наглашено и то да је Вашингтон неколико пута оштрим тоном Будимпешту упозорио да престане с реториком укидања западних санкција Москви, али Фидес ни то није испоштовао, већ се, напротив, још гласније залагао за њихову елиминацију. И на крају, САД су после недавне Орбанове једностране одлуке о престанку редистрибуције гаса Кијеву, од Мађарске експлицитно захтевале да одмах настави да преко својих гасовода добијени руски гас преусмерава Украјини – што она такође није урадила.

У Вашингтону је врло озбиљно мађарском премијеру замерено и то што је пролетос судски гонио 58 невладиних организација које користе иностране фондове, под изговором да подржавају „политичке“ активности опозиције. „Сједињене Државе сматрају да је у демократијама изузетно важна искрена критика, и зато подржавају невладине организације. Садашњим дешавањима, међутим, Будимпешта показује врло негативан тренд и Вашингтон нипошто не би желео да се то стање настави“, подвукла је Петеру Сијарту Викторија Нуланд, пославши Орбану и последње упозорење „да Мађарска не може трајно бити део западних савеза (уз то и највећи корисник новчаних фондова ЕУ), а истовремено радити против њихових интереса. Или – или. И то одлучити одмах.“

ОРБАНОВ ОДГОВОР

Да ни по коју цену неће одустати од изградње деонице Газпромовог пројекта „Јужни ток“ у Мађарској, Виктор Орбан је Вашингтону потврдио одмах по повратку Петера Сијарта из САД 23. октобра. Штавише, додао је, у циљу убрзања његове изградње, Будимпешта ће изменом законске регулативе заобићи усаглашавање са Европском унијом. Истог дана по слетању Сијартовог авиона из САД на будимпештански аеродром „Франц (Ференц) Лист“, председник Привредног одбора у парламенту Мађарске, Антал Роган, предложио је измену закона (која је једногласно усвојена) којом је омогућено започињање радова на руском Гасоводу – чиме је Мађарска наставила са још жешћом конфронтацијом и са Бриселом и са Вашингтоном. У промењеном облику закона предвиђено је да сва предузећа у Мађарској могу да учествују у изградњи гасовода без претходно добијеног сертификата од оператера Система за трансмисију (ТСО). Подсетимо, према правилима Европске уније, само ТСО има право руковођења изградњом и управљењем гасовода који треба да добије међународно одобрење. Будимпешта је новим законом изградњу таквих пројеката на територији Мађарске доделила својој елитној институцији – Националном енергетском институту (МЕИ).

(НЕ)ЛИБЕРАЛНА ДЕМОКРАТИЈА

Иако је више него извесно да је Орбаново (медији у Северној Америци назвали су га „европским Угом Чавезом“) окретање Москви и највећа кост у грлу ЕУ и САД, посебно његова изјава да „у временима као што су ова данас, ми не можемо дозволити да сва јаја ставимо у корпу Запада (…) морамо инвестирати на више страна, али се и политички ангажовати“, додајући да је „Русија највећи Мађарски партнер изван ЕУ и да због тога заслужује и највећу пажњу“, он је медијима у кратким цртама сам појаснио свој „изум“ – нелиберална демократија.

„Немамо потребе да се старамо о такозваној либералној мудрости, према којој је демократија либерална или је нема. Мађарска неће постати диктатура само због тога што не прихватамо либералну догму. Либерална демократија не може сама од себе да доведе до снижавања трошкова енергије, реши проблеме оних који су у банкама позајмили новац у страној валути, нити да као циљ наметне пуну запосленост. Значајан бољитак мађарској нацији искључиво су донеле структурне реформе које је Фидес пројектовао, а да при том – ниједном није прешао ‚црвену линију‘. И ништа друго. Објашњење успеха врло је једноставно. Влада на чијем сам челу је Влада – врхунских правника“, истакао је мађарски премијер.

Властимир Вујић, Печат