“Буразерски“ кредити које је “Српска банка” делила шаком и капом под лупом полиције

У ПАКЕТУ са санацијом Српске банке, ако је судити по најавама надлежних, на одговорност ће бити позвани и људи који су ову, некада јаку војну банку, довели на просјачки штап делећи „буразерске“ кредите и признајући за гаранцију по неколико пута исти квадрат пословног простора, па чак и – отровну јаловину.

Да ће се тражити одговорни за проблеме у којима је Српска банка наговестио је министар финансија Душан Вујовић обелодањујући Владин план за санацију речима да ће обавезе према штедишама бити у потпуности испуњене, али да „милости неће бити“ према онима који су банку довели у овакву позицију. То је, практично, за „Новости“ потврдила и Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

– Све што могу да кажем је: градимо систем у коме нико недужан неће бити оштећен, нико одговоран неће бити заштићен – кратко је прокоментарисала Јоргованка Табаковић.

На челу Српске банке тренутно је Весна Јокановић, али је она на ту функцију дошла пре осам месеци, када је банка већ увелико била „начета“ лошим кредитима одобраваним већ познатим бизнисменима – Мирославу Богићевићу и „Фармакому“, Горану Перчевићу и његовим фирмама, Жељку Жунићу и „Беохемији“… До 10. марта ове године, када је Весна Јокановић дошла на место председавајућег Извршног одбора банке, ову функцију је годину дана обављао Златан Перучић, некадашњи први човек „Беобанке“. Пре њега, пак, банком је више година руководио Иван Маричић, који је на место директора Српске дошао из Трезора Министарства финансија. Управо за Маричића, који је сада саветник Мирославу Богићевићу у „Фармакому“, везује се одобравање кредита који данас носе ознаку „проблематични“.

Маричић се није одазивао на телефонски позив, али је претходних дана „Новостима“ потврдио да је, у време када је руководио банком, његова плата била 350.000 динара, док су секторски директори имали око 1.500-1.600 евра.

Према подацима НБС за првих шест месеци ове године, Српска банка је пословала са губитком од 1,178 милијарди динара. У званичним завршним рачунима за 2013. годину, наводи се да је банка предузећима одобрила краткорочних и дуговорчних кредита у вредности изнад 5,6 милијарди динара (што је око 50 милиона евра), уз каматне стопе од 0,87 до 2,2 одсто месечно.

МОЧВАРЕ И ЈАЛОВИНА

ОСИМ њива, пашњака и мочвара, који се у завршном рачуну за Српску банку наводе под ставком „материјалне вредности стечене наплатом потраживања од 4,59 милијарди динара“ налази се и 1.994.662,97 тона јаловине, у Медвеђи, процењене вредности од 2,2 милијарде динара. Јаловина, која је служила као гаранција за одобрење кредита, у власништво банке прешла је у августу 2013. године.

Новости