БУЗДОВАНИ: Посланике не занима контрола извршне власти

Посланици се врло мало баве контролом извршне власти, мада им је то један од најважнијих задатака, а изгледа да нису заинтересовани ни да нешто више науче. Да ли је разлог то што су посланици, пре свега, војници партије и што парламентарац странке која је формирала власт подржавање владе доживљава као своју најважнију обавезу?

А да је контролна улога важна, посланици којима је ово први мандат требало би мало више да науче на семинару који је организовао Факултет политичких наука, али, како се незванично сазнаје, врло мало њих је заинтересовано за учење.

ФПН је организовао једносеместрални курс за иновацију знања „Парламент и демократија”, у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине”, који спроводи Програм Уједињених нација за развој у сарадњи с парламентом и уз донацију Швајцарске агенције за развој и сарадњу.

Професор на ФПН-у Зоран Стојиљковић, који је међу организаторима овог курса, каже за „Политику” да је курс намењен посланицима који су први пут у парламенту, студентима, запосленима у скупштинским стручним службама и људима из агенција и сличних тела. Осмишљен је с намером да парламент ојача свој кредибилитет, и то тако што ће једну од својих најважнијих улога, контролну, појачати.

Стојиљковић каже да је наш изборни систем такав да посланици интересно зависе од партијских врхушки, а не од бирача из своје бирачке јединице и да то јесте проблем. Али, додаје он, и у таквим условима се може учинити нешто. Он објашњава да ће на овом курсу, који је почео 18. фебруара и трајаће до половине априла, бити речи о томе како се може појачати контрола над буџетским средствима, али да ће бити речи и о јавним саслушањима, позивању функционера на „саслушање”… Можда се и не може много урадити, али, каже Стојиљковић, „хајде да радимо на томе”.

Према незваничним информацијама, међутим, посланици и нису баш заинтересовани да нешто науче, за разлику од запослених у скупштинским службама, који су се у великом броју пријавили за учење.

Упитани зашто је то тако, Гордана Чомић (ДС) и Зоран Бабић (СНС), искусни посланици који ће одржати и по једно предавање на овом курсу, кажу да немају објашњење, али обоје истичу да је стицање знања веома важно, мада се баш и не слажу око тога како се остварује контрола извршне власти у парламенту.

Зоран Бабић каже да је законом и пословником дефинисана контролна улога парламента и да се она испољава кроз посланичка питања, заказивање седница с посебном темом… Њему, како каже, смета то што посланици немају контролу над спровођењем закона, а „веома је важно знати какви су ефекти закона које донесемо”. Бабић додаје: „Неки контролну улогу схватају тако што ће се бавити тиме да ли је неки министар данас радио 12 или 15 сати, и то они који се, кад су били на власти, нису усуђивали да позову ресорног министра, а камоли да га контролишу.” Бабић ипак мисли да је овај курс важан – „да отворимо једну полемику у нашем друштву и да на основу ње налазимо решења која ће бити одржива у будућности” – и да се ту могу стећи нова знања.

Гордана Чомић (ДС) каже да је контрола извршне власти веома важна и да зато стално треба учити и усавршавати се. Према њеним речима, проблем нашег друштва су недостатак дијалога, нереформисане политичке партије и недовољна свест о институцијама. Чомићева додаје да посланику, кога је у парламент послала партија, није лако, али да мора да одлучи хоће ли свој посао да ради у складу са Уставом и законом. Она истиче: „Ко год дође на власт, без обзира на то о којој је партији реч, добије излив власти у мозак, а с таквима се не може контролисати систем.” Чомићева понавља да је дијалог најважнији, а „то је процес, то се учи”. Додаје да се од сваког може нешто научити, а то овај курс нуди.

Услови су такви какви су, али Гордана Чомић тврди да се и преко наизглед малих ствари може доћи до контроле извршне власти и наводи пример јавног слушања о ветрозаштитним појасевима у Србији, које су иницирали она и још два опозициона посланика и које је и организовано, захваљујући председнику Одбора за заштиту животне средине Браниславу Блажићу (СНС).

„Ово слушање требало би да доведе до тога да имамо више шума, а до то није лако. Треба да учествују министарства финансија, пољопривреде, заштите животне средине, урбанизма и просторног планирања, локална самоуправа, јавна предузећа, треба да се покрене пола Србије. Кроз оваква слушања ми можемо ствар покренути, а резултат ће бити и мапа ерозије у Србији, и више шума, и заштићени путеви од снежних наноса, и чиста пијаћа вода у Ужицу. Кад хоћете да контролишете власт, добро је кренути од неконфликтних тема. Нико није луд да неће ветрозаштитне појасеве, па ако сви хоћемо, хајде да радимо заједно и да се коначно направи мапа ерозивних места”, истиче Чомићева.

Дакле, имали би посланици шта да науче, а могли би и да нађу начин да контролишу власт, кад би хтели, али, судећи по заинтересованости – баш их је брига за учење.