За конструктивно решење кризе у Украјини потребна је озбиљна финансијска подршка Европске уније, а САД треба да увери Русију да кретање Украјине ка Европи није део коалиције која прети руским интересима, оценио је бивши амерички саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински (86) у интервјуу за Дојче Веле.

Конструктивно решење за Украјину мора да буде засновано на компромису, сматра он, и то решење види у томе да украјинска домаћа и спољна политика треба да постане слична Финској. Украјини треба да се пружи шанса да остане добар сусед Русији али и да прошири везу са Европом, сматра Бжежински.

Према његовој оцени грађански рат заиста прети Украјини али се криза ипак још може решити компромисом уз три услова – да запад има чврст став, да је председник Виктор Јанукович спреман да искрено преговара и да председник Русије Владимир Путин схвати да је у интересу Русије да се ово питање реши компромисом.

“Нисам сигуран да сва ова три услова могу да се испуне и све више изгледа да је Јанукович потпуно непоуздан”, наводи Бзежински.

Он сматра да је неизвесно да ли ће Јанукович остати на својој функцији мада је а почетку кризе могао да се замисли неки аранжман по коме би он остао као председник бар док се ситуација не смири и не организују избори за председника са мањим овлашћењима.

Упитан да ли би Јануковч могао да олакша ситуацију оставком Бзежински каже да би то свакако помогло али да верује да се украјински председник не брине само због функције већ и због богатства које су стекли и он и његов син од када је постао председник.

Бзежински оцењује да деловање Запада за сада није било импресивно, да су споро реаговали на Јануковичеву промену става пре неколико месеци (када је одустао од споразума о приближавању ЕУ и окренуо се Русији) и да је тек у последњих недељу дана Запад показао видљивије ангажовање у тој ситуацији.

Коначно, како је рекао, ако Русија није спремна ово да прихвати она ће бити суочена “вероватно све више непријатељски настројеном, огорченом и можда потпуно експлозивном Украјином”.

Што се тиче санкција он сматра да оне не треба да буду главно оруђе у политици према Украјини, али да би могле да буду неке санкције усмерене према појединцима који су финансијски имали корист од приступа Западу али који имају негативну улогу у Украјини и у Русији.

Бжежински сматра да САД треба индиректно да учествује у преговорима
ЕУ и Украјине, а много директније на билатералној основи треба да разматра то питање са Русима.

“За Русе је од директног интереса стабилан однос са Америком на дуге стазе, који не запада у све већи негативизам хладног рата и то би требало да буде од директног интереса за нас (САД) такодје”, наводи Бжежински.

Он указује да руски председник Владимир Путин треба да схвати да његова подршка Јануковичу дугорочно није у интересу Русије јер ће тиме створити у Украјини рашсирено антируско осећање међу већином Украјинаца.

Изразио је задовољство да су истакнути министри спољних послова ЕУ у Украјини и активно укључени у решавање кризе али је указао да ако ЕУ жели да буде озбиљна мора да да неки новац, што је, по његовом мишљењу, посебно важно да схвати Немачка, као најбогатија чланица Уније.

“Врло је лако говорити о демократији и дугорочној сарадњи али чињеница је да је сада потребан новац да се стабилизује Украјина”, рекао је Бзежински.

“Не може се имати компромис за садашни проблем који је прихватљив и конструктиван и добар за Запад и за Русију без неког озбиљлног финансијског укључења од стране ЕУ. И чињеница је да је Немачка најимућнија и економски најуспешнија чланица ЕУ”, каже Бзежински који је био саветник за националну безбедност за време председника Џимија Картера од 1977 до 1981. а сада предаје на универзитету Џон Хопкинс.

Бета