У утицајном Атлантском савету, у Вашингтону, јуче и данас одржан је скуп под називом „Европа – целовита и слободна“, којим се између осталог обележава 25 година од пада Берлинског зида и 15 година од првог проширења НАТО-а после окончања Хладног рата. На скупу су учествовали многи високи актуелни и бивши званичници Сједињених Држава и европских земаља, као и угледни експерти.

Потпредсједник Сједињених Држава Џозеф Бајден је на конференцији Атлантског савјета поручио да Сједињене Државе морају да буду одлучне у пружању подршке Украјини

„Борба Украјине почиње са горућим изазовом руског кршења њеног суверенитета, територијалног интегритета. Русија је својим акцијама нарушила не само суверенитет Украјине, већ и основни принцип да се европске границе не могу и неће мијењати политичким застрашивањем или војном силом. Морамо да будемо одлучни у наметању цијене за то. Уколико Русија жели да има користи од међународног поретка, онда мора да га поштује и да се придржава правила. У супротном ће се суочити са све већим посљедицама и изолацијом.“

Бајден је такође оштро критиковао корупцију у Украјини. Поручио је и да НАТО и трансатлантски односи никада нису били важнији и заложио се за већи допринос свих чланица алијансе, трговинско партнерство са Европом и њену већу енергетску независност.

“Изазови са којима се суочавамо су стварни. Међутим, можемо успјешно да се суочимо са њима уколико то радимо заједно. Америка је увијек била и биће уз Европу, као што је Европа била уз нас. Могуће је остварити циљ јединствене, слободне И мирне Европе уколико И даље будемо чврсто повезани, уједињени и непоколебљиви.”

Потпредсједник Бајден је најавио да ће предсједник Барак Обама у јуну отпутовати у Европу гдје ће посјетити Пољску, Брисел и Француску. Првог дана конференције у Атлантском савјету, државни секретар Џон Кери такође је оштро критиковао потезе Русије, поручујући јој да остави Украјину на миру.

„Догађаји у Украјини су позив на буђење. Наши европски савезници су протеклих више од 20 година радили са нама на интеграцији Русије у евро-атлантску заједницу. Руске акције у Украјини нам говоре да Путинова Русија данас игра по различитим правилима. Путем окупације Крима и затим дестабилизације источне Украјине, Русија покушава да промијени безбједносну конфигурацију источне и централне Европе.“

Ово је одлучујући тренутак за транстлантску алијансу и урадићемо све што је потребно да је одржимо, нагласио је Кери.

„Кремљу морамо апсолутно јасно да ставимо до знања да је територија НАТО-а неповредива. Бранићемо њен сваки дио. Члан 5 НАТО споразума мора нешто да значи и наши савезници на првим линијама фронта то заслужују.“

Да је украјинска криза кључна за транстлантске односе вјерују и сенатори Џон Мекејн и Кристофер Марфи који су се на панелу о америчкој улози у безбједности Европе заложили за снажнији одговор Вашингтона на ситуацију у Украјини. Сенатор Мекејн сматра да Сједињене Државе морају одмах да почну да раде на повећању европске енергетске независности и да уведу оштрије санкције Моксви. Такође је поново затражио упућивање војне помоћи Украјини.

“Зашто премијер и моји други пријатељи у Украјини кажу да им је потребно одбрамбено оружје? Зато што могу да поразе Русе? Наравно да не. У питању је морал. Да им помогнемо, као што смо помогли Авганистанцима и другим земљама у прошлости. Украјина има такође дугу историју успјешног герилског ратовања и вјерујем да ће се борити ако Путин уђе у источну Украјину. Зашто им онда не бисмо послали одбрамбено оружје како бисмо им помогли да се одбране.”

“Не мислим да би врста оружја које бисмо обезбиједили промијенила баланс у Москви уколико би одлучили да изврше инвазију на исток Украјине. Забринут сам да зато што не можемо да пошаљемо оружје неопходно за побједу у том сукобу да би ово, на крају, била побједа не само над украјинском војском, већ над украјинском и америчком војском заједно што би ослабило нашу позицију у свијету”, навео је сенатор Кристофер Марфи.

Да би се спријечила руска инвазија и директна окупација дјелова Украјине, Сједињене Државе морају да ставе до знања да ће запад подржати дуги, урбани герилски украјински рат за одбрану независности, сматра бивши амерички савјетник за националну безбједност Збигњев Брежински.

“Ако желимо да спријечимо Русе да изврше инвазију, морамо да их убиједимо да ће бити скупа и дуга. А биће скупа и дуга ако се Украјинци боре. Украјинци ће се борити само ако мисле да ће у одређеном тренутку добити помоћ Запада, нарочито када је ријеч о оружју које ће бити потребно за успјешну одбрану. Неће поразити Русе на отвореном, гдје ће ући хиљаде тенкова. Побиједиће их само на један начин: дугим урбаним отпором.”

Брежински је оцијенио да је предсједник Барак Обама повукао паметне потезе када је ријеч о поступном увођењу санкција против руске владајуће елите, али да није успио да објасни америчкој јавности да је подршка Украјинцима кључна за америчке интересе.

„Усуђујем се да кажем да је тренутно значајно већи број Американаца више заинтересован за исход кошаркашког шампионата него за украјинско питање. Да би се ово ријешило на један одговоран и озбиљан начин, предсједник у једном тренутку мора да почне да говори америчком народу какви су улози, јер овдје није само ријеч о односима Русије и Украјине.”

Конференција у Атлантском савјету организована је поводом 25. годишњице пада Берлинског зида, 15. годишњице првог проширења НАТО-а послије Хладног рата, 10. годишњице великог проширења и алијансе и Европске уније, те пет година од последњег пријема чланица у НАТО. У претходна два дана окупила је високе америчке и европске званичнике, међу којима су и потпредсједник црногорске владе и шеф дипломатије Игор Лукшић и министарка одбране Милица Пејановић Ђуришић, те бројне експерте.