СТАНОВНИЦИ чак 100, од укупно 174 општине у Србији, у којима живи око милион људи, немају представника у парламенту!
Сваку трећу столицу заузели су Београђани. У скупштинским клупама нашло се 18 Новосађана, 11 Нишлија, девет Крагујевчана, шест Краљевчана, по пет представника Чачка, Новог Пазара и Јагодине, док сви остали заступљени градови имају мање својих представника.
Око 50 општина успеле су да се изборе само за по једну парламентарну фотељу у законодавном дому. Међу њима су и градови попут Пожаревца, Кикинде, Лознице, Бора, Пријепоља, Ивањице, Аранђеловца, Косјерића, Зајечара, Врања, Трстеника…
ГАЏИНОМ ХАНУ КЛУПЕ ПРЕДАЛЕКО
У САЗИВИМА од 1991. године до ДАНАС чак 97 општина је имало од нула до пет мандата у скупштинским клупама. Само 28 градова имало је више од десет представника у неком од посланичких тимова. Међу 13 општина које никада нису имали посланике су Гаџин Хан, Качаник, Црна Трава, Србица, Пландиште, Ново Брдо, Ћићевац… У сазиву 1991. године у скупштини је било 54 Београђана, десет година касније посланичку карту изборило их је 102, а сада их је 79.
У клупе се нису пласирали представници Крупња, Кладова, Параћина, Неготина, Лебана, Медвеђе, Босилеграда, Житорађе, Ариља, Апатина, Бечеја, Бачке Тополе, Беле Паланке…
Програмски директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић каже, за „Новости“, да је то што многи грађани немају „комшије“ у дому посланика један од озбиљнијих недостатака постојећег изборног система:
– На то указујемо већ годинама и што би се лако могло решити изменама начина на који грађани бирају представнике. Кључ је у увођењу неке врсте персонализованог избора посланика који би истовремено укључивао и географску поделу мандата. Проблем је и у томе што су и странке централизоване и везане за Београд и немају развијену инфраструктуру у унутрашњости, што је опет последица мањкавости изборног система.
Грађани који немају представнике у скупштини тешко могу да дођу до посланика. Јер, укинута је и пракса која је постојала до пре годину дана, када су у градовима у унутрашњости отваране канцеларије у којима су трибуни разговарали са бирачима.
Новости
Карикатура Тошо Борковић
нема везе. важно је да су изабрани подобни британским коњушарима
Nisu Beograđani zauzeli ni jedno mesto,niti ijedan položaj.Svi ti tzv.narodni poslanici,došli su iz Južne Srbije,Bosne i iz ostalih vukojebina.Izdaše svoje krajeve i čak ih se stide(osim kada se napiju pa stave prst u uvo).Takve vukojebe treba najuriti i postaviti stvarne narodne poslanike iz stvarnih krajeva.
Ima tu i dobrih stvari,stedi se na putnim troskovima , dnevnicama postavilo bi se i pitanje kvoruma jer iz unutrasnjosti iz nekih krajeva nemoze da se izadje zbog razorenih puteva od poplava.