Око 24 одсто младих изјаснило се да би улазак Србије у ЕУ за њих био негативан утисак, 47 одсто сматра да би тиме Србија изгубила Косово, 32 одсто да би изгубила суверенитет у одлучивању, а 14 одсто да би се погоршала ситуација у Србији
Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић оценила да је истраживање показало збуњеност младих у поимању света: „Ови млади људи опстају у вероватно најгорем периоду у историји – не путују, немају контакт са вршњацима. Са једне стране желели би да живе у иностранству, а са друге не би желели да Србија уђе у ЕУ. Та збуњеност је веома присутна“
МЛАДИ у Србији у великом проценту не подржавају улазак Србије у Европску унију (ЕУ), велики проценат није довољно информисан, а 79,4 одсто сматра да се ствари у Србији не одвијају у добром смеру, резултати су истраживања представљеног данас на Факултету политичких наука у Београду.
Како је показало истраживање, чак 33 одсто младих не подржава евроинтеграције Србије, 40 одсто подржава, 27 је равнодушно, а показало се да што су испитаници старији, већа је подршка уласку Србије у ЕУ.
Као главни извор информација о ЕУ млади користе медије – и то телевизију, интернет новине и интернет портале.
Свега 7,8 одсто младих је добро информисано о ЕУ, делимично 42,5, а 21,5 има веома мало информација, до 3,9 одсто младих каже да нема никакве информације о томе.
Истраживање је показало и да су за Србију у ЕУ они млади који су више путовали ван граница Србије и који имају пријатеље у ЕУ.
Око 24 одсто младих изјаснило се да би улазак Србије у ЕУ за њих био негативан утисак, 47 одсто сматра да би тиме Србија изгубила Косово, 32 одсто да би изгубила суверенитет у одлучивању, а 14 одсто да би се погоршала ситуација у Србији.
С друге стране, сматрају да би уласком у ЕУ највише би профитирали млади и политичка елита, док би највише изгубили пољопривредници и тајкуни.
Велики проценат младих живео би у ЕУ – 64,9 одсто, а разлози које су навели за то јесу посао, уређеност друштва, боље образовање и упознавање различитих култура.
Истраживачи су направили психолошке профиле евроскептика и еврофанатика – први тип је мушкарац, измеЂу 15 и 18 година из села, који никада није путовао у ЕУ и није образован, док је други тип жена, старости од 19 до 29 година, образована, из града.
Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић рекла је да је истраживање показало збуњеност младих у поимању света.
„Ови млади људи опстају у вероватно најгорем периоду у историји – не путују, немају контакт са вршњацима. Са једне стране желели би да живе у иностранству, а са друге не би желели да Србија уђе у ЕУ. Та збуњеност је веома присутна“, рекла је Мишчевић.
По њеним речима, преовлађују стереотипи и предрасуде који се морају разбијати, а српско друштво је омануло и у информисању младих о томе шта је ЕУ.
„У основним и средњим школама више би требало информисати ученике шта је ЕУ, а мислим да би и Канцеларија ЕУ требало да нам помогне у томе да информишемо наше грађане о значају ЕУ“, рекла је Мишчевић.
Генерални секретар Европског покрета у Србији Маја Бобић рекла је да је резултати истраживања не чуде, као и да су показали да млади имају позитивне асоцијације, али не верују да је то у Србији могуће.
„Сви имају изграђен став, а мало информација о ЕУ. Занимљиво ми је и за коју политичку партију (СНС) сматрају да се највише залаже за евроинтеграције, али то је разумљиво будући да она има највише гласача“, рекла је Бобић.
Истраживање су спровели студенти друге и треће године Факултета политичких наука у целој Србији од 19. до 29. априла, на узорку од 979 испитаника од 15 до 29 година, свих образовних профила.
Млади су испитани и о проблемима у Србији, од којих су издвојили економске – незапосленост, корупцију, сиромаштво, а као главну подршку Србије на међународној сцени означили су Русију.
Истраживање је помогао Европски покрет у Србији.
Бета
