Београд — Када би се закон стриктно поштовао, готово 90 одсто бројила не би смело да се користи у мерењу потрошње струје грађанима.

Прошле године је Дирекција за мере и драгоцене метале, проверавала 585 струјомера, а 524 њих нема важећи државни жиг. Према тој рачуници, само десет одсто уређаја који броје киловате може да буду у употреби.

Иста контрола Дирекције пре две године показала је нешто “боље резултате” – бројила за које се не зна да ли очитавају мање или више киловата од потрошених има 1,8 милиона домова. Свако друго домаћинства, према томе, не добија тачне рачуне. У Националној организацији потрошача тврде да је чак 200.000 грађана затражило да им се провери исправност бројила, јер сумњају да им рачуни не одговарају потрошњи.

У “Електропривреди Србије” уверавају да купци електричне енергије нису оштећени, јер чак и ако бројило није исправно рад механизма се успорава и бројило очитава мању потрошњу. У Дирекцији за мере и драгоцене метале, међутим, кажу да није баш тако, јер неисправни мерачи не могу да очитавају тачну потрошњу струје. Тако се на рачуну може појавити мање, али и више киловата од “изгорелих”.

“Употребом бројила којима је престала важност државног жига, могу бити оштећени и грађани и ЕПС”, каже Луција Дујовић, помоћник директора Дирекције. Према Закону о метрологији, бројило чији је жиг престао да важи, не сме да се употребљава. Дакле, на основу таквог бројила не може се правити обрачун утрошене електричне енергије, јер они не могу давати поуздане резултате мерења. Приликом метролошког надзора током прошле године, иначе, уочено је да су нека бројила последњи пут оверавана 1983.

Београђанин Дарко Шуковић истиче да се осам година борио да докаже да његово бројило није исправно и да увећава потрошњу. Каже да је променио и платио нови мерач, који је потврдио његове сумње:

“Са новим бројачем мени је потрошња два до три пута мања него раније. Суштина свих проблема је да у Србији имамо бројила стара у просеку 20 година, да пола њих није исправно. Продавац на пијаци мора да баждари свој кантар на две године, ако то не уради плаћа казну. За небаждарена бројила нико никада није одговара. Не могу да се договоре коме би дали тај посао, не могу да се усагласе ко ће узети већи део колача. Можда су и увидели да им се овако више исплати. Да су узели само један евро по неисправном бројилу, протеклих пет година “зарада” им је бар стотину милиона евра на 1,8 милиона неисправних бројила”.