ОД јануара следеће године чека нас укидање царина за све индустријске и већину пољопривредних производа из Европске уније. “Бесплатан” улаз многих производа може озбиљно да угрози домаће произвођаче и прерађиваче, а по том сценарију понуду у радњама, са самим тим и на нашим трпезама може да диригује Европа.

Поједини српски производи биће, ипак, царинама заштићени, бар док не постанемо члан европске породице. Остаће царине на поједине врсте меса, поврћа и воћа, млечне прерађевине, кукуруз, пшеницу, брашно, кобасице, тестенине, џемове, воћне сокове, јабуковачу, крушковачу, дуван, шећер и уље.

– У Споразуму постоји заштитна клаузула, која предвиђа привремено подизања царина уколико дође до наглог и прекомерног увоза било ког производа који би могао да угрози домаћу производњу или већ причињава штету – каже за “Новости” Бојана Тодоровић, помоћник министра трговине Србије.
СРПСКИ АГРАР КОНКУРЕНТАН Размена пољопривредних производа између ЕУ и Србије, показује, међутим, да је српски произвођач конкурентан, јер из године у годину остварујемо суфицит са Старим континентом. – И поред тога што је дошло до снижавања царина претходних година Србија Европској унији продаје више пољопривредних производа, него што их купује из ЕУ – додаје Бојана Тодоровић. – Тај суфицит је у 2010. износио 488 милиона евра, у 2011, и 2012. је настављен исти тренд са суфицитом од око 500 милиона евра. У првом полугодишту 2013 долази до смањења суфицита, али пре свега због последица прошлогодишње суше.

– Споразум са ЕУ веома прецизно предвиђа све ситуације, које би могле да утичу на угрожавање домаће производње од прекомерног увоза из ЕУ.

Када је реч о примени СПП са ЕУ, наша привреда и пољопривреда постепено се прилагођавала конкуренцији из Европске уније. Процес либерализације је започет 2009. и према СПП, снижавање царина се одвија фазно у периоду од шест година.

То, међутим, не значи да ће се увозни производи у Србији од јануара 2014. продавати по нижој цени. Смањивање царинских дажбина досад се није осетило у ценовницима, јер у формирању цена у Србији често нема економске логике. Тако су лане намирнице на светском тржишту појефтиниле за седам одсто, док су у Србији у истом периоду повећане за 15,4 одсто. Стручњаци тврде да када су цене у питању у Србији, главни проблем је недостатак “тржишне утакмице”.

– Кључни проблем је што код нас није успостављена конкуренција, слаба је понуда и практично имате монопол – каже за “Новости” економиста Данило Шуковић. – Неколико понуђача контролише ситуацију на тржишту. Захваљујући томе имамо ситуацију да све погодности на тржишту које би дала конкуренција, или укидање неких дажбина, не иду потрошачима у корист. Купци тако остају закинути са високим ценама. Сада потрошња озбиљно пада, али цене не. Код нас су цене “еластичне” само када иду нагоре. То се дешава, рецимо, и са курсом, када он скочи и цене порасту, када ослаби, цене мирују. То је зато што, једноставно, конкуренција није успостављена.