У току је специјална ратна операција „Лоше руковођење“. Да ли премијер Александар Вучић свесно ради против интереса Србије — куди народ, а истовремено скрива 160 биографија државних функционера? Разлог за сумњу је и потписивање „Меморандума о разумевању“ са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), којим су англосаксонски неоколонијалисти добили брисан простор да операцију изведу до краја.
Климатско–инвестициони изазови
Председник Владе Србије Александар Вучић и председник Европске банке за обнову и развој Сума Чакрабарти потписали су „Меморандум о разумевању“ 24. септембра 2015. године у Београду. Ова два потписника повезује Тони Блер — бивши премијер В. Британије а садашњи саветник српског премијера. Чакрабарти је био сарадник Блера за време разарања Ирака и подржавао је инвазију.
Занимљиво је да је Милан Маленовић, публициста Таблоида, пре више од годину дана предвидео овај догађај: „Криминалне активности ЕБРД у Србији, достигле су такве размере, да је питање дана када ће и Влада и све њене институције бити предате на управљање овом финансијском чудовишту.“ (1) Додуше, нова „Стратегија за Србију“ је усвојена 8. априла 2014. од стране борда директора ове банке.
Јавности се предочава да је циљ Меморандума отпочињање заједничке иницијативе за развој инвестиционе климе и приватног сектора, као и промовисање доброг управљања у Србији. И то „помоћ у управљању приватним и државним предузећима у Србији, као и подршка у подизању транспарентности и ефикасности у процесу приватизације али и како да тај процес спроведемо до краја“ изјавио је Вучић (25. 9. 2015).
Они који су стигли „до краја“, тамо куда нас води Премијер, препознали су транснационални капитализам који је против нације и националне државе. Али и против науке, права, васпитања и образовања, породице, вере и традиције.
Народ који је створио јавна предузећа и управљао њима дуже од пола века одједном то не уме да ради? Банка и њени инструктори су ту да комерцијализују и корпоративизују наш начин живота.
Економска, финансијска, медијска и свака друга окупација не остварује се само утицајем, већ непосредно — физичким присуством „саветника“ и „пословних партнера“, па и путем власништва — подсећа нас Владимир Кршљанин, амбасадор СРЈ, књижевник, публициста и председник Покрета за Србију (2)
Банка за обојене револуције (и ширење НАТО-а)
Европска банка за обнову и развој једна је од најмлађих међународних финансијских институција. Основана је 1991. године у Лондону са циљем да промени својинску структуру у земљама које су настале из некадашњег Совјетског блока и Југославије. Конкретно да јавна добра, претвори у приватну својину.
„Основни и најважнији циљ је обликовање друштва онако како то одговара даваоцима новца, најкрупнијим власницима капитала са ове и оне стране Атлантика.“ — указује Игор Милановић у чланку „Банкарска аждаја из Лондона (ЕБРД), опљачкала је, покорила и уништила српску привреду“.(3) Приликом потписивања Меморандума, контролор обликовања српског друштва у делегацији ове банке био је њен главни политички саветник Олег Левитин.
„ЕБРД је власник српских предузећа, српских дугова и господар мрачне српске будућности“ констатује Милановић. Слично је рекао и Председник ЕБРД након потписивања Меморандума, следећим речима: „У овој Банци Србија има један од највећих портфеља.“ И даље: „Ми ћемо помагати Србији да уђе у ЕУ. Иницијативе које смо вечерас потписали су корак у том смеру.“ (24. 9. 2015).
Својим „учешћем у капиталу“ предузећа и банака ЕБРД се у Србији препознаје као инвеститор монополиста са великим штеточинским дејством. Она за потребе својих оснивача и управљача из сенке купује целе стратешки важне привредне гране неке земље. У Србији настоји да овлада финансијским сектором, пољопривредним ресурсима, енергетиком, телекомуникацијама.
Посредно је ЕБРД омогућила продор хрватског и словеначког капитала у српски пољопривредни сектор. Заинтересована је за куповину српског Телекома, Аеродрома „Никола Тесла“ и осигуравајућег друштва „Дунав“, ЕПС–а, Електромреже Србије, Железнице… Ова банка нас притиска и да направимо путни коридор за НАТО трупе како би брже стизале од Албаније, преко Србије до Бугарске и даље.
ЕБРД се противила помоћи државе Србије грађанима опљачканим виртуелним кредитним швајцарцима. Залагала се за ГМО у Србији шире све док се није сударила са преко 150 еколошких организација. Њени инструктори саботирају учешће домаћих произвођача „паметних бројила“ да снабдеју ЕПС. Ради се о послу од 500 милиона евра и отварању 2.000 радних места у Србији. Тај посао ће вероватно бити предат странцима за награду од 80.000 евра кредита. Као инвеститор тј. купац већ постојећег, ЕБРД је заинтересована за ефикасност судова у решавању привредних спорова — што је и предвиђено Меморандумом.
Вучић је приликом потписивања Меморандума изјавио да „Влада ради на приближавању пуној тржишној економији и да ћемо, када те процесе завршимо, бити боља и успешнија земља“. Први део реченице говори делегацији банке да ће им овде и даље бити Елдорадо а други део је намењен слуђивању домаће јавности. Србија од петооктобарског пуча сарађује са ЕБРД па је догурала до државе са преко 620.000 апсолутно сиромашних, највећим индексом беде, корупције и неједнакости у Европи. Шта су нам то радили експерти ЕБРД? Како ће напредовати држава која остаје без свог темеља? Лоше руковођење је проглашено највећим кривцем постојећег срозавања. Дијагноза и лек су дефинисани Меморандумом о разумевању.
„Лоше руковођење“
Најуспешнија операција коју је спровела америчка тајна служба на територији нацистичке Немачке имала је интерни назив „Лоше руковођење“. Циљ је био да се онеспособи немачка ратна привреда изнутра. Постојање корупције је први услов за куповину највиших функција у привреди. Добивши фалсификована лична документа, дипломе о високим квалификацијама, агенти су преузимали директорске положаје у немачким фабрикама. Обучавани су како да упропасте фабрике и успоре производњу. Нерационално трошење новца, лоше планиране набавке, преоптерећење машина до изазивања хаварија, неке су од техника из тог доба. Када би ступио на дужност „лош директор“ би бирао идиоте из предузећа за своје сараднике. Остало је ишло само од себе.
Разграбљена и опустошена српска предузећа су живи доказ да ова „технологија“ није застарела. И Војска Србије је мета. Експлозија војног складишта у Параћину, рушење хеликоптера, затурање 18 акумулатора за МИГ–ове, недавни инцидент у Лучанима само су делић лошег руковођења. Ни остале земље нису поштеђене. Недавно разарање луке у Кини, механичари који забораве да ставе пар завртњева на ракету носач у Русији, неправилно руковођење атомском централом у Јапану, откривање „преварантског“ софтвера за издувне гасове у Фолксвагену непогрешиво маркирају државе које сметају ауторима „лошег руковођења“.
После „лоших руководилаца“ долазе „спасиоци“. Све државе настале од бивше Југославије су уз мање или више отпора „дозволиле“ да им се „помогне“. Српски премијер једини призива спасиоца. И каже како је ЕБРД задовољан током разбијање ЕПС–а и како ће ЕПС због тога добити крајем октобра 200 милиона евра кредита за реструктуирање. Практично ће тај новац протећи кроз ЕПС и отићи комерцијалним банкама које су у сувласништву ЕБРД а које су раније дале скупље кредите ради санирања последица поплава. Уз овај кредит сада иде и услов да 20% ЕПС–а припадне ЕБРД или стратешком партнеру кога она одабере.
Једино је Украјина отишла корак даље. Осим предаје сопствене привреде и судбине на добро руковођење странцима, код истих се и задужује за оружје…
Биће боље, неко виче…
Премијер нам овом приликом обећава и 5.000 нових компанија. Ово личи на мамце које избацују авиони да би заварали смртоносне ИЦ ракете. ЕБРД обећава нове кредите, нове инвеститоре, раст, прогрес. Само да већ једном закорачимо у зону сумрака, да приватизујемо заједничку имовину свих грађана Србије. Оних који нису више међу нама, нашу и оних који тек треба да се роде.
Сасвим другу поруку шаље Душан Рељић, шеф представништва Немачког института за међународну политику и безбедност у Бриселу: „Економска ситуација на Западном Балкану је катастрофална, а изгледи за чланство једва кредибилни“. Тврдње влада Западног Балкана да њихове земље имају изгледе за чланство у ЕУ звуче све испразније. Као отрцане фразе и средство политичког умирења. БДП земаља Западног Балкана (укључујући и Хрватску) 2014. године је и даље био 10% испод нивоа 1989, када је започео распад Југославије.
Председник Николић је скренуо пажњу председника ЕБРД на приватизације „Азотаре“, „Петрохемије“ Панчево… Заџаба. Ови комплекси не могу да рентабилно раде без сигурног снабдевања јефтиним гасом. То може да обезбеди само Русија.
Руски пакет
Премијер Вучић се спрема на пут у Русију, крајем октобра. Посета долази након нових ултиматума Евроуније о одрицању од Косова и Метохије. Реагујући на ултиматуме Премијер је споменуо могућност за „нове платформе, нове људе“. Хоћемо да верујемо да је то истина. Догађаји у Црној Гори показују да Срби, ма где били , верују да постоји алтернатива. Да су спремни да се за њу боре.
Русија је већ одавно спремна на све врсте помоћи Србији, тврди Владимир Кршљанин. (4) Јавност у Србији се охрабрује вестима да је Русија спремна да својим ресурсима спречи, а не само одложи слом српске економије, а амбасадор Конузин такође тврди да је Русија спремна да помогне. (5)
Почетак расплета је близу.
(НАПОМЕНА: Текст је написан 20. 10. 2015.)
——
УПУТНИЦЕ:
(2) „Дошло је време да окончамо англо–америчку окупацију Србије“, Факти, 15. 12. 2014
(4) „Русима је важнија Србија од Сирије“; Восток, 5. 10. 2015)
(5) „ЕУ отима Косово Србији, Русија је спремна да помогне“, Информер, 19. 10. 2015
———-
23. 12. 2015. за ФБР аутор Часлав Кузмановић, приредила Биљана Диковић