Вучић је на принципијелну поруку из ЕУ коју је пренела Маја Коцијанчич – уместо да је, што би било примерено премијеру земље која је кандидат за чланство у ЕУ, УЗМЕ У РАЗМАТРАЊЕ – одреаговао у маниру који је користио и кад је био министар информисања у влади Милошевићевог крвавог режима

Чак је Коцијанчич и Мајклу Давенпорту поручио: „Ако вам лично представљам сметњу јер нећу да будем ваша лутка на повоцу, већ само слуга грађана Србије, јасно ме и недвосмислено о томе обавестите, и не брините, склонићу вам се са пута, а знам да има много оних који чекају да улогу потрчка и послушника истог секунда преузму”

Чудно је да Вучић који тврди да ”неће да буде лутка на повоцу”, а нуди да се повуче с пута ако то јавно затраже они исти којима поручује да неће да им буде лутка на повоцу

Немојмо се заваравати: овако безочну Вучићеву реакцију према целој ЕУ није изазвало ништа друго до спомињање сукоба интереса и других мутних радњи у којима је БИРН ухватио Вучићевог блиског сарадника Николу Петровића.

Вучић је својом свесно первертираном перцепцијом слободе штампе и изражавања,успео да фокус јавности скрене са те чињенице, не презајући да тиме опасно угрози ионако компликоване односе Србије са ЕУ

ЦЕНТАР за евроатлантске студије (ЦЕАС) из Београда издао је саопштење поводом „шокантно непримереног и нетачног одговора премијера Србије Александра Вучића институцијама Европске уније”.

С обзиром на то да је ЦЕАС пупчаном врпцом повезан са НАТО и Европском унијом, а и са америчком спољном политиком, Факти то саопштење преносе у целини:

ПОСЛЕ серије директно упућених увреда, неоснованог криминализовања независних медија, појединаца, опозиције и организација цивилног друштва који се критички односе према дешавањима у Србији, што је њихово уставно право, после две године његовог гласног ћутања о томе када то појединци, организације и медији из његовог окружења чине, не презајући и од говора мржње, животно опасних оптужби изнетих у списку ”30 највећих србомрзаца и издајника међу јавним личностима”, ”плановима за изазивање држвног удара”, дисквалификације активисткиња цивилног друштва које су за ”српску младеж опасније од Милошевићевог плаћеног убице”, арбитрарног уклањања блогова и емисија које му нису по вољи и системског пасивно-агресивног односа према министрима из властите владе, на које они нажалост немају достојанства да реагују, Александар Вучић се јуче на исти начин обратио и институцијама Европске уније.

Наиме, Вучић је у петак изјавио да је Балканска истраживачка мрежа (БИРН) била плаћена да говори против „Ер Србије”, те да су добијали паре од шефа Мисије ЕУ у Србији Мајкла Давенпорта и ЕУ да говоре против Владе. Вучић је не схватајући изгледа, или још горе свесно то чинећи и знајући последице да је увреда активног дипломате увреда целе институције коју он представља, у овом случају ЕУ, потпуно неконтролисано поручио:” Тим лажовима реците да су опет лагали”.

Маја Коцијанчич, портпаролка Европске комисије за политику суседства и преговоре о проширењу, одбацила је јуче као неосноване те тврдње подсећајући: „Европска унија подржава независно и одважно новинарство, као и слободу говора широм Европе и изван ње. Слобода изражавања је основни принцип демократије. У настојањима да подржи слободу говора, ЕУ, између осталих активности, пружа бесповратна финансијска средства независним и невладиним организацијама у целом региону, која додељује на такмичарској основи и у складу са строгим процедурама. Сви корисници овакве помоћи имају пуну уређивачку независност и једини су одговорни за објављени материјал. ЕУ од српских власти очекује да обезбеде окружење које ће подржати слободу изражавања и медија. Критика медија, попут оне коју упућује БИРН, неопходна је како би се осигурала стварна одговорност изабраних влада; владе би требало да заузврат реагују на такву критику на конструктиван и транспарентан начин, а не да је гуше”.

На ову принципијелну поруку Вучић је, уместо примерено премијеру земље која је кандидат за чланство у ЕУ да поруку, коју је у име своје институције а не у своје властито пренела портпаролка, узме у разматрање, у маниру који је користио и кад је био министар информисања у влади Милошевићевог крвавог режима одговорио:

„Веома сам изненађен најновијим тврдњама Маје Коцијанчич и одлучно одбацујем све њене неосноване тврдње… Србија подржава независно и одважно новинарство, као и слободу говора широм Европе и ван ње, и та слобода изражавања је основни принцип демократије. Управо зато, запрепашћен сам чињеницом да Маја Коцијанчич у име ЕУ покушава да ме ућутка, да ми забрани чак и да одговорим на питање новинара… Свестан сам чињенице да сам само обичан председник Владе једне географски мале земље, а да су Коцијанчичева и Девенпорт велики и важни функционери ЕУ… Нисам ни помислио да ће мој мали, обични одговор новинару на конференцији за штампу изазвати такав бес моћних и значајних људи… Питам вас госпођо Коцијанчич и господине Девенпорт, да ли ви то забрањујете председнику Владе Србије да одговара на питања новинара, да ли покушавате да ми забраните да јавности Србије саопштим да оне које плаћате не говоре истину и да ли је слобода свакојаких речи дозвољена вама, а слобода изражавања и истине није дозвољена нама обичним смртницима… На крају, истински верујем у европске вредности, у вредности ЕУ, али не верујем да су лицемерје и лаж, као и прогон оних који слободно мисле и којима не можете да наређујете сваку реч и сваки потез било каква вредност за коју се треба борити… Узгред, ако вам лично представљам сметњу јер нећу да будем ваша лутка на повоцу, већ само слуга грађана Србије, јасно ме и недвосмислено о томе обавестите, и не брините, склонићу вам се са пута, а знам да има много оних који чекају да улогу потрчка и послушника истог секунда преузму.”

Подсећамо да споменути БИРН текст није пренео скоро ни један медиј у Србији, која је по Вучићу бастион слободе говора и новинарства.

После оваквог одговора остаје отворено питање које су то ”вредности ЕУ” у које Вучић верује, јер поштовање слободе говора коју он намерно брка са одговорношћу за јавну реч јавних делатника у јавном простору то свакако није.

Чудно је, такође, да Вучић који тврди да ”неће да буде лутка на повоцу” нуди да се повуче с пута ако то они јавно затраже, истим онима којима поручује да неће да им буде лутка на повоцу.

Вучић се овом изјавом неодговорно понео и према бирачима који су га довели на власт на основу тога што су поверовали да ће их искрено водити ка ЕУ, а не о томе само причати или на томе делати само док то њему доноси корист подршке за опстанак на власти (Бриселски споразум).

Овај безочни одговор је само последњи у низу потеза највиших државних функционера Србије који о курсу Србије све очитије лажу и бираче и међународну заједницу, додатно одвраћајући бираче од европских интеграција системским коришћењем непримерених фраза као што је она о ”уценама Србије које долазе од ЕУ”.

Имајући у виду да је процес европских интеграција добровољан и демократски, да ЕУ никог не присиљава да јој се придружи, већ само логично износи очекивања од кандидата да испуне услове који су добровољно уведени и у самој ЕУ, за такво понашање постоји само једно рационално објашњење.

Државни врх Србије истински не жели да Србија напредује ка ЕУ, знајући шта заиста значе и како би на њихову аутократску власт и путинизацију Србије утицале европске праксе поштовања слободе говора, слободе штампе, недискриминације и другога, што је у ЕУ још увек на срећу предоминантно окружење, без обзира што се те вредности подривају од политичара унутар ЕУ, на које Вучић очито жели да се угледа.

Додатно, они су итекако свесни да приближавање ЕУ значи и: мање варања у јавним набавкама, намештеним тендерима и државним погодбама; отежану пљачку јавних добара партизацијом јавних предузећа и злоупотребу система безбедности у циљу обрачуна са политичким и економским конкурентима; истинске а не лажне мере у обрачуну са корупцијом и монополима, свему на чему у ствари почива огромна моћ Вучића и његовог окружења.

Немојмо се заваравати, овако безочну Вучићеву реакцију према целој ЕУ није изазвало ништа друго до спомињање сукоба интереса и других мутних радњи у којима је БИРН ухватио Вучићевог блиског сарадника Николу Петровића.

Нажалост по све нас, Милошевићев министар информисања се ругањем вредности слободе изражавања и извртањем њених основних премиса у циљу одбране страначких и личних финансијских интереса послужио у тренутку кад се скоро цео свет налази у шоку због убиства новинара, који су заиста знали шта је слобода изражавања и за њу се бескомпромисно борили, и смрти полицајаца и грађана Француске.

Време је, чини се, и за локални друштвени тренд #JaNisamVučić .

(саопштење београдског Центра за евроатлантске студије)

Факти