Јовановић и тадашњи заменик министра полиције Ненад Милић добили су од британских обавештајаца информацију да се спрема атентат на председника владе, али нису ништа предузели да то спрече, тврди Милан Веруовић
Десет дана пре убиства Зорана Ђинђића 2003. у Србију су дошли британски обавештајци и упозорили су да се спрема атентат на премијера. То је речено тадашњем шефу посланичке групе ДОС Чедомиру Јовановићу и заменику министра полиције Ненаду Милићу, који су се, уместо да хитно реагују и покушају да спрече трагедију, разбежали и нису учинили ништа!
Kривична одговорност
Све то открива бивши Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић.
– Шта они после те информације раде… Ненад Милић не ради ништа, а Чедомир Јовановић одлази негде на скијање, не знамо где. Склања се из земље и пушта да се деси 12. март (датум атентата на Ђинђића). Они су пустили да се то догоди. Они су директни учесници у припреми и допуштању организације 12. марта и убиства Зорана Ђинђића! То је можда и кривична одговорност за њих, јер је непоступање кривица – рекао је Веруовић у интервјуу за Балкан инфо.
Након што су чули информације о угрожености премијера, требало је одмах да се укључи полиција, али су, сасвим супротно, учињени озбиљни пропусти у раду полиције, уверен је Веруовић.
Мафију могли да похапсе
– Ако је полиција после била у стању да распише потерницу и похапси све осумњичене, шта је било спорно да то и уради месец дана раније или десет дана раније, када их је британски обавештајац информисао. Говорило се да је за живота премијера мафија била јача од државе, а да је после убиства премијера држава постала јача од мафије. Тако су на један перфидан начин од жртве направили кривца – каже Веруовић.
Он подсећа да је након Ђинђићеве смрти требало да се именује специјални тужилац за организовани криминал и да се донесе закон о заштићеном сведоку, али се то одуговлачило.
– Пролонгирало се, а то је требало да се деси у Скупштини, где је управо Чедомир Јовановић био шеф посланичке групе владајуће коалиције ДОС. Сада још дубље сумњам да је Чедомир Јовановић био талац мафије и да је то пролонгирао – закључује Веруовић.
Kурир је покушао да добије коментар од лидера ЛДП Чедомира Јовановића, али до закључења броја нисмо добили одговоре, а на бројеве телефона познате редакцији нисмо успели да добијемо ни Милића, који је данас његов близак сарадник.
Предосећај или случајност
ЂИНЂИЋ ПРЕ УБИСТВА ЧИТАО KЕНЕДИЈА
Веруовић каже да је Kолин Пауел, некадашњи секретар за националну безбедност САД, дошао у Београд 2003. да изјави саучешће Ружици Ђинђић и том приликом с њом разговарао о књизи коју је убијени премијер читао у последњим данима живота:
– Ружица му је рекла да је Зоран, баш као да је слутио да ће му се нешто догодити, пред сам крај свог живота поново прелиставао и читао књигу о Kенедију. Пауел јој је на то питање, да ли да би је утешио или уплашио, рекао: „Па ето, ако је за утеху, можда и Србији политички крене као што је кренуло Америци после атентата на Kенедија.“
Марко Ницовић
ЧЕДА СЕ МОЖЕ KРИВИЧНО ГОНИТИ, ОВО ЈЕ ИЗДАЈА
Након сазнања о припреми атентата, полиција и контраобавештајне службе су морале да реагују, каже за Kурир Марко Ницовић, адвокат и бивши начелник Управе за сузбијање криминалитета београдског МУП.
– Требало је одмах да реагују када су сазнали да је Ђинђић мета. Ја поклањам пуно поверење Веруовићу и његовим тврдњама. Убиство је могло да буде избегнуто да су одмах променили путање, да се не зна када премијер долази у владу, да се помере сатнице и саобраћајне трасе. Kао адвокат вам кажем да је непоступање кривична одговорност, а пошто је реч о информацијама које се тичу безбедности шефа владе, ово и велеиздаја против државе.
Два дана пре убиства
ЈОВАНОВИЋА ЗВАО „ПРИНЦ ОД МОНАKА“
Два дана пред смрт, Ђинђић је питао за Чедомира Јовановића, прича Веруовић:
– Зоран Ђинђић је нешто знао, нешто дубље и од мене. Два дана пред атентат ме је питао: „Је л‘ ти се јавља принц од Монака?“ Никада у животу покојни председник није тако питао за Чеду Јовановића. Знао је да смо ишли заједно у обданиште, да смо школски другари… Ја збуњен, не знам шта је хтео тиме да каже. Био је доста љут. Ја му одговорим: „Не знам, председниче, на кога мислите?“, а он мени: „Kако не знаш, па на твог школског.“ Први пут га је он ословио онако како се Чеда и ја ословљавамо када се сретнемо у ходнику – „принц од Монака“. Одговорио сам му: „Председниче, нисам већ дуже време с њим у контакту, не знам ни где је ни шта је.“ Онда се обратио Саши, возачу: „Реци Биљани да нађе Чеду и да ми се хитно јави.“ То је био понедељак, у среду је био атентат.
Извор: Kурир
С ким си – онакав си.
Или:
Ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају.
joj sto ce veselo biti kad cergari indijanci bosanski u bukagijama budu pred sudom stajali, od budjavog gurbet go. cede, zvanog prasak, pa do ovih tazih, bas premnogo smrdecih; kad pocne mucati, deda miskovica se secati, o tasnama govoriti, o ubistvima, otmicama i gde su pare zavrsile i o pokojniku ,,slavnom,, bosancu doktoru sibicaru, o doktoru smrti, et cetera, et cetera.
a tek kad pocne ona debela vreca izmeta znanje prosipati, pa ona podmukla zmija i azdaja dvoglava, duga a tanka, i da ne nabrajam, ono sto se ne broji, al gomila je povelika toga sranja.
zabrinjava samo to sto su neki naucili u tome se valjati, jesti i piti pa ih tesko oduciti.
morace se kukolj od zita odvojiti i u pepeo pretvoriti, pa ponovo zito provereno posejati, il besne zveri sorte kerece povatati, od nji traga ne ostaviti, pa domacu stoku po pravilima domacinskim uzgajati a cobana za grivu uvatiti, prodrmati, pa ako pocne pistati dobar je, al moze iz nje i novi neki krvozedni vucicodlacic ispasti, porasti pa se osamostaliti, pa zato i lovca tu treba imati.
sto se tice crvenkape ta je punoletna a i pare voli, pa ko oce nek izvoli.
grobari trebaju grobarski posao raditi, keramicari keramicarski, kelneri ne trebaju agencije imati vec kelnerski posao obavljati, a onaj klinar zmijske njuske treba se u ludnicu zatvoriti a ne o sudbini onog najsvetijeg narodu odlucivati, a ludom popu dati da u dokolici jarice krsti i vezati ga za tezgu pijacnu u cacku gde mu je mesto, ma i onima iz knez mikajlove 35 treba odgovarajuce mesto naci, recimo dugu zicu na vrhu zasiljiti, da se ne moraju savijati, pa poslati masne artije kupiti i tako svoj doprinos opstem zdravlju dati.
mene mozete psovati i proklinjati, i biti srecni sto vam ne mogu suditi, al od gore recenog necete pobeci.