Финансијски подстицаји за мале хидроелектране на Западном Балкану штете по животну средину, а користи од субвенција имају богати пословни људи који су блиски властима, открила је нова студија коју је објавио CEE Bankwatch Network .
Kако се додаје у саопштењу, допринос производњи електречне енергије је скроман.
Број хидроелектрана испод 10 мегавата у земљама Западног Балкана се између 2009. и 2018. године учетворостручио, са 108 на најмање 488.
У Србији је 2018. године готово половина подстицаја намењених обновљивим изворима енергије ишла малим хидроелектранама – нешто мање од 25 милиона ЕУР – док је 116 електрана произвело тек 0,8 одсто од укупно произведене електричне енергије.
„Kрајње је време да се у Србији окончају субвенције за мале хидроелектране. Влада би морала да укине подстицаје за зреле технологије као што је хидроенергија. Подршка је потребна само технологијама које се још увек развијају и за које се очекује да ће трошкови даље да падају, попут енергије сунца и ветра“, истакао је координатор за хидроенергију из CEE Bankwatch Network Игор Вејновић.
Поред малих хидроелектрана (МХЕ), Србија и даље пружа значајне директне субвенције за производњу угља, односно 287,10 милиона евра у периоду између 2015–2017. године.
„Имајући у виду да је Србија у својој производњи струје зависна од угља, морају се пажљиво одредити правила за подстицање развоја обновљивих извора енергије како би се избегао отпор јавности и успоравање енергетске транзиције. Потребан је ефикасан и транспарентан систем субвенционисања“, казао је Звездан Kалмар из Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕKОР).
Експанзија малих хидроелектрана је изазвала отпор јавности широм региона, јер су реке и потоци, које се често налазе у еколошки вредним и заштићеним областима, преусмерене у цеви, остављајући корита река често сасвим сувим.
„Субвенције за мале хидроелектране доприносе уништавања природе и подстичу друштвене тензије без стварања значајне количине енергије. Чињеница је да су се земље Западног Балкана обавезале да ће примењивати правила о субвенцијама Европске уније потписивањем Уговора о Енергетској заједници и Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Позивамо владу да се придржава ових правила“, истакла је Петра Ремета из WWФ Адриа.
Поред тога што изазивају штету, субвенције за мале хидроелектране су изгубиле кредибилитет будући да од њих профитирају добро повезани пословни људи.
„У Србији су компаније повезане са Николом Петровићем, кумом председника Александра Вучића, међу главним корисницима подршке. У региону Босилеграда, на руководећем месту у привредном друштву које је корисник субвенција, био је осуђени члан Шарићеве групе“, наводи се у саопштењу.
Бета
