Да је слика просечног радника у Србији данас таква да његова права важе само на папиру сматра и професор ФПН Зоран Стојиљковић.

Он је, гостујући у Кажипрсту Б92, рекао да смо ми пета земља по раширености страха од губитка посла. Према његовим речима, проблем је што када неко изађе из пословног круга, излази и социјалног, што му онда живот претвара у вечиту трку ка дну.

“Не знам шта је радикално данас у томе да тражите право на достојанствен рад?.То се односи на то да радите у безбедносним условима, да ваш рад није илегалан и да сте за њега плаћени колико-толико у континуитету“, рекао је он.

Стојиљковић каже да нигде у свету не цветају руже радницима и синдикатима. Каже да се десила нека промена пре тридесетак година, тако да синдикати играју на националним пољанама, а капитал на међународном тржишту и ту долази до сукоба.

“Страни капитал ужива заштиту влада. Доведене се у ситуацију да вам је 80 одсто у власништву странаца ,који се не интересују за социјални дијалог“, каже професор и наводи пример Јуре, где је компанија добила 10.000 евра по раднику, а да је касније те исте раднике, како се ових дана жале – малтретирала.

Додаје и да се у Србији радници задовољавају платом од 20.000 динара, што нас квалификује као јефтину радну снагу

“Чега се норлмалан човек стиди, наши тајкуни се поносе“, рекао је он.