Власт у Србији извела је тихи државни удар. Нигде у Европи не постоји случај да се власт овако константно противуставно понаша и да истовремено блокира рад Уставног суда. То чак и признаје председник Томислав Николић када каже да је “замолио председника Уставног суда да се суд не изјашњава о бриселским споразумима”, каже Душко Челић, члан правног дела српског тим у бечким преговорима.
Магистар правних наука родом из Приштине из које је прогнан јуна 1999, године, подвлачи да је лаж да Срби јужно од Ибра подржавају или да ишта добијају бриселским споразумом. Напротив, они губе све преостале институције Републике Србије, одлучан је Челић.
Тврдите да је власт блокирала Уставни суд?
– Уставни суд је застао са оценом уставности свих бриселских споразума од оних из 2011. до данас јер је Министарство правде затражило да се застане са поступком док се не донесе неки закон о суштинској аутономији Косова и Метохије. Прво, министарство није доносилац тих аката те нема овлашћење да од Уставног суда тражи да застане са оценом њихове уставности; друго, самим упућивањем тог захтева имплицитно је прихватило да је, како каже конкретна законска одредба ”уочило неуставност” тих аката; треће, председник државе је признао да је директно утицао на Уставни суд. Лаички речено – власт је извршила тихи државни удар. Устав значи да се власт ”уставља” – оганичава од сваке самовоље, а наша власт га багателише већ годину дана.
С обзиром да је судство независно, да ли Уставни суд сме тако да се понаша?
– Уставни суд не би смео да подлегне утицају, али невоља је да судије у том суду изгледа нису људи од интегритета. Видите да је и министарство правде, и скупштиниски одбор за правосуђе и Председник и ко зна ко још и на који начин утицао да те судије спавају годину дана у време када морају бдију над уставношћу аката власти.
Јел то значи да власт излази из демократских оквира?
– Ако имамо уз све наведно и блокаду медија, где до јавности ретко и тешко може да допре другачије мишљење, онда је то склапање мозаика који се може назвати недемократским и апсолутистичким владањем.
Ако кажете власт блокира оне који једино могу да оцењују њен рад, где је ту крај?
– У овом часу, с обзиром да је рад Уставног суда блокиран, не може нико сем народа да заузда власт. Власт данас маше наводно спорним легитимитетом представника косовских Срба, односно општина са севера КиМ, али бојим се да је тај легитимитет спорнији када је реч о државном вођству. Они на овој пракси и реторици нису добили изборе. Напротив, обећавали су да ће поништити све противуставне споразуме и да ће се борити за очување територијалног интегритета Србије и њених институција на Косову и Метохији, што је уосталом и њихова уставна обавеза.
Шта то све у пракси значи?
– Да ће на пример, Приштина одређивати мрежу основних и средњих школа, колико ће бити одељења у српским ”енкалавама”, па ће их, ако пожели, укидати арбитрарно. Сигурно неће имати разумевања као држава Србија која има сва оснивачка права, а која овим споразумом та права даје Хашиму Тачију. Искуство Срба са тим иснтитуцијама је јако лоше још из времена Југославије. Верујте, да је овим споразумом у погледу овлашћења издејствована Репубика Српска, питање је да ли би то био довољан гарант Србима да опстану у непријатељском окружењу. Република Српска има унутрашњи капацитет једне државе, без међународних капацитета, а ова такозвана Заједница српских општина нема ниједну изворну надлежност, односно она не може нити једну област да уређује самостално. Она ће имати само пренете надлежности и то од стране Приштине, која може да како им је пренела, те надлежности ограничи и одузме.
Испада да власт у Београду неће да ускрати финансирање српских институција, него тражи да Срби сами пређу на косовски буџет?
– То је много конфорније и боље за власт, да разним претњама и уценама натера народ на КиМ да сами спроводе укидање српских институција на КиМ јер тако Београд пребацује одговорност за свој бриселски потпис на Србе на Космету. Такође, власт је свесна да укидање српских институција и на сверу и југу подразумева доношење више десетина закона у Скупштини Србије и на стотине подзаконских аката са којима би на видело испливала суштина свега. А сви ти акти би били подложни оцени уставности. Власт жели да избегне тај. То је као да сте донели смртну пресуду некоме, па му рекли имаш избор – или да сам извршиш самоубиство или да те ја убијем.
Власт каже да никада неће призанти независност.
– И у овом случају су једно речи а друго дела, тачка 14. јасно каже да једна страна неће ометати другу у европским интеграцијама, нити подстрекавати треће да то чине. Шта то значи? Јел ЕУ риболовачко удружење? То је заједница држава а то значи да ће Косово тамо ући не ка о утономна покрајина у саставу Србије, већ као држава. Ако се ја обавежем да нећу тебе ометати да постанеш члан асоцијације држава, на шта сам ја пристао? Како ћете бранити приступ да нећете дозволити улазак Косова у Уједињене нације, ако сте пристали да не ометате улазак у ЕУ? Где је ту принцип? Зашто би очекивали од Шпаније или Грчке или Румуније да буду принципијелнији од вас или већи Срби од вас, када је у овом часу отворен пут да Косово ”дише” као држава у ЕУ интеграцијама ?
Вучић да тражи опрост од народа
Како коментаришете савет власти Србима да се интегришу у институције, да онда да буду “реметилачки фактор”?
– Лицемерије! Спска заједница је десеткована на Косову, и ма како била организована и хомогена, најпре је демографски слабашна да би се одупрла Албанцима. Она нема ту врсту политичке снаге. Зато очекујем од господина Александра Вучића да одлазећи на КиМ тражи опрост од тог народа. Очекујем да предочи суштину споразума крајње објектива и да тражи опрост јер је тај народ жртвован зарад европских интеграција. Поштеније је рећи истину.Југ губи падом севера
Југ губи падом севера
Верујете и да Срби јужно од Ибра губе све бриселским споразумом?
Они тамо нису опстали због делимичног спровођења Ахтисаријевог плана како јавно тврди премијер Дачић, већ захваљујући преосталим српским институцијама: школама, домовима здравља, болницама систему социјалних давања и заштите, који овим споразумом прелазе у руке Приштине. Срби јужно од Ибра губе и непосрдно и посредно, са “падом” севера, односно са реинтеграцијом у правни систем тзв. републике Косово.
Вести
фото: Андреј Чукић
