Врба стара 250 година, омиљено је место за окупљање преосталих шесторо становника села Студена код Босанске Дубице. У шупљини дебла има места за сваког од њих.

За време Другог светског рата, када би у село Студена дошли непријатељски војници, мештани би се нагурали у врбу и тамо ћутали, пише “24 сата хр”. “Видели смо их кроз мали отвор на дрвету, а они се на сву срећу нису досетили да завире у врбу. Тако смо остајали живи”, каже 92-годишња Миља Солдат.

Најстарија становница Студене у околини Босанске Дубице с носталгијом говори о сеоској атракцији, врби старој 250 година.

“Удала сам се пре више од 70 година. Врба је и тада била овде, али не овако велика. Били су то лепи дани. У селу је живело педесетак људи. Било је пуно деце. Сви смо се окупљали око врбе, испод чијег корена извире један од потока у Студени”, говори Миља.

О врби прича као о заштитници, јер је управо стабло у Другом светском рату њену породицу чувало од непријатеља. Тајну о склоништу нису никоме открили све до краја рата, али захвалност је остала па врбу и данас чувају, мазе и пазе. Ипак, много тога се и променило.

Данас је у селу остало само шесторо становника. Просек година је већи од 80. Млади су отишли и тек ретко наврате да обиђу своје рођаке, који зависе од њихове помоћи. По који мештанин преживљава од узгоја оваца, ситуација је тешка, али смех увек помаже.

Често се шале на рачун врбе. Наиме, птице су у крошњу донеле дрен, који је ту и никао. Мештани су одмах преобликовали изреку “кад на врби роди грожђе” у “кад на врби роди дрен”. За то, кажу, имају доказ. Смеју се док се окупљају око врбе, или се често шест Студеничана без проблема смести у шупљину дебла.