Незадовољни потрошачи нафтних деривата у Србији најављују протесте за 8. јун због значајног раста цена горива у последњих месец дана. Бензин је у просеку поскупео за 4,8, а дизел за 6,2 одсто, што осиромашеним српским потрошачима представља неочекивани додатни трошак пред летње годишње одморе.
Раст цена се званично објашњава поскупљењем сирове нафте на светском тржишту, али и великим акцизама које је држава прописала не би ли напунила државну касу. И по том критеријуму Србија је у врху земаља у региону.
Цене горива | ||
Земља | Безоловни | Дизел |
Холандија | 1,57 | 1,23 |
Данска | 1,49 | 1,26 |
Италија | 1,48 | 1,32 |
Француска | 1,30 | 1,12 |
Немачка | 1,39 | 1,10 |
Аустрија | 1,08 | 0.99 |
Белгија | 1,32 | 1,22 |
СРБИЈА | 1.30 | 1,38 |
Када се овдашњим нафтним компанијама упуте примедбе да грађанима продају скупо гориво, поготову у поређењу са земљама у региону, они одговорност пребаце на државу.
Анализа Удружења нафтних компанија Србије показује да државна захватања у цени бензина износе чак 55,2 одсто! Преведено у динаре, то значи да у цени литра бензина од 149,4 држави одлази 82,44 динара.
На другој страни, притиснути растом набавних цена сирове нафте, бензина и дизела, произвођачи и увозници деривата нафте, подижу и велепродајну и малопродајну цену.
Александар Антић, министар енергетике, оставља могућност да би Влада Србије могла да посегне за неким мерама, али не прецизира којим.
– Пратићемо како ће се те цене у наредном периоду развијати с надом да ће доћи до пада цене сирове нафте и цене деривата. Уколико до тога не дође ми ћемо на нивоу Владе видети које мере имамо на располагању, при чему морамо да имамо на уму да имамо тржишно формулисање тих цена и да тржиште диктира саме услове – казао је Антић за ТВ Прва.
У поређењу са земљама региона по цени бензина, Србија је на средини листе, али је по цени евродизела у самом је врху. Та горива су скупља само у Албанији и Грчкој због чега је једно време међу српским возачима био актуелан одлазак у БиХ и Македонију по гориво. Сада тај тренд није више тако присутан јер су и код ова два суседа власти повећале намете.
На скупо српско гориво утичу не само високе акцизе, већ и висока накнада за формирање обавезних резерви која је прошле године била десет пута већа него што је, на пример, у суседној Македонији.
– Основни разлог зашто се Србија, када су у питању цене дизела и течног нафтног гаса, налази на том месту, је државно захватање – тврдио је Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Добра страна могла би да буде мање возила на улици, па самим тим и мање загађења и саобраћајних гужви, али се грађани плаше да ће поскупљење горива повући за собом и раст цена на мало, јер сви производи из просечне потрошачке корпе у себи садрже и значајну ставку трошкова превоза.
Привремено смањење акциза
Закон о акцизама омогућава Влади Србије да без промене закона смањи овај намет до 20 одсто и да их након престанка поремећаја врати на прописан ниво. То је последњи пут учињено пре шест година, а сада су се у Влади дали у рачуницу колико би то збирно могло да умањи приходе у државну касу, коју ионако од следеће године чека мањи прилив по основу повећања раније умањених пензија.
Каснимо за берзама
Грађани су незадовољни и зато што када цена нафте пада, као што је било у првој половини прошле године, на српским пумпама није било појефтињења горива!
– Реакција тржишта је спора када је реч о смањењу цене нафте зато што имамо задршку неких месец до месец и по дана калкулације са ценама на берзи – објаснио је Љубинко Савић из Одбора за енергетику Привредне коморе Србије.
Ј. Арсеновић – Вести