Цена електричне енергије на тржиштима у континенталној Европи данас је први пут прешла 600 евра по мегават-сату, изјавио је директор Српске берзе струје Милош Младеновић, наводећи да на то највише утичу изузетно висока цена гаса и лоша хидролошка ситуација на читавом континенту.
„Референтну цену на тржишту одређује цена најскупље производње, а тренутно су то гасне електране. Чули смо да цена гаса такође скаче и тренутно износи око 250 евра по мегават-сату, што се пресликава на производњу струје из гасних електрана у виду цене више од 500 евра по мегават-сату“, рекао је Младеновић за Танјуг.
Младеновић је напоменуо како цену струје одређује и висина угљеничне таксе која је, због поновног активирања термоелектрана у Европи, повећана на 90 евра по мегават-сату, са претходних 70 евра.
Нагласио је да је добро што је Србија део паневропског тржишта електричне енергије, па нам је она доступна, напоменувши да је најскупља енергија она које нема.
Младеновић је рекао да су у нашем региону традиционални продавци електричне енергије Бугарска и Румунија, које имају нуклеарне и термо капацитете.
На питање да ли се могу остварити прогнозе да цена струје на фјучерс тржиштима достигне висину од 1.000 евра по мегават-сату, Младеновић је одговорио да би то могло да се деси због проблема са нуклеаркама у Француској.
„Проблеми са нуклеарним електранама заиста утичу на оволики ниво цена у остатку Европе, тако да за последњи квартал ове и први квартал наредне године за наш регион имамо прогнозе на око 650 евра, а за 2023. годину на нивоу од око 580 евра. У Француској иде и до нивоа од 1.000 евра, због померања ремонта нуклеарних електрана и потенцијалних несташица повезаних са тим“, објаснио је Младеновић.
О томе како би таква кретања на тржишту могла да утичу на цену за крајње потрошаче у Србији, он је одговорио да то зависи од државе.
„Цена за крајње купце је тренутно субвенционисана од државе и код нас и у региону, јер је јасно да по овим тржишним ценама струја не би могла да буде приступачна потрошачима, тако да на цену струје за становништво и привреду утиче политика државе и производног портфеља произвођача, односно колико су они спремни да из сопствене производње покрију потребе купаца за електричном енергијом“, казао је Младеновић.
