Надлежни у Србији разматрају могућност да ЕПС-у у јулу или августу дозволе да подигне цену струје за домаћинства за 30, а привреди за 70 одсто, сазнаје Демостат у изворима блиским Влади Србије.
Цена електричне енергије у Србији за домаћинства се коригује тако што ЕПС упути захтев Агенцији за енергетику Србије (АЕРС) подносећи трошковник којим га правда. АЕРС је та која процењује да ли је захтев ЕПС оправдан или не и у зависности од тога га и одобрава. С обзиром на то да је ЕПС у власништву државе, републичка Влада има пресудан утицај на то са каквим ће захтевом ЕПС изаћи пред Агенцију за енергетику.
У случају да надлежни усвоје одлуку да струја у Србији за домаћинства поскупи за 30 одсто, то би представљало енормни удар на животни стандард и кућни буџет грађана. Наиме, последњи пут струја је за домаћинства поскупела 1. фебруара прошле године, и то за 3,4 одсто. Агенција за енергетику Србије је тада усвојила захтев ЕПС за корекцију цене електричне енергије и њен актуелни износ је 7,8 динара по киловат сату. На тај начин просечни рачуни за струју су увећани за 122 динара, односно износе око 3.700 динара на месечном нивоу.
Иако је Агенција за енергетику нагласила да је и након те корекције цене електричне енергије она и даље нижа од цена у земљама региона и Европе, стручна јавност је тада оценила да је реч о новом намету за ионако већ осиромашене грађане, као и да је поскупљење струје у току епидемије коронавируса некоректан и неоправдан потез.
С обзиром на то да је поскупљење од 3,4 одсто изазвало негативну реакцију не само индивидуалних потрошача, већ и стручне јавности, сасвим је јасно да би одлука надлежних да струја поскупи за чак 30 одсто за домаћинства изазвала велико незадовљство и гнев у јавности, оцењује Демостат.
Наиме, ако би се то остварило, рачуни индивидуалних потрошача би се увећали за око 1.100 динара. Тако енормно поскупљење посебно би тешко поднели они који своје станове загревају на струју, а таквих у Србији није мало. Многи од њих су на то принуђени због лоше материјалне ситуације, а грејање на струју је још увек један од најјефтинијих начина да се загреје дом.
Што се тиче привреде, такође нема сумње да би и њена реакција на поскупљење од 70 одсто била у потпуности негативна. Крајем прошле године због енергетске кризе цене струје на иностраним берзама су нагло расле и достизале астрономске цифре због чега се ЕПС одлучио да подигне цену електричне енергије за привреду у нашој земљи. То је правдано тиме да иако произвођач струје, ЕПС је истовремено принуђен и да је увози и плаћа по високим ценама на страним берзама.
У причу се накнадно умешала и Влада Србије која је усвојила закључак којим се препоручује да ЕПС купцима струје на комерцијалном тржишту, уговоре о снабдевању струјом закључује по јединственој цени од 75 евра по мегават сату без пореза на додату вредност у периоду од 1. јануара до 30.јуна текуће године.
Представници привреде су пак оценили да је и таква цена, ограничена од стране Владе, такође поскупљење у износу од око 50 одсто. Привредници су истакли да је то за њих потпуно неиздржљиво те да ће због тога морати да повећају цену својих производа како би опстали на тржишту. У међувремену смо се заиста и суочили са скоком цена бројних производа, нарочито након војне интервенције Русије у Украјини 24. фебруара.
