Прекомерно снабдевање и пад потрошње, као и глобална рецесија која прети већини земаља света произвешће тржишни шок с драстичним падом цена хране, закључак је заједничког извештаја Организације за економску сурадњу и развој (ОЕЦД) и агенције Уједињених народа за храну.
Такође, утврђено је и да ће током следећих 10 година раст понуде надмашити раст потражње, узрокујући да реалне цене већине робе остану на истом или чак испод свог нивоа, преноси портал Сеебиз.
“Борба против глобалне пандемије ковид 19 узрокује невиђене несигурности у ланцима снабдевања храном, с потенцијалним уским грлима на тржишту рада, индустрији, пољопривредној производњи, преради хране, промету и логистици, као и променама потражње за храном и услугама прехране”, истиче главни секретар ОЕЦД-а Ангел Гуриа.
Растућа светска популација и даље је главни покретач раста потражње, иако се њени трендови разликују у појединим земљама. Процењује се да ће просечна доступност хране по глави становника до 2029. досећи око 3.000 калорија и 85 грама протеина дневно.
“Очекује се да ће потрошачи у земљама са средњим дохотком употребити додатни приход како би своју прехрану с основних производа пребацили на ону с већом вредности, односно здравијом и више еколошки произведеном. С друге стране, у земљама с високим дохотком повећаће се забринутост за околину и све више њих ће уместо животињских протеина изабрати алтернативе”, тврде из ОЕЦД-а, пише Агроклуб.
У извештају наводе и да ће отворена и транспарентна међународна тржишта постати све важнија за сигурност хране, посебно у земљама које много увозе.
“Искуство је показало да трговинска ограничења нису рецепт за сигурност хране. Потребна нам је боља политика, више иновација, повећане инвестиције и већа интеграција како би изградили динамичну, продуктивну и отпорну пољопривреду и прехрамбени сектор”, напоменуо је директор ФАО, QУ Донгyу.
Очекује се и да ће светска производња житарица порасти за око 85 одсто у следећих десет година, а као главни разлог наводе већа улагања у технологију производње и боље праксе узгоја.
Такође, извештај процењује и да ће се до 2024. године производња домаћих животиња повећати за 14 одсто због побољшања у исхрани и екстензивном начину узгоја. У додатном извештају наглашавају и трајну потребу за улагањем у изградњу инфраструктуре.
Под претпоставком наставка тренутних политика и технологија, предвиђа се да ће емисија стаклених гасова у пољопривреди расти за 0,5 одсто годишње, што указује на смањење интензитета угљен диоксида у пољопривреди. Стока ће чинити 80 одсто овог глобалног повећања.
“Поред ковид 19, тренутни изазови укључују инвазију скакавца у источној Африци и Азији, континуирано ширење афричке свињске куге, учесталије екстремне климатске догађаје и трговинске напетости међу главним силама. Прехрамбени ће систем такође морати да се прилагоди преференцама потрошача и искористи дигиталне иновације у пољопривредно-прехрамбеним ланцима”, закључује Гуриа.
Спутник
