Шта се догодило на тржишту кафе последњих десетак дана, па разлике у ценама за паковање од 200 грама иду и до 60 динара. Наше истраживање је показало да су поједини произвођачи цене кафе подигли 20 до 30 одсто, што је, према мишљењу добрих познавалаца овог тржишта превише, чак и ако се узму у обзир кретања на светском тржишту и раст акциза.
Све је ствар математике, кажу наши саговорници.
– У Србији има доста јавашлука и мешетарења са мешавинама и имате поједине брендове који коштају испод цене сировине у малопродаји. Како? Они су куповали на тендерима кафе које су старе и по десет, дванаест година. Оне су јефтине, али и неквалитетне – каже наш саговорник који се бави увозом и производњом сирове кафе.
У свету тренутно, објашњава, постоји дефицит робусте као врсте кафе у свим регијама и континентима, од Индије, преко Азије, Вијетнама, Индонезије до Африке. Услед великих суша и мало кише мање је и има. Потрошња ове мање квалитетне сорте је у односу на квалитетнију арабику у последње време у порасту, посебно на великим тржиштима за производњу инстант кафа.
Пре неколико дана Међународни савет за кафу ИЦО саопштио је у извештају о кретањима на светском тржишту за јануар да су све групе кафа забележиле раст цена, при чему предњачи робуста са растом од 6,4 одсто, што је највише од септембра 2011. године. Сличан раст забележен је и код бразилске кафе сорте арабика. Овакав тренд погурало је и слабљење долара, као и прогнозе о смањеној производњи у Бразилу, Индонезији и Вијетнаму. Пржионице су, наводи се, набављале робуста кафу слабијег квалитета из земаља другог порекла или мешавину арабике.
Слабији долар чини кафу, као и све друге робе које се обрачунавају у овој валути, јефтинијом за купце у другим валутама, што повећава тражњу и подстиче раст цена, наведено је у извештају ИЦО.
На питање да ли то значи да се и на нашем тржишту нашла кафа слабијег квалитета по вишим ценама, наш саговорник каже да ми свакако пијемо лошију кафу јер се рио минас, по бразилској декларацији, води као најслабија арабика и додаје да нисмо тржиште такозване групе један сантоса (прана арабика), јер ми то ценовно не можемо да приуштимо.
– Друго, наши намети су јако велики попут акциза које друге земље немају. Зашто је кафа декларисана као акцизна роба, ако то нигде у свету није пракса. Имате случај Словеније у којој се пије квалитетнија кафа по нижим ценама, а то је , између осталог и због трошкова које немају – каже наш саговорник.
Као велики проблем наводи и тренд раста сурогата у кафи у Србији. То је, каже, толико узело маха, да неки произвођачи уопште не прате цене кафе него цене сурогата и гледају шта је најјефтиније. Прате само колико кошта сточни грашак или наут који се најчешће додају кафи. На декларацији наравно сви наводе да је проценат сурогата 5 до 10 одсто, али је много више од тога, тврди наш саговорник и додаје да отуда на тржишту тренутно имамо паковање од 100 грама које кошта 60, па до 125 динара.
Он сматра да је под свим околностима на светском тржишту и растом акциза тренутно преовлађујућа цена кафе у Србији превисока. Реално би било да 100 грама кошта између 80 и 90 динара, јер је, тврди, и пре поскупљења цена била висока. За 130 динара би у малим пржионицама могла да се купи прана арабика, колумбија или костарика, што су много квалитетније врсте кафе.
Да ли ће овакви потреси на легалном тржишту отерати потрошаче поново ка сивој зони, с обзиром на то да се кафа највећих произвођача на пијацама продаје по ценама које су и до 20 одсто ниже од оних у трговинама?
– Да, али и у мале пржионице које сада имају кафу контролисаног квалитета по ценама нижим и до 30 одсто. Јасно је да тржиште кафе у Србији укрупњено и да више од 70 одсто деле два највећа играча „Атлантик група” (са својим најпознатијим брендом „гранд”) и „Штраус” са „дон кафом”, „ц кафом”… – каже он и напомиње да су ове компаније већ раније најавиле поскупљење кафе у складу са кретањима на светском тржишту.
Колико се променило овдашње тржиште показује податак да је у Београду 1993. године било око 600 регистрованих пржионица кафе, а данас их је највише десет. У Словенији их је било 250, а сада две. У Хрватској 400–500, а тренутно послује само пет.
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновић, Политика.рс
