Цене поврћа у априлу биле су за 37,5 одсто веће у односу на исти месец прошле године, што је највеће поскупљење не само када се ради о храни, већ уопште.

С друге стране, за тих годину дана воће је забележило највеће појефтињење од неких седам одсто, показују подаци Републичког завода за статистику. Незнатно јефтинији овог пролећа су и кафа, чај, уље, маст, млеко, сир и јаја.

Председник Националне асоцијације пољопривредника Србије Јовица Јакшић каже за Данас да је више разлога због ког је поврће све скупље.

Све мање се пољопривредници одлучују на производњу поврћа јер нема ко да ради. Велики је недостатак радне снаге самим тим се и мање сеје. Kонкретно, највише се то осећа на црном луку и кромпиру. На пример, ја сам сејао црни лук и цена му је прошле године била дупло мања него претпрошле – каже Јакшић и наглашава да није занемарљив ни утицај увозно-извозничких лобија.

Цена за килограм белог кромпира је у продавницама у Србији од 70 до 80 динара, црвени кромпир кошта од 80 до 180 динара, док је килограм црног лука од 115 до 140 динара.

Аграрни аналитичар Жарко Галетин каже да је поврће једна од пољопривредних култура која има најкраћи тржишни ланац и да се ту може пронаћи разлог оваквом поскупљењу.

Наше поврће најчешће заврши на пијаци, тек мањи део у хипермаркетима, који су углавном резервисани за поврће које узгајају велики произвођачи и за оно које долази из иностранства. С обзиром на то да има кратак век, односно кратко се задржава на тржишту, сваки подбачај приноса највише се осети управо на цени – напомиње Галетин.

Он каже да верује да је пољоприведницима постало нерентабилно да узгајају поједине врсте поврћа јер, поготово они који раде на мањим парцелама, немају довољно радне снаге.

Велики трошкови производње су и за председника Републичке уније потрошача Дениса Перинчића један од главних разлога због ког је поврће поскупело.

Трошкови производње су порасли, цена горива такође, пестициди за одржавање, онда и недостатак регреса за пољопривреднике, све то утиче. Осим тога, не смемо заборавити и на конкуренцију, а то су производи који долазе из иностранства, који су скупљи – истиче Перинчић.

Према подацима РЗС, храна и безалкохолна пића поскупела су за годину дана 5,5 одсто, а осим поврћа за нијансу скупљи него прошлог априла су хлеб, месо и безалкохолна пића, вода и сокови. У здравству, али и категорији намештаја, као и телефонских и поштанских услуга није било већих осцилација цена. Зато су, на пример, новине и часописи као и туристички пакет аранжмани од априла прошле до априла ове године поскупели за 12,5 одсто.