Инфлација у децембру прошле године била испод нуле, али већ јануар наговештава скорија нова поскупљења. Потврђене промене ценовника енергената, али и меса, млека, јаја, прерађевина…

КРАЈ 2012. године Србија је дочекала боље него што је планирала. Годишња инфлација, како сазнају “Новости”, износиће 12,2 одсто, односно за 0,8 одсто мање од предвиђене. Тај пад цена последица је негативне инфлације у децембру прошле године.

“Медени” месец, међутим, дебело ће доћи на наплату већ у фебруару, када нам новчанике буду додатно испразнила поскупљења енергената, али и хране.

У децембру се први пут инфлација спустила испод нуле и то за 0,4 одсто. Потрошачке цене су у децембру “пале” највише због цена хране. Првог месеца 2013. године, међутим, већ се очекују нове, више цене прехрамбених производа.

ПОКРИВАЊЕ ТРЖИШТА Либерализација енергетског тржишта Србије већ је великим потрошачима струје донела нове цене, веће за чак 60 одсто. Привредници су апеловали на Министарство за енергетику и Владу Србије да се повећање уводи постепено, како би се избегао ценовни шок. Српски индустријалци сматрају да би једнократан раст од 60 одсто допринео наглом и великом поскупљењу производа, а део тих трошкова би се покривао и ценом готових производа. То ће, тврде, утицати на раст инфлације и пад индустријске производње. И велики купци гаса прикључени на транспортни систем немају више право на регулисане цене и снабдевају се по тржишним ценама од снабдевача кога сами изаберу. Агенција ће моћи да да сагласност на нове цене за јавно снабдевање купаца прикључених на остала 34 дистрибутивна система, када и они добију лиценце за јавно снабдевање.

Трговци кажу да су им за другу половину јануара стигле најаве измена цена код козметике, џемова појединих произвођача, увозних инстант супа, алкохолних пића, слаткиша и до 15 одсто.

– Сада са укидањем царинских заштита ситуација може бити само гора – каже професор Миладин Шеварлић, потпредседник Друштва аграрних економиста. – Српски сељак нема шансу да се избори са јаком и знатно боље субвенционисаном конкуренцијом. Уништили смо генетски материјал, а увозимо другу класу. Ми смо једина земља која продаје своје највеће неопроцењиво богатство – земљу. Наша земља има већу вредност од нафтних бушотина, јер је неисцрпан извор.

Најјачи удар на џепове потрошача догодиће се већ у фебруару. Извесно је да ћемо тада у трговинама више плаћати слаткише, прерађевине од воћа и поврћа, али и најосновније – млеко, месо, јаја.

– У јануару је традиционално велико клање живине, што условљава и мањак јаја на тржишту – каже за “Новости” Драгиша Јовић, директор фирме “Микрос”. – Тако ће већ следећег месеца доћи до благог скока цена јаја, која ће до Ускрса, према нашим проценама, поскупети максимално до 10 одсто, односно од динар до динар и по по комаду. Након тога, цене ће се вратити на постојећи ниво и очекује се мирна година што се тиче поскупљења у овој грани. Због високе цене сточне хране, већ сада живинарство послује на ивици исплативости, реалне цене јаја биле би знатно више од постојећих.

Ценовнике ће додатно подгрејати енергенти. Гас ће од фебруара бити скупљи за 10 одсто, а то је одобрила и Агенција за енергетику. Нове цене за привреду важе од 15. јануара, док ће домаћинства нове, више цене гаса плаћати од 1. фебруара.

– Просечно повећање за домаћинства која снабдева “Србијагас” износиће 9,3 одсто – кажу у Агенцији за енергетику. – То значи да ће кубик плаћати 41,32 динара. “Србијагас” није тражио промене цена мрежарине, иако су оне ниже и од стварних оправданих трошкова.

Оволико поскупљење гаса према рачуницама економиста утиче на инфлацију 0,1 одсто, а 0,3 одсто кроз све остале цене. Ускоро ће на ценовнике “ударити” и неминовно поскупљење струје које се очекује у марту. Ако цена киловата порасте за 10 одсто, то ће директно на инфлацију утицати 0,6 одсто, а индиректно најмање један одсто.

Новости