Центар ЦИА никао на Дедињу (фото)

Америчка амбасада у Беогаду саопштила је да је почела са пресељењем из Кнеза Милоша на Дедиње и да ће конзулат и све секције започети с радом 22. априла на новој локацији, у Булевару кнеза Александра Карађорђевића 92.

За неупућене, нова америчка амбасада изграђена је на месту некадашњег Маршалата, а касније команде Гардијске бригаде и Корпуса специјалних јединица Војске Југославије, тик изнад амбасаде Израела и на само пар километара од нове амбасаде Кине.

Уговором који је потписан 2006. године, САД су за 15 милиона евра купили 4,2 ара плаца, а вредност читавог посла је процењена на око 120 милиона долара.
Према званичним подацима, нова амбасада се састоји од седам зграда од којих је главна зграда амбасаде највећа са укупно 14.000 квадрата, посебним објектом за маринце, радионицом, али и техничким зградама. Још тада су стручњаци из области безбедности обелоданили да је то заправо био синоним за смештај регионалног центра ЦИА за Балкан.

Некадашњи професор стратегије у Школи националне одбране, генерал Радован Радиновић понавља да су Американци одабрали Србију као “фантастичну геостратешку осматрачницу”. Међутим, ни Радовнић ни остали саговорници “Вести” не сматрају да ће постојање регионалног центра највеће обавештајне службе на свету угрозити безбедност грађана Србије или региона.

– У крајњем случају, свака америчка амбасада у свом саставу има већи или мањи центар ЦИА. Чињеница што ће управо у Србији бити њихов регионални центар нашој земљи неће донети ни добро ни лоше, сем што ће нас походити најзначајнији људи те земље – оцењује Радиновић.

И некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије и дугогодишњи војни обавештајац, генерал Бранко Крга не сматра да је регионални центар ЦИА нешто што би требало да забрине грађане Београда и Србије.
– Ту чињеницу треба посматрати реално и држава би требало из свега да извуче неку предност у будућим односима с Америком – оцењује Крга.

Професор на Факултету безбедности Зоран Драгишић се слаже да Србији не прете нови безбедносни ризици.
– Смешно је плашити се могућих напада екстремних муслимана или Ал Каиде зато што до данас ове организације нису напале ни један центар ЦИА, па не видим што бисмо сада страховали или правили непотребну панику. Уосталом, у свему томе нема ничега мистичног. У Београду је сем ЦИА, смештена и СФБ, наследница КГБ, али и британске Ми5, баш као што и наше тајне службе имају представништва у тим земљама – каже Драгишић.

[quote]

Дозволе за два месеца

Уговор о купопродаји земљишта својевремено су потписали тадашњи амбасадор САД у Београду Мајкл Полт и министар за економске односе са иностранством Милан Париводић.
Власти у Београду су се похвалиле да је комплетна процедура за издавање грађевинске дозволе трајала само два месеца, што је својеврсни рекорд за прилике у Србији.

Нови број кол центра

Амбасада САД саопштава да ће њен нови број телефона бити 011/706-400, док ће интернет страница и електронске адресе остати исте.

[/quote]

ШТА ЋЕ БИТИ СА СТАРОМ ЗГРАДОМ АМЕРИЧКЕ АМБАСАДЕ У БЕОГРАДУ

Наследници траже отету имовину

Највећа мистерија у целом причи јесте шта ће бити са зградом у којој се до сада налазила америчка амбасада. Наиме, реч је о национализованој имовини коју потражују и народни посланик из ДС Ненад Констатиновић и некадашњи амбасадор СРЈ у Вашингтону Милан Ст. Протић. Обојица тврде да полажу право на ову атрактивну локацију, а Константиновић, који је и адвокат, најављује да ће правду ускоро наћи на суду.

– На основу Закона о реституцији, пробаћемо да добијемо накнаду кроз судске поступке. Бака је добила од тадашње власти безначајан износ, ни десетину од праве вредности. Чак ни тако изнуђену продају нису исплатили, одмах већ на рате у трајању од 20 година – казао је за београдску штампу Константиновић и објаснио да је предратни власник зграде био Ђорђе Несторовић, градоначелник Београда, судија тадашњег Касационог суда и бан моравске бановине са седиштем у Нишу.

Он је ову зграду преписао ћеркама Зори Константиновић, Катарини Протић и Јованки Тодоровић које су касније издавале 28 станова у згради, а потом биле натеране од тадашње власти да потпишу уговор о продаји.

– Тадашња комунистичка власт одузела је зграду и пре национализације и моја породица више никада у њу није могла да уђе. Баку су приморали да је прода по цени која не само што није била тржишна, већ су и од такве цене одбили порез у висини преко 30 одсто, а додатно умањили износ који је требало да исплате с образложењем да су морали да реновирају кућу – наводи Константиновић.

Историјат зграде

Зграда је првобитно била укњижена као општенародна имовина, а у марту 1950. године као власништво владе САД. Касније је комплекс проширен зградама у суседној Сарајевској, па је Амбасада САД заузела читав блок између улица Кнеза Милоша, Војводе Миленка и Сарајевске.

Вести