Питање поскупљење струје, како, на који начин, да ли ће се цена усклађивати с растом инфлације по аутоматизму, или ће то бити квартално, ко ће убудуће у Србији бити главни регулатор цена за домаћинство – држава или тржиште, једна је од тема која ће се уз питање буџета за 2020. годину наћи на столу током наредног сусрета мисије Међународног монетарног фонда и званичног Београда, који почетком октобра долазе у престоницу.
Како се наводи у извештају ММФ-а од „Електропривреде Србије” се очекује да прецизира рок у коме ће расписати тендер за ангажман проценитеља вредности имовине и опреме овог јавног предузећа. Истовремено незванично се сазнаје да би ММФ као неку врсту гаранције за успостављање реалне цене електричне енергије у Србији, од надлежних могао да затражи да се утврди формула по којој ће се цена киловата усклађивати с растом инфлације. Ту се пре свега мисли на цену за домаћинства, која је сада субвенционисана и далеко од тржишне. Наравно да ММФ то ради из својих разлога, јер с оваквом ЕПС-овом ценом струје за домаћинства и мале потрошаче, ниједна страна компанија не може да конкурише овом јавном предузећу у Србији и да уђе на ово тржиште.
Упитан да ли постоји могућност да поскупљење струје у Србији више не буде најтеже политичко питање и да ли слична искуства практикују и земље ЕУ, проф. др Слободан Ружић, бивши в. д. министра енергетике каже да је предлог за аутоматску корекцију цене електричне енергије добар. Тим пре што су код нас и руководство ЕПС-а и агенције за енергетику политички контролисани и немају снаге, нити воље, а неки од њих ни знања, да се изборе за економски оправдану цену електричне енергије, која ће омогућити развој ЕПС-а. То само по себи неће бити довољно, али биће корак у добром, исправном правцу.
Није му, каже, познато да се негде овакав метод корекције цене примењује. У земљама ЕУ сигурно не, јер је цена електричне енергије тамо дефинисана као тржишна категорија, па је не одређују њихове владе нити агенције за енергетику. Код нас се тако, на тржишту, одређује цена за велике потрошаче, који су прикључени на средњи и високи напон или који троше више од 30.000 киловат-часова годишње. Такви потрошачи код нас морају да купују енергију на тржишту по слободно формираним ценама од снабдевача кога сами одаберу, да регулишу своју балансну одговорност и да плате трошкове преноса и дистрибуције по ценама из тарифног система који је прописала АЕРС, каже наш саговорник.
– С друге стране, мали купци (прикључени на ниски напон са потрошњом испод 30.000 киловат-сати годишње) имају право да купују енергију на тржишту. Али, не морају. Они могу да остану на „гарантованом снабдевању” и да све трошкове од енергије, балансирања, преноса и дистрибуције, плаћају преко јединствене цене. Методологију за одређивање те цене и тарифни систем за гарантовано снабдевање прописала је АЕРС – каже он.
Нико, истиче, од ових потрошача (сва домаћинства, продавнице, мала предузећа) не иде на тржиште због вишедеценијске аномалије у политици цена у Србији. Јер, регулисане цене, које је прописала АЕРС, значајно су мање него цене на тржишту. Због тога огромна већина потрошача, који троше око 60 одсто укупне енергије у суштини плаћа депресирану, неекономску цену енергије.
– Та субвенција иде на рачун развоја ЕПС-а, јер развоја практично нема већ деценијама, па и на рачун технички регуларног одржавања због чега ЕПС полако али сигурно једе сопствену супстанцу и смањује своју вредност. Тако се стварају одлични услови да се ЕПС у једном тренутку будзашто прода. Ако се питање цене не реши, ЕПС ће бити мање вредан и неупоредиво слабији него што је био – истиче наш саговорник.
На питање зашто је то тако, он одговара зато што се све ради, мање из незнања, а више из чистог популизма који је алфа и омега сваке власти у Србији од почетка деведесетих година прошлог века до данас. Политика да страшно боли да се плати рачун за струју, то је просто неиздрживо, али за дуван, кафиће, кафане, мобилне телефоне, бензин… за то се не жали, све заједно доприноси да обезвредимо енергетски систем, категоричан је Ружић.
Он подсећа да док је био в. д. министра да је успео да на влади буде усвојена слична уредба која се односила на тромесечну аутоматску корекцију цене нафтних деривата. На тај начин је у том тренутку био заштићен НИС (још увек није био приватизован) од политичке самовоље власти и омогућен је његов опоравак, а и потрошачи од монополских цена горива.
Према званичном ценовнику у зеленој зони за потрошених 350 киловат-часова плаћа се 5,962 у вишој и 1,4912 динара у нижој тарифи. У плавој зони за потрошњу до 1.600 киловат-сати цена је 8,934 за вишу, односно 2,236 за нижу, док је у црвеној од 1.600 киловат-часова и највиша цена 17.887 динара у вишој и 4,472 у нижој тарифи. С просечном ценом од 7,05 евроценти по киловат-сату с порезом и акцизама цена струје је у Србији убедљиво најнижа, показује истраживање „Еуростата”. Прва следећа је Северна Македонија с 8,52 евроценти и БиХ с 8,64 евроценти.
