Цензура се шири – Обама, Оланд и Путин могу да уче од Вучића

“Истина и слобода су захтевне љубавнице пошто имају мало љубавника”, написао је Албер Ками уочи Другог светског рата. Како ствари стоје, њих две ће 75 година касније у Србији умрети невине, јер с ким ће истина и слобода у атмосфери једноумља и цензурисаних медија?

„Како укидате ове видео клипове о Вучићу? Ја кад сам пријавио неке, дуго сам чекао одговор?“, упитао је један корисник твитера – „Ум царује, а и маса људи чини своје“, похвалио се вођа онлајн тима СНС Марио Малетић како стоји иза уклањања снимка „Супермен у Фекетићу“ са Јутјуба, којим је на сатиричан начин приказано учешће Александра Вучића у спасавању детета из снежне олује у Фекетићу.

Снимак РТС-а са монитираним титлом који приказује фиктивни разговор Вучића и војника који су учествовали акцији спасавања завејаних људи је, наиме, безброј пута од различитих корисника постављан на Јутјуб и исто толико пута убрзо склањан. Напредњачки хакери нису успели да оборе снимак једино са руског сајта Ветерок (veterok.tv). Фејсбук профил аутора клипа „Супермен у Фекетићу“ глумца Срђана Милетића је оборен, а сајт који је објединио фотографије које су карикирале акцију у Фекетићу је хакован.

Ово цензурисање обило се о главу „интернет делатницима“ СНС-а. Појавила се гомила фотомонтажа на тему „спаситеља“[1], испеван је десетерац о подвигу ППВ и направљена видео-игрица „Вучић спасава Србију“[2] . Због масовног дељења – по напредњачком принципу „маса људи чини своје“ – цензура на интернету није успела, због чега је и сам Вучић демантовао да има везе са лажним пријављивањем „Супермена у Фекетићу“ Јутјубу. Да би то доказао, поставио је спорни снимак на свој фејсбук и твитер профил.

Десетерац о ППВ

Боже мили, чуда големога

Кад завеја по земљи Србији

По Србији, земљи да замрзне,

И да други постане судија.

Сву Србију, Фекетић највише.

Ту ти скочи Вучић Александре,

Те раздвоји шаке спасилачке,

Те дохвати лопату за угаљ,

Те полете Фекетићу равном,

Војску склања, децу сам спасава.

За њим стиже Ђоковићу Ноле,

Рекете је на стопала вез’о,

Трчи Ноле кано вјетар бритки,

Да развеје што је завејано,

Што бекхендом, што форхендом силним,

Србија се фекетит’ не може!

„Видео сам да је јучерашњем снимку спасавања људи завејаних у колонама, на путу код Фекетића, додата шаљива нота, и веома ми је драго што је тај видео насмејао Србију, мада сматрам да није добро када се, макар и у сврху шале, деца неумесно називају погрдним именима. Такође, рекли су ми да наводно ја имам везе са некаквом цензуром овог видеа, што је потпуна бесмислица.“

Цензура и аутоцензура у традиционалним медијима овде су стара вест, али притисци и напади на сајтове и друштвене мреже са случајем „Фекетић“ достигли су кулминацију, јер у атмосфери медијског једноумља интернет постаје једино место где је могуће слободно мислити.

Након одласка Бориса Тадића, на медијској сцени опстаје модел једнообразних обавештавања штампаних и електронских медија, а њихова неслобода најпластичније се огледа по ономе што не смеју да објаве. Недавно се десио сензационалан догађај из живота најмоћнијег човека у власти, за који би се сваки таблоид било где у свету поломио да га објави на насловној страни. И не само таблоид, јер је реч о, начелно, јавно доступном податку биографије јавне личности број један. Нико није објавио да се Вучић оженио по други пут и да ће, наводно, по трећи пут постати отац. Ниједан медиј није објавио ни да се он развео од прве жене.

Да ствар буде фрапантнија, на том догађају су били уредници и власници неких медија, којима је очигледно врхунац „професионализма“ да служе вођи, а мерило части да буду међу његовим „пријатељима“ и званицама.

Примера ради, баш ових дана Французи читају о љубавној вези њиховог председника Оланда и глумице Жили Гаје[3], а Американци о томе да је њихов председник Обама пред разводом због неверства[4]. Чак је и Владимир Путин повремено повезиван са чувеном руском гимнастичарком Кабајевом, а и свој развод је јавно објавио пред медијима. Наш вођа, међутим, очигледно има на медије утицај какав немају ни Путин, Оланд, ни Обама.

Случај са клипом из Фекетића није први пут да је ППВ директно прозван за цензуру. Водитељски пар, познати као Дар-Мар, који се поиграао сазнањима о тајној женидби у својој сатиричној емисији „Ментално разгибавање“ на Радију Б92, послат је на „одмор“, због чега су се они путем Твитера обратили првом потпредседнику Владе: „Поштовани, ми се бавимо хумором, можда некад претерамо, али да ли је прича о вашој биографији разлог да нас синоћ скину са програма?“[5] Они су добили званично објашњење да им се емисија с програма склања привремено због празничне шеме. Међутим, емисија није враћена ни након празника. Овим поводом је реаговао и НУНС, па је и сам Вучић издао саопштење у којем је рекао да „нема везе с скидањем ове емисије“. Најзад, питање зашто је емисија укинута је за Верана Матића, не за Вучића. Аутоцензура је крајњи облик у полицијским државама, а не у демократским и европским.

О цензури и аутоцензури у традиционалним медијима не треба пуно трошити речи. Данас је неслобода медија далеко израженија него у Милошевићево време јер нема опозиционих гласила која су тада жестоко критиковала режим, попут Наше борбе, Демократије,Српске речи, Погледа, Б92, НТВ СТБ или Радио Индекса. Међу штампаним медијима ретки изузеци од општег правила додворавања напредњацима су лист Данас и недељник Време.

Када је интернет заживео у овом делу света, деловало је да смо добили медиј који, због широко распрострањене мреже, нико неће моћи да контролише. Међутим, и веб-новинарство трпи све веће притиске, а ако се не спречи ширење ингеренција министарства, РРА и увођење „независног регулатора“ преко најављеног закона о електронским комуникацијама, иста неслобода завладаће и на интернету.

Када је реч о уклањању политички неподобног садржаја на интернету “Фекетић“ такође није изузетак. Увелико се шири тренд да се са веб-портала бришу већ објављене приче, након интервенције и притисака актуелних моћника. Вест да је ћерка Јоргованке Табаковић добила „приватног шофера”, који је на рачун државног здравственог фонда вози на факултет из Новог Сада у Београд, задржала се на сајту Радија 021 свега неколико сати[6]. Истовремено је скинута са 021 и са портала који су је преузели – Крстарице, Алоа, Е-избора[7], док је Центар за истраживачко новинарство НУНС-а објавио да је вест блокирана хакерским упадом на сајт[8].

Такође, склоњен је чланак који се појавио на сајту Курира, у којем је писало да је новопостављена конзулка Србије у Минхену Снежана Миљанић, иначе бивша директорка „Београдског сајма“ и пријатељица супруге лидера СПО Данице Драшковић, отпочела каријеру позирајући обнажена на омоту плоче Оливера Мандића[9]. Нестао је и текст у којем су објављени детаљи нових ригорозних захтева Немачке према Србији, приликом отпочињања преговора са ЕУ 21. јануара, са интернет издања листа Политика[10]…

Ипак, захваљујући друштвеним мрежама, цензура на интернету се најмање успешно спроводи, али ако је тачно да је Србија, како је изјавио представник фондације Шер Владан Јолер, увезла одређене софтвере за масовно надгледање интернета, и овај простор за ширење неподобних вести и уопште слободу мисли, биће сужен. Наиме, Јолер је на трибини о цензури и аутоцензури у медијима[11] рекао да се до тих сазнања дошло на основу истраживања “Ситизенс лаба” и података објављених на Викиликсу.

„Употреба система за надгледање је велика опасност по приватност корисника интернета и рад независних истраживачких медија“, рекао је Јолер. Нацрт закона о електронским медијима[12] (члан 24, став 3) предвиђа контролу над онлајн издањима кроз увођење „независног регулатора“ и ширење ингеренција министарства надлежног за информисање. Има разлога за сумњу да би под изговором забрањивања „говора мржње“ могли да се цензуришу политички неподобни садржаји и коментари на нету. Увођење оваквог додатног надзирања је нарочито нејасно ако се има у виду да је Савет за штампу, надлежан за праћење поштовања новинарског кодекса, недавно проширио надлежност и на информативне веб-портале, као и да постоји судска заштита за злоупотребе и неистинито информисање.