Јака настојања да се православна цивилизација раздвоји на два дела , никоме неће донети ништа добро .

Литургија поводом прославе 1.700 година од Миланског едикта биће одржана у недељу у Нишу . Овом догађају присуствоваће између осталих и руски патријарх Кирил , Васељенски патријарх Вартоломеј и јерусалимски патријарх Теофил Трећи .

За патријарха Кирила , завршна прослава у Нишу биће и прва посета Србији од када је ступио на чело Руске православне цркве ( РПЦ ) .

Тим поводом разговарали смо са амбасадором Руске Федерације у Србији екселенцијом Александром Чепурином о значају предстојећег догађаја , о заједништву руске и српске цркве , и о односима Руса и Срба .

Како се у вашој земљи гледа на овај велики празник ?

Много тога се догађа између наше две земље . Реч је о различитим посетама , разговорима , конкретној сарадњи.Ствари се крећу и у позитивном и у негативном смеру.Ипак , већином позитивно . Налазимо се у посебном историјском периоду , мада можда не на истој етапи . Пред нама су различити глобални задаци са елементима које бисмо могли квалитетно да искористимо.То је , пре свега , пројекат “ Јужног тока “ . Заинтересовани смо и за “ Гаспром “ А сада очекујемо посету патријарха Московског и целе Русије – . Кирила .

Да кажемо нешто више о тој посети ...

Прво што треба истаћи јесу разлике између католика и православаца . Ако говоримо о европској цивилизацији , ту имамо три елемента .

Етнички – пошто је Европа подељена на три такве компоненте : то су романски народи : Италија , Шпанија , Португалија , Француска , потом англосаксонски : Немачка , Скандинавија и Енглеска и – словенски народи : Пољска , Чешка , Украјина , Србија , Хрватска , Русија .. . Највећа компонента је словенска . Наиме , око 40 одсто Европљана су Словени . Друго цивилизацијско питање јесте питање духовности . И по томе Европа може да се посматра у три нивоа . Имамо католике , које углавном чине романски народи , затим протестанте , које чине англосаксонски народи , и православце , а то су , углавном Словени . Шта је боље , а шта горе , то је ствар историјског развоја . Ипак , када кажемо Европа , у виду морамо да имамо читаву ту духовну скупину . Мислим да у Европи не би требало да постоје ствари попут Берлинског зида . То се посебно односи на нас Словене . Јер , јака су настојања да се православна цивилизација раздвоји на два дела . То никоме неће донети ништа добро .

Шта су Руси и Срби једни другима ?

Нас везују заједнички корени , и то морамо да узимамо у обзир . Наши ставови у неким тачкама могу и да се не поклапају , међутим морамо да се трудимо да помажемо једни другима . Код нас постоји пословица : “ Нема породице без наказе , али те наказе не би требало да буду они који су лидери . “

Један од главних наших задатака јесте јачање православних веза . И овде постоји блискост између Србије и Русије . Србија је била централни део Југославије , док је Русија била централни део Совјетског Савеза . Али након њиховог распада , од Србије је отпало две трећине претходне државе , а од Русије само једна трећина . Руска православна црква је имала канонску територију по целом простору Совјетског Савеза . Српска православна црква имала је , такође , своју канонску територију , практично , у целој Југославији . Руски црквени поглавар носи назив : Патријарх Московски и целе Русије . Хиљаду година тај канонски простор се звао : Велика Русија , Мала Русија ( која је сада Украјина ) , и Белорусија . А патријарх руски увек је био патријарх све те три државе . Такође , његов канонски простор је простор читавог бившег Совјетског Савеза , осим Грузије и Јерменије . Грузија је у време Стаљина добила аутокефалност , а у Јерменији постоји посебна врста религије . И треба поменути још две државе – Кину и Јапан . И то су канонске територије наше цркве . Дакле , иста ствар уједињује патријарха московског и патријарха српског , а то је да надгледају територије које не припадају само њиховим државама .

Током недавне прославе 1.025 година од рођења Русије , аналитичари су истакли политичко ангажовање РПЦ у том догађају , и оценили га као подршку председнику Владимиру Путину да поново обједини већину држава бившег СССР – а …

Колико ја знам у Украјини постоји митрополит , и већина верника је окренута ка Московској патријаршији и њеним ингеренцијама . Са Белорусијом таквих проблема уопште немамо , али са Украјином ствари стоје другачије . Тамо постоје , такозвани – расколници . Слично постоји и у Црној Гори . Реч је о групи људи који сматрају да немају никакав однос према патријарху српском . Такве ствари одражавају и политичко стање . Али без обзира на све , већина Украјинаца себе види у оквиру велике патријаршије московске .

Да ли мислите да се политика превише уплиће у духовне ствари и обратно ? Посебно се замера председнику Путину да религију користи како би остварио свој план стварања нове велике државе .

Совјетски Савез , у облику у којем је постојао није више могуће обновити . А што се тиче Русије , Украјине и Белорусије , они су увек били једна држава . И због тога је међусобна сарадња нормална . Могуће је у томе достићи далеко виши ниво , али је потребна политичка воља . Потребна је јака друштвена интелигенција , научници , спортисти , да Украјина не буде пуко енергетско или пољопривредно слепо црево . Нећу да говорим о било коме конкретно , али за могућност да се нека земља прикључи међународним организацијама , највероватнији сценарио јесте уништавање комплетне привреде , опстанак врло мало интелигенције , посао за нискоквалификоване раднике … Можеш да будеш члан организације , али ћеш остати на њеној маргини . Потребно је трудити се да људи не преживљавају дајући све од себе , да земља живи на достојанствен начин да има своју науку , своја достигнућа , своју интелигенцију .

Украјина је једна од спорних тачака у односима између Московске патријаршије и Ватикана . Патријарх Кирил је једном рекао да не жели да се види са папом Бенедиктом Шеснаестим управо стога што се католичка црква упорно труди да ојача своје позиције у Украјини . Какав је ту принципијелан став РПЦ ?

Овакве ствари се дешавају стално . Постоји представништво Русије у Ватикану . Многи руски јерарси одлазе тамо , па и Иларион , “ министар спољних послова “ РПЦ . Али као и свуда међу различитим снагама , постоји међусобно проверавање . Важно је да на територијама на којима традиционално живи православно становништво , буде испоштован “ статус кво “ . Таква неопходност постојала је и пре двеста година , да се штите сопствене позиције . То се дешава и међу нехришћанским религијама . Важно је да се све одвија на цивилизован начин да се људи односе једни према другима с поштовањем . Пољска је словенска , али католичка земља , и без обзира на то што међудржавни односи нису једноставни , има много пријатеља у Русији . Међуљудски односи су на веома високом нивоу , јер је то земља високе културе .

Када ће патријарх Кирил и званично посетити Србију ?

Када буде дошао у Ниш , највероватније ће сам најавити посету Србији . Такви догађаји трају и до недељу дана и подразумевају много ангажовања . Верујем да ће то , највероватније , бити после Ускрса наредне године .

Слободан Самарџија,

Политика